Zakon o zaštiti potrošača nije zaživeo u praksi
Izvor: Blic S. Tuvić | 02. 07. 2011. - 00:02h | Foto: D. Goll
BEOGRAD - Šest meseci od kako je stupio na snagu novi Zakon o zaštiti potrošača kupci nisu osetili nikakav boljitak. Od trgovaca je gotovo nemoguće dobiti povraćaj novca ukoliko ste nezadovoljni kvalitetom kupljene robe, mnogi proizvodi u prodavnicama i dalje su bez deklaracije ili nemaju istaknute cene. Najčešće žalbe potrošača i dalje su loš kvalitet odeće i obuće, ali i bele tehnike, računara, mobilnih telefona.
Preko 3.000 ljudi se žalilo Centru za zaštitu potrošača od početka primene novog zakona
Od novog Zakona o zaštiti potrošača očekivalo se mnogo, jer su sve njegove odredbe usklađene s evropskim potrošačkim direktivama, što je bio jedan od zadataka potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, ostao je mrtvo slovo na papiru jer država očigledno nema mehanizme za njegovo sprovođenje. Udruženja potrošača zatrpana su pritužbama nezadovoljnih kupaca.
Od početka godine kada je počela primene novog Zakona o zaštiti potrošača do danas, Centru za zaštitu potrošača pri Ministarstvu trgovine obratilo se 3.035 ljudi sa zahtevima za informisanje ili da prijave potrošačke probleme. Najveći broj pristiglih žalbi odnosi se na loš kvalitet tehničkih uređaja, nepoštovanje rokova isporuke nameštaja, prekoračenje roka za popravku računara i mobilnih telefona, loš kvalitet obuće, naročito sportske.
Najčešće kršenje zakona
1 U skoro svim radnjama mogu
se naći proizvodi bez cena
2 Srbija je i dalje stecište
robe lošeg kvaliteta
3 Potrošači i dalje ne mogu da vrate svoj novac ukoliko su nezadovoljni kupljenom robom
4 U serviserskim radnjama za popravke računara, bele tehnike, računara, ne poštuju se rokovi popravke
5 Trgovci ne poštuju rokove
isporuke plaćene robe
6 Ne poštuje se odredba
prodaje cigareta i alkohola maloletnicima
7 Turističke agencije i dalje nude vrhunski smeštaj kod prodaje aranžmana, a da na licu mesta bude nešto sasvim drugo
8 Po zakonu oštećeni ima pravo na nadoknadu štete ako dokaže da je pretrpeo štetu zbog lošeg kvaliteta robe. To je danas nemoguće ostvariti
9 Trgovci i dalje daju netačna obaveštenja o robi što potrošača može da dovede u zabludu
10 Ne poštuje se zabrana telefonskog reklamiranja proizvoda
Za trgovce reklamacija i dalje podrazumeva samo popravku robe, zamenu ili, pak, povraćaj novca gotovo je nemoguće dobiti iako zakon predviđa sve tri mogućnosti. Zakon se ne poštuje ni kod rokova isporuke plaćene robe, najčešće nameštaja.
Dešava se da kupac plaćenu robu čeka i po mesec i po dana. Ni tu potrošačkim mukama nije kraj, turističke agencije reklamiraju vrhunski smeštaj na planinama, moru, ali vas na terenu sačekaju potpuno drugačije sobe od onog što ste videli na slikama u agenciji. I u hotelima možete i dalje doživeti brojne neprijatnosti jer nije precizno definisano šta je sve uračunato u cenu smeštaja. Dešava se da po izlasku iz sobe na recepciji dobijete poveći račun za telefoniranje iz sobe i korišćenje pića iz sobnog bara. Iako zakon jasno kaže da hotelijeri moraju da istaknu cene ovih usluga u sobama.
U Udruženju za zaštitu potrošača Beograda tvrde da su od stupanja na snagu novog zakona zatrpani pritužbama kupaca. Zakon, kažu, nije zaživeo jer su na neki način smanjene ingerencije koje je do sada imala tržišna inspekcija.
- Pre stupanja na snagu novog zakona probleme nezadovoljnih kupaca smo rešavali tako što potrošač ili mi kao udruženje obavestimo tržišnu inspekciju o problemu. Sam izlazak inspektora na teren ubrzavao je rešavanje problema - kaže Petar Bogosavljević iz Udruženja potrošača Beograda.
U resornom ministarstvu kažu da u rešavanju potrošačkih problema ne treba da posreduje inspekcija, već da tu ulogu treba da preuzmu udruženja potrošača.
- U skladu s evropskom praksom ukinuta je uloga tržišnog inspektora kao arbitra koji je igrao ulogu sudije u pojedinim sporovima trgovaca i potrošača. Umesto toga, ovim zakonom organizacije potrošača dobijaju priliku da preuzmu aktivno učešće u rešavanju potrošačkih problema. Dakle, nezadovoljni potrošač se prvo obraća trgovcu koji mora u roku od 15 dana da odgovori po njegovom zahtevu. Ukoliko je potrošač nezadovoljan odgovorom, obraća se udruženju potrošača koje će posredovati i nastojati da izdejstvuje pozitivan ishod. Ukoliko to nije moguće, potrošaču kao mogućnost ostaje pokretanje postupka pred nadležnim sudom - kaže za „Blic” Vladimir Matović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, trovine, šumarstva i vodoprivrede.
U potrošačkim organizacijama kažu da još nisu spremni da preuzmu takvu ulogu, jer oni mogu da daju savete potrošačima, ali nisu dovoljno jaki da izvrše pritisak na trgovca kao inspekcije. U vakuumu koji je stvoren sve se na kraju slomilo na potrošačima koje po svemu sudeći niko ne štiti.
Država nesposobna da građane zaštiti od nesavesnih prodavaca
Izvor: Blic S. Tuvić | 02. 07. 2011. - 00:02h | Foto: D. Goll
BEOGRAD - Šest meseci od kako je stupio na snagu novi Zakon o zaštiti potrošača kupci nisu osetili nikakav boljitak. Od trgovaca je gotovo nemoguće dobiti povraćaj novca ukoliko ste nezadovoljni kvalitetom kupljene robe, mnogi proizvodi u prodavnicama i dalje su bez deklaracije ili nemaju istaknute cene. Najčešće žalbe potrošača i dalje su loš kvalitet odeće i obuće, ali i bele tehnike, računara, mobilnih telefona.
Preko 3.000 ljudi se žalilo Centru za zaštitu potrošača od početka primene novog zakona
Od novog Zakona o zaštiti potrošača očekivalo se mnogo, jer su sve njegove odredbe usklađene s evropskim potrošačkim direktivama, što je bio jedan od zadataka potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, ostao je mrtvo slovo na papiru jer država očigledno nema mehanizme za njegovo sprovođenje. Udruženja potrošača zatrpana su pritužbama nezadovoljnih kupaca.
Od početka godine kada je počela primene novog Zakona o zaštiti potrošača do danas, Centru za zaštitu potrošača pri Ministarstvu trgovine obratilo se 3.035 ljudi sa zahtevima za informisanje ili da prijave potrošačke probleme. Najveći broj pristiglih žalbi odnosi se na loš kvalitet tehničkih uređaja, nepoštovanje rokova isporuke nameštaja, prekoračenje roka za popravku računara i mobilnih telefona, loš kvalitet obuće, naročito sportske.
Najčešće kršenje zakona
1 U skoro svim radnjama mogu
se naći proizvodi bez cena
2 Srbija je i dalje stecište
robe lošeg kvaliteta
3 Potrošači i dalje ne mogu da vrate svoj novac ukoliko su nezadovoljni kupljenom robom
4 U serviserskim radnjama za popravke računara, bele tehnike, računara, ne poštuju se rokovi popravke
5 Trgovci ne poštuju rokove
isporuke plaćene robe
6 Ne poštuje se odredba
prodaje cigareta i alkohola maloletnicima
7 Turističke agencije i dalje nude vrhunski smeštaj kod prodaje aranžmana, a da na licu mesta bude nešto sasvim drugo
8 Po zakonu oštećeni ima pravo na nadoknadu štete ako dokaže da je pretrpeo štetu zbog lošeg kvaliteta robe. To je danas nemoguće ostvariti
9 Trgovci i dalje daju netačna obaveštenja o robi što potrošača može da dovede u zabludu
10 Ne poštuje se zabrana telefonskog reklamiranja proizvoda
Za trgovce reklamacija i dalje podrazumeva samo popravku robe, zamenu ili, pak, povraćaj novca gotovo je nemoguće dobiti iako zakon predviđa sve tri mogućnosti. Zakon se ne poštuje ni kod rokova isporuke plaćene robe, najčešće nameštaja.
Dešava se da kupac plaćenu robu čeka i po mesec i po dana. Ni tu potrošačkim mukama nije kraj, turističke agencije reklamiraju vrhunski smeštaj na planinama, moru, ali vas na terenu sačekaju potpuno drugačije sobe od onog što ste videli na slikama u agenciji. I u hotelima možete i dalje doživeti brojne neprijatnosti jer nije precizno definisano šta je sve uračunato u cenu smeštaja. Dešava se da po izlasku iz sobe na recepciji dobijete poveći račun za telefoniranje iz sobe i korišćenje pića iz sobnog bara. Iako zakon jasno kaže da hotelijeri moraju da istaknu cene ovih usluga u sobama.
U Udruženju za zaštitu potrošača Beograda tvrde da su od stupanja na snagu novog zakona zatrpani pritužbama kupaca. Zakon, kažu, nije zaživeo jer su na neki način smanjene ingerencije koje je do sada imala tržišna inspekcija.
- Pre stupanja na snagu novog zakona probleme nezadovoljnih kupaca smo rešavali tako što potrošač ili mi kao udruženje obavestimo tržišnu inspekciju o problemu. Sam izlazak inspektora na teren ubrzavao je rešavanje problema - kaže Petar Bogosavