LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Država zaradila 3,4 odsto manje
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Rast prihoda sektora države u prvih deset meseci 2011. bio je niži od prosečne inflacije, objavilo je Ministarstvo finansija.
Ministarstvo navodi da su ukupni javni prihodi, uključujući donacije, realno niži u odnosu na isti period prethodne godine za 3,4 odsto.
Tekući prihodi realno su niži u odnosu na isti period prethodne godine za 3,3 odsto, a kapitalni prihodi i donacije beleže realan pad u odnosu na prethodni period od 52,1 odsto, odnosno 11,4 odsto respektivno.
U okviru tekućih prihoda, i poreski i neporeski prihodi u prvih deset meseci realno su niži u odnosu na isti period prethodne godine. Sve kategorije poreskih prihoda, izuzev poreza na dobit i akciza, realno su niže u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Nivo ostvarenih prihoda po osnovu poreza na dohodak nominalno je za 8,6 odsto veći a za 2,9 odsto realno manji, u odnosu na isti period prethodne godine. Kako najveći deo prihoda od poreza na dohodak čini porez na zarade, njegovo kretanje dominantno utiče na ostvarenje ukupnog prihoda od poreza na dohodak građana.
Rast nominalnih zarada iznosi 11,1 odsto, dok nominalni rast prihoda od poreza na zarade, u istom periodu, iznosi 9,3 odsto. Razlika izmedju kretanja prihoda od poreza i kretanja zarada prouzrokovana je padom zaposlenosti u posmatranom periodu.
Od januara do oktobra u odnosu na isti period prethodne godine nominalni rast poreza na dobit preduzeća iznosi 26,7 odsto, dok je realni rast u istom periodu iznosio 13,2 odsto.
Prihodi po osnovu PDV realno su niži za 4,3 odsto za deset meseci u odnosu na prethodnu godinu. Nominalni rast u istom periodu iznosi 7,1 odsto. Neto domaći PDV je nominalno na istom nivou, a realno 10,6 odsto niži u odnosu na isti period prethodne godine.
Bruto naplata domaćeg PDV nominalno je veća za 8,6 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine, dok je nominalni rast povraćaja u istom periodu iznosio 20,9 odsto. Dok na bruto naplatu utiče niska domaća tražnja, visok rast povraćaja u velikoj meri je rezultat rasta izvoza.
PDV iz uvoza sa druge strane beleži nominalni rast od 11,6 odsto, a realni rast od 0,2 odsto. Kretanja u spoljnotrgovinskom sektoru u drugom i trećem kvartalu pokazuju usporavanje rasta uvoza što će se odraziti na prihod niži od planiranog po osnovu PDV na uvozne proizvode. Stopa rasta izvoza, sa druge strane, je izuzetno visoka, što prouzrokuje i visok rast povraćaja PDV.
Prihodi po osnovu akciza ostvarili su nominalni i realni rast u posmatranom periodu. Realni nivo naplaćenih akciza veći je za 5,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Nivo prihoda od carina u periodu januar - oktobar posledica je kretanja uvoza u posmatranom periodu, kao i dalje primene Prelaznog trgovinskog sporazuma s EU. Nominalni pad prihoda od carina u posmatranom periodu iznosi 11,7 odsto, dok rast uvoza iznosi 13,6 odsto izražen u dinarima.
Prihod od poreza na imovinu realno je niži za 1,7 odsto, dok je nominalno zabeležen rast od 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ostali porezi beleže realni pad od 5,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, zbog ukidanja poreza na mobilnu telefoniju.
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Rast prihoda sektora države u prvih deset meseci 2011. bio je niži od prosečne inflacije, objavilo je Ministarstvo finansija.
Tekući prihodi realno su niži u odnosu na isti period prethodne godine za 3,3 odsto, a kapitalni prihodi i donacije beleže realan pad u odnosu na prethodni period od 52,1 odsto, odnosno 11,4 odsto respektivno.
U okviru tekućih prihoda, i poreski i neporeski prihodi u prvih deset meseci realno su niži u odnosu na isti period prethodne godine. Sve kategorije poreskih prihoda, izuzev poreza na dobit i akciza, realno su niže u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Nivo ostvarenih prihoda po osnovu poreza na dohodak nominalno je za 8,6 odsto veći a za 2,9 odsto realno manji, u odnosu na isti period prethodne godine. Kako najveći deo prihoda od poreza na dohodak čini porez na zarade, njegovo kretanje dominantno utiče na ostvarenje ukupnog prihoda od poreza na dohodak građana.
Rast nominalnih zarada iznosi 11,1 odsto, dok nominalni rast prihoda od poreza na zarade, u istom periodu, iznosi 9,3 odsto. Razlika izmedju kretanja prihoda od poreza i kretanja zarada prouzrokovana je padom zaposlenosti u posmatranom periodu.
Od januara do oktobra u odnosu na isti period prethodne godine nominalni rast poreza na dobit preduzeća iznosi 26,7 odsto, dok je realni rast u istom periodu iznosio 13,2 odsto.
Prihodi po osnovu PDV realno su niži za 4,3 odsto za deset meseci u odnosu na prethodnu godinu. Nominalni rast u istom periodu iznosi 7,1 odsto. Neto domaći PDV je nominalno na istom nivou, a realno 10,6 odsto niži u odnosu na isti period prethodne godine.
PDV iz uvoza sa druge strane beleži nominalni rast od 11,6 odsto, a realni rast od 0,2 odsto. Kretanja u spoljnotrgovinskom sektoru u drugom i trećem kvartalu pokazuju usporavanje rasta uvoza što će se odraziti na prihod niži od planiranog po osnovu PDV na uvozne proizvode. Stopa rasta izvoza, sa druge strane, je izuzetno visoka, što prouzrokuje i visok rast povraćaja PDV.
Prihodi po osnovu akciza ostvarili su nominalni i realni rast u posmatranom periodu. Realni nivo naplaćenih akciza veći je za 5,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Nivo prihoda od carina u periodu januar - oktobar posledica je kretanja uvoza u posmatranom periodu, kao i dalje primene Prelaznog trgovinskog sporazuma s EU. Nominalni pad prihoda od carina u posmatranom periodu iznosi 11,7 odsto, dok rast uvoza iznosi 13,6 odsto izražen u dinarima.
Prihod od poreza na imovinu realno je niži za 1,7 odsto, dok je nominalno zabeležen rast od 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ostali porezi beleže realni pad od 5,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, zbog ukidanja poreza na mobilnu telefoniju.