LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ekonomisti kritikuju potez Vlade
Država se zadužila još milijardu dolara
Srbija je na inostranom finansijskom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti od milijardu dolara, saopštio je juče premijer Mirko Cvetković. Tražnja investitora je bila dvostruko veća od ponude, a kako je ocenio premijer, to je “istorijski događaj za našu zemlju”.
Mirko Cvetković, Draginja Đurić (Banka Intesa) i Robert Mandel
Evroobveznice su desetogodišnje, a prodate su sa godišnjom kamatom od 7,25 odsto.
- Velika zainteresovanost za srpske evroobveznice, i to u vreme nepovoljnih dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, pokazala je da postoji poverenje finansijskih investitora u Srbiju i njenu perspektivu - rekao je premijer.
Značaj prodaje evroobveznica je, prema njegovim rečima, i u tome što država dobija dugoročne izvore finansiranja budžeta.
Za ekonomiste prodaja evroobveznica ima svoje i dobre i loše strane.
- Dvostruko veća tražnja od ponude je očekivana, naročito ako se ima u vidu visina kamatne stope, a to je presudno, a ne poverenje u srpsku ekonomiju. Događaj jeste istorijski, pošto je Srbija izašla na evropsko tržište kapitala. Dobili smo dugoročne izvore finansiranja budžeta, za razliku od pre kada su u Srbiji emitovane obveznice na kraći rok - kaže za “Blic” Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Razlog za preveliki optimizam i nema jer, kako kaže naš sagovornik, reč je o dugu, a ne o poklonu. Takođe i vraćanje milijarde je skupo, a ujedno se zadužujemo i povećavamo spoljni dug.
Isti stav ima i Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.
- Visoka kamatna stopa je odraz niskog kreditnog rejtinga zemlje, a što smo se zadužili milijardu je znak da imamo relativno velike potrebe za inostranim sredstvima kako bismo pokrili rupe u budžetu.
Dobro je da imamo više izvora finansiranja deficita, da se uzima kapital u inostranstvu, a ne na domaćem tržištu, jer se time ostavlja više novca za kreditiranje privrede ovde - kaže za “Blic” Vučković.
I tvorac evra i nobelovac Robert Mandel nedavno je upozorio da nije dobra ideja zaduživati se u stranoj valuti.
- Ali, ako su ovdašnje vlasti već namerile da emituju takve hartije od vrednosti, onda je najbolje da tržištu prvo kao test ponude malu emisiju i tako naprave eksperiment. Da jednostavno vide kakvo je interesovanje. Koliko će se sve to zaista isplatiti na kraju, zavisiće od kursa dinara - procenio je ovaj ekonomista.
Blic
Država se zadužila još milijardu dolara
Srbija je na inostranom finansijskom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti od milijardu dolara, saopštio je juče premijer Mirko Cvetković. Tražnja investitora je bila dvostruko veća od ponude, a kako je ocenio premijer, to je “istorijski događaj za našu zemlju”.
Mirko Cvetković, Draginja Đurić (Banka Intesa) i Robert Mandel
Evroobveznice su desetogodišnje, a prodate su sa godišnjom kamatom od 7,25 odsto.
- Velika zainteresovanost za srpske evroobveznice, i to u vreme nepovoljnih dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, pokazala je da postoji poverenje finansijskih investitora u Srbiju i njenu perspektivu - rekao je premijer.
Značaj prodaje evroobveznica je, prema njegovim rečima, i u tome što država dobija dugoročne izvore finansiranja budžeta.
Za ekonomiste prodaja evroobveznica ima svoje i dobre i loše strane.
- Dvostruko veća tražnja od ponude je očekivana, naročito ako se ima u vidu visina kamatne stope, a to je presudno, a ne poverenje u srpsku ekonomiju. Događaj jeste istorijski, pošto je Srbija izašla na evropsko tržište kapitala. Dobili smo dugoročne izvore finansiranja budžeta, za razliku od pre kada su u Srbiji emitovane obveznice na kraći rok - kaže za “Blic” Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Razlog za preveliki optimizam i nema jer, kako kaže naš sagovornik, reč je o dugu, a ne o poklonu. Takođe i vraćanje milijarde je skupo, a ujedno se zadužujemo i povećavamo spoljni dug.
Isti stav ima i Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.
- Visoka kamatna stopa je odraz niskog kreditnog rejtinga zemlje, a što smo se zadužili milijardu je znak da imamo relativno velike potrebe za inostranim sredstvima kako bismo pokrili rupe u budžetu.
Dobro je da imamo više izvora finansiranja deficita, da se uzima kapital u inostranstvu, a ne na domaćem tržištu, jer se time ostavlja više novca za kreditiranje privrede ovde - kaže za “Blic” Vučković.
I tvorac evra i nobelovac Robert Mandel nedavno je upozorio da nije dobra ideja zaduživati se u stranoj valuti.
- Ali, ako su ovdašnje vlasti već namerile da emituju takve hartije od vrednosti, onda je najbolje da tržištu prvo kao test ponude malu emisiju i tako naprave eksperiment. Da jednostavno vide kakvo je interesovanje. Koliko će se sve to zaista isplatiti na kraju, zavisiće od kursa dinara - procenio je ovaj ekonomista.
Blic