LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Država oporezuje i otpisani dug
Izvor: Politika
Beograd -- Svaki peti privrednik u Srbijii teško otplaćuje kredit, a čak i ako banka hoće da otpiše deo duga država to tretira kao poklon i naplaćuje porez.
VIsok nivo problematičnih kredita čak 22 odsto od ukupnih plasmana privredi, Zoran Petrović, zamenik predsednika izvršnog odbora Rajfajzen banke smatra ključnim problemom zbog kog su ugrožene banke i koji za posledicu ima visoke kamate na kredite privredi kojoj je očajnički potreban novac.
"Problem su kreditni rizici. Možda se cela ta priča potcenjuje, odnosno ne shvata se dovoljno njen značaj. Postoje analize koje pokazuju da će i budući kreditni rast biti ugrožen ako se na efikasan način ne pozabavimo velikim problemom – a to je učešće loših zajmova. Kada se duplira iznos loših zajmova to „ošiša” kreditni rast za sedam do deset odsto. Nama to može da se dogodi jer nemamo mehanizme da se izborimo sa učešćem loših kredita", kaže Petrović.
On smatra ukoliko Narodna banka smanji stopu obavezne rezerve banaka koja sada iznosi 25 odsto, kao što je predložio ministar ekonomije Nebojša Ćirić, i bude oslobođen dodatni novac, on neće rešiti problem nelikvidnisti privrede jer su kreditni rizici davanja kredita privredi previsoki.
"Medalja ima dve strane. Imajući u vidu stanje ekonomije i činjenicu da je obim problematičnih zajmova privredi dostigao 22 odsto, čini mi se da u ovom trenutku požar ne može da se gasi dodavanjem novih para. Ne mislim da bi se smanjenjem devizne obavezne rezerve nešto značajnije promenilo, ali mislim da bi se moglo uticati na cenu sredstva. Nije svejedno da li ćete, kao privrednik, neki kredit plaćati po kamati od pet ili sedam odsto. Čini mi se da tu centralna banka može nešto da uradi. Spuštanje stope obavezne rezerve ne bi napravilo pritisak na cene zajmova jer ne verujem da bi došlo do većeg obima kreditiranja", naveo je Petrović.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić, predložio je naime da se smanjenjem obaveznih rezervi banaka upumpa novac prvredi.
"Monetarna politika je diskreciono pravo guvernera, ali kao neko ko zastupa interese privrede moram da predložim način za rešavanje problema nelikvidnosti. znači da banke na 100 evra koje od građana i privrede dobiju na štednju, na „čuvanje” u Narodnoj banci Srbijemoraju da ostave 25 evra. Kad bi se taj iznos smanjio oslobodio bi se dodatni novac, a krediti bi mogli da pojeftine", uveren je ministar Ćirić.
Što se tiče povećanih kreditnih rizika, i sve većeg procenta privrednika koji ne mogu da vraćaju kredite Ćirić kaže da će se to rešiti upravo smanjenjem kamata.
"Odeljenje za rizike svake banke pojedinačno bi moralo da proceni rizik svakog plasmana. Ali razlika od dva tri procentna poena, kada je reč o visini kamate, ima presudnu ulogu u tome da li će se neki projekat realizovati ili ne", smatra Ćirić.
Ministar ekonomije smatra i da bi država mogla administrativnim merama da osigura da novac koji se oslobodi smanjenem nivoa obaveznih rezervi ode u privredu.
"Administriranje je u ovom slučaju važno da bismo sprečili mogućnost da oslobođeninovac ode za keš kredite i u potrošnju. Time bismo sprečili i inflatorne pritiske", naveo je Ćirić.
Petrović kaže i da bi banke iako su u suštini protiv administriranja učestvovale u ovakvom programu pomoći privredu.
"Privreda se žali na nelikvidnost dok je s druge strane bankarski sektor veoma likvidan. Postoji neki razlog zašto taj raspoloživi novac ne ide od banka prema privredi. Očigledno da su kreditni rizici narasli. Uostalom, danas se i u svetu vode rasprave na koji način podstaći kreditni rast. Dok s jedne strane Lorens Samers, bivši Obamin ekonomski savetnik, tvrdi da se kriza, izazvana nedostatkom poverenja, visokim dugom i visokom potrošnjom, ne može rešiti bez povećanja poverenja, povećanja duga i povećanja potrošnje. S druge strane, nemački ministar finansija kaže da se kriza ne rešava tako što se na loš novac baca dobar", napominje Petrović.
Petrović kaže da je i pored tolikog učešća loših plasmana bankarski sektor stabilan jer je više nego dobro kapitalizovan. I to je odlična stvar. Pokrivenost rezervama za potencijalne gubitke je izuzetno velika. Među najboljima u Evropi smo po tom pokazatelju. Zato danas bankarski sektor nije ugrožen. Ali to ne znači da je dobro ovoliko učešće loših plasmana. To će imati negativan uticaj na rast i razvoj bankarskog sektora.
