Prosečna primanja veća kod svih suseda
Država pojela naše plate
Izvor: Blic I. Jovanović | 30. 01. 2011. - 00:02h | Foto: M. Jošida
Veliko rasipništvo države, disproporcija u primanjima u državnom u odnosu na privatni sektor, potpuno ruinirana privreda i, naposletku, najslabija valuta u Evropi jesu razlog što je prosečna plata u Srbiji najniža u regionu. Ekonomisti kažu da ćemo moći da se približimo Slovencima tek kada budemo trošili onoliko koliko imamo, i kada prosečne plate ne budu najveće u onim opštinama u kojima dominira javni sektor.
Korpe punije svuda u okruženju
Sve naše komšije zarađuju u proseku više - i Crnogorci, i Makedonci, i Bosanci, i Albanci. Oktobarska primanja od oko 330 evra mesečno su nešto manja od makedonskih, dok za Bosancima zaostajemo 50 evra u proseku, a za Crnogorcima celih 150 evra.
Situacija je nešto bolja kada se radi o prosečnim decembarskim zaradama koje su napumpane na oko 370 evra, zbog bonusa koji se u Srbiji isplaćuju i u gubitaškim firmama.
Priča da su Srbi nedovoljno kvalifikovani ne pije vodu kada se gledaju statistički podaci. Po procentu visokoobrazovanih koji je zaista nizak (od 6,5 do 7 odsto) ne možemo se meriti sa Hrvatskom (oko 15 odsto) ili Slovenijom (oko 20 odsto), ali smo na nivou ostalih zemalja u regionu.
- Prosto je neverovatno da „Gorenje” u Valjevu radi sa gotovo istom produktivnošću kao i pogoni u Sloveniji, a radnici u Srbiji imaju ti puta manje plate. Ni plata radnika u slovenačkom „Gorenju” nije velika, ali je neuporedivo veća od plate u valjevskom - kaže za „Blic” Dmitar Polovina, predstavnik Slovenačke privredne komore u Srbiji.
Prosečne plate u oktobru
Koliko su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom
Ekonomista Miroslav Zdravković nisku platu objašnjava činjenicom da je u Srbiji radniku bolje da zarađuje u 200 evra nego da sedi kod kuće.
- To znaju i slovenačke firme. Ako je razlika u bruto plati oko 600 evra između radnika u Srbiji i Sloveniji, onda taj poslodavac na godišnjem nivou u Srbiji za 1.000 radnika uštedi oko 6,5 miliona evra. A plate su nam niske zbog loše krvne slike privrede, nemamo izlaz na more, loša je infrastruktura. Izlaz je razvoj auto-industrije, elektroindustrije, stvaranje velikih firmi - objašnjava za „Blic” Miroslav Zdravković.
On dodaje da se ipak prosek plata mora gledati i kroz prizmu nezaposlenosti.
- Mnogi pričaju da imamo veće plate nego u Bugarskoj koja je u EU, ali njihov broj nezaposlenih je oko 2,5 puta manji. U nekim zemljama je srednji kadar izgubio posao, pa njihove niske plate ne ulaze u prosek. Crnogorci i Bosanci imaju veće plate, ali i višu stopu nezaposlenosti. Recimo, u Arilju, gde je privatni sektor razvijen, plate su duplo manje nego u mestima gde privatnog sektora gotovo nema, ali to malo zaposlenih je na teretu budžeta - zaključuje Zdravković.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, kaže da su za ovakvo stanje krive sve vlade u poslednjih 20 godina.
- Trošili smo više nego što smo zarađivali. U određenim sektorima vlada monopol. Privatno preduzeće čim pravi gubitke gazda može da zatvori. Privatnik ne može da stvori toliki višak da plate budu veće. Pa mi imamo neverovatnih 160 nameta - kaže za „Blic” Atanacković.
Da bi Srbija mogla da se meri sa zemljama regiona i Evrope, Zdravković kaže da Srbija mora da promeni parametre koje je i MMF uočio kao problematične.
- Recimo, čak 12,4 odsto BDP-a ide na plate službenika, što je duplo veći procenat nego u Slovačkoj , dok su plate u državnom sektoru čak za 27,7 odsto veće od prosečnih primanja u državi, dok je među novijim članicama EU razlika samo sedam odsto u korist državnog sektora - zaključuje ovaj ekonomista.
U Hrvatskoj isto, samo dvaput više
Josip Jagić, urednik Finansija u hrvatskim novinama „Biznis HR“, kaže da je u Hrvatskoj u trgovini prosečna plata oko 350 do 400 evra, a prosek u državi je oko 700 evra.
- Plate su mnogo veće u većim gradovima, ali su tamo i veći troškovi života. Komunalije su u Hrvatskoj veoma skupe, dok je recimo cena goriva približno ista u svim zemljama regiona - zaključuje Jagić.
Država pojela naše plate
Izvor: Blic I. Jovanović | 30. 01. 2011. - 00:02h | Foto: M. Jošida
Veliko rasipništvo države, disproporcija u primanjima u državnom u odnosu na privatni sektor, potpuno ruinirana privreda i, naposletku, najslabija valuta u Evropi jesu razlog što je prosečna plata u Srbiji najniža u regionu. Ekonomisti kažu da ćemo moći da se približimo Slovencima tek kada budemo trošili onoliko koliko imamo, i kada prosečne plate ne budu najveće u onim opštinama u kojima dominira javni sektor.
Korpe punije svuda u okruženju
Sve naše komšije zarađuju u proseku više - i Crnogorci, i Makedonci, i Bosanci, i Albanci. Oktobarska primanja od oko 330 evra mesečno su nešto manja od makedonskih, dok za Bosancima zaostajemo 50 evra u proseku, a za Crnogorcima celih 150 evra.
Situacija je nešto bolja kada se radi o prosečnim decembarskim zaradama koje su napumpane na oko 370 evra, zbog bonusa koji se u Srbiji isplaćuju i u gubitaškim firmama.
Priča da su Srbi nedovoljno kvalifikovani ne pije vodu kada se gledaju statistički podaci. Po procentu visokoobrazovanih koji je zaista nizak (od 6,5 do 7 odsto) ne možemo se meriti sa Hrvatskom (oko 15 odsto) ili Slovenijom (oko 20 odsto), ali smo na nivou ostalih zemalja u regionu.
- Prosto je neverovatno da „Gorenje” u Valjevu radi sa gotovo istom produktivnošću kao i pogoni u Sloveniji, a radnici u Srbiji imaju ti puta manje plate. Ni plata radnika u slovenačkom „Gorenju” nije velika, ali je neuporedivo veća od plate u valjevskom - kaže za „Blic” Dmitar Polovina, predstavnik Slovenačke privredne komore u Srbiji.
Prosečne plate u oktobru
- Srbija 329 evra
- Makedonija 330 evra
- BiH 395 evra
- Crna Gora 455 evra
- Hrvatska 725 evra
- Slovenija 935 evra
Koliko su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom
- Srbija 27,7 odsto
- Mađarska 7,7 odsto
- Rumunija 20,3 odsto
- Bugarska 19,4 odsto
- Češka 0,6 odsto
- Slovačka 15 odsto
Ekonomista Miroslav Zdravković nisku platu objašnjava činjenicom da je u Srbiji radniku bolje da zarađuje u 200 evra nego da sedi kod kuće.
- To znaju i slovenačke firme. Ako je razlika u bruto plati oko 600 evra između radnika u Srbiji i Sloveniji, onda taj poslodavac na godišnjem nivou u Srbiji za 1.000 radnika uštedi oko 6,5 miliona evra. A plate su nam niske zbog loše krvne slike privrede, nemamo izlaz na more, loša je infrastruktura. Izlaz je razvoj auto-industrije, elektroindustrije, stvaranje velikih firmi - objašnjava za „Blic” Miroslav Zdravković.
On dodaje da se ipak prosek plata mora gledati i kroz prizmu nezaposlenosti.
- Mnogi pričaju da imamo veće plate nego u Bugarskoj koja je u EU, ali njihov broj nezaposlenih je oko 2,5 puta manji. U nekim zemljama je srednji kadar izgubio posao, pa njihove niske plate ne ulaze u prosek. Crnogorci i Bosanci imaju veće plate, ali i višu stopu nezaposlenosti. Recimo, u Arilju, gde je privatni sektor razvijen, plate su duplo manje nego u mestima gde privatnog sektora gotovo nema, ali to malo zaposlenih je na teretu budžeta - zaključuje Zdravković.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, kaže da su za ovakvo stanje krive sve vlade u poslednjih 20 godina.
- Trošili smo više nego što smo zarađivali. U određenim sektorima vlada monopol. Privatno preduzeće čim pravi gubitke gazda može da zatvori. Privatnik ne može da stvori toliki višak da plate budu veće. Pa mi imamo neverovatnih 160 nameta - kaže za „Blic” Atanacković.
Da bi Srbija mogla da se meri sa zemljama regiona i Evrope, Zdravković kaže da Srbija mora da promeni parametre koje je i MMF uočio kao problematične.
- Recimo, čak 12,4 odsto BDP-a ide na plate službenika, što je duplo veći procenat nego u Slovačkoj , dok su plate u državnom sektoru čak za 27,7 odsto veće od prosečnih primanja u državi, dok je među novijim članicama EU razlika samo sedam odsto u korist državnog sektora - zaključuje ovaj ekonomista.
U Hrvatskoj isto, samo dvaput više
Josip Jagić, urednik Finansija u hrvatskim novinama „Biznis HR“, kaže da je u Hrvatskoj u trgovini prosečna plata oko 350 do 400 evra, a prosek u državi je oko 700 evra.
- Plate su mnogo veće u većim gradovima, ali su tamo i veći troškovi života. Komunalije su u Hrvatskoj veoma skupe, dok je recimo cena goriva približno ista u svim zemljama regiona - zaključuje Jagić.