Izvor: Politika
Beograd -- Svaki peti privrednik u Srbijii teško otplaćuje kredit, a čak i ako banka hoće da otpiše deo duga država to tretira kao poklon i naplaćuje porez.
VIsok nivo problematičnih kredita čak 22 odsto od ukupnih plasmana privredi, Zoran Petrović, zamenik predsednika izvršnog odbora Rajfajzen banke smatra ključnim problemom zbog kog su ugrožene banke i koji za posledicu ima visoke kamate na kredite privredi kojoj je očajnički potreban novac.
"Problem su kreditni rizici. Možda se cela ta priča potcenjuje, odnosno ne shvata se dovoljno njen značaj. Postoje analize koje pokazuju da će i budući kreditni rast biti ugrožen ako se na efikasan način ne pozabavimo velikim problemom – a to je učešće loših zajmova. Kada se duplira iznos loših zajmova to „ošiša” kreditni rast za sedam do deset odsto. Nama to može da se dogodi jer nemamo mehanizme da se izborimo sa učešćem loših kredita", kaže Petrović.
On smatra ukoliko Narodna banka smanji stopu obavezne rezerve banaka koja sada iznosi 25 odsto, kao što je predložio ministar ekonomije Nebojša Ćirić, i bude oslobođen dodatni novac, on neće rešiti problem nelikvidnisti privrede jer su kreditni rizici davanja kredita privredi previsoki.
"Medalja ima dve strane. Imajući u vidu stanje ekonomije i činjenicu da je obim problematičnih zajmova privredi dostigao 22 odsto, čini mi se da u ovom trenutku požar ne može da se gasi dodavanjem novih para. Ne mislim da bi se smanjenjem devizne obavezne rezerve nešto značajnije promenilo, ali mislim da bi se moglo uticati na cenu sredstva. Nije svejedno da li ćete, kao privrednik, neki kredit plaćati po kamati od pet ili sedam odsto. Čini mi se da tu centralna banka može nešto da uradi. Spuštanje stope obavezne rezerve ne bi napravilo pritisak na cene zajmova jer ne verujem da bi došlo do većeg obima kreditiranja", naveo je Petrović.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić, predložio je naime da se smanjenjem obaveznih rezervi banaka upumpa novac prvredi.
"Monetarna politika je diskreciono pravo guvernera, ali kao neko ko zastupa interese privrede moram da predložim način za rešavanje problema nelikvidnosti. znači da banke na 100 evra koje od građana i privrede dobiju na štednju, na „čuvanje” u Narodnoj banci Srbijemoraju da ostave 25 evra. Kad bi se taj iznos smanjio oslobodio bi se dodatni novac, a krediti bi mogli da pojeftine", uveren je ministar Ćirić.
Što se tiče povećanih kreditnih rizika, i sve većeg procenta privrednika koji ne mogu da vraćaju kredite Ćirić kaže da će se to rešiti upravo smanjenjem kamata.
"Odeljenje za rizike svake banke pojedinačno bi moralo da proceni rizik svakog plasmana. Ali razlika od dva tri procentna poena, kada je reč o visini kamate, ima presudnu ulogu u tome da li će se neki projekat realizovati ili ne", smatra Ćirić.
Ministar ekonomije smatra i da bi država mogla administrativnim merama da osigura da novac koji se oslobodi smanjenem nivoa obaveznih rezervi ode u privredu.
"Administriranje je u ovom slučaju važno da bismo sprečili mogućnost da oslobođeninovac ode za keš kredite i u potrošnju. Time bismo sprečili i inflatorne pritiske", naveo je Ćirić.
Petrović kaže i da bi banke iako su u suštini protiv administriranja učestvovale u ovakvom programu pomoći privredu.
"Privreda se žali na nelikvidnost dok je s druge strane bankarski sektor veoma likvidan. Postoji neki razlog zašto taj raspoloživi novac ne ide od banka prema privredi. Očigledno da su kreditni rizici narasli. Uostalom, danas se i u svetu vode rasprave na koji način podstaći kreditni rast. Dok s jedne strane Lorens Samers, bivši Obamin ekonomski savetnik, tvrdi da se kriza, izazvana nedostatkom poverenja, visokim dugom i visokom potrošnjom, ne može rešiti bez povećanja poverenja, povećanja duga i povećanja potrošnje. S druge strane, nemački ministar finansija kaže da se kriza ne rešava tako što se na loš novac baca dobar", napominje Petrović.
Petrović kaže da je i pored tolikog učešća loših plasmana bankarski sektor stabilan jer je više nego dobro kapitalizovan. I to je odlična stvar. Pokrivenost rezervama za potencijalne gubitke je izuzetno velika. Među najboljima u Evropi smo po tom pokazatelju. Zato danas bankarski sektor nije ugrožen. Ali to ne znači da je dobro ovoliko učešće loših plasmana. To će imati negativan uticaj na rast i razvoj bankarskog sektora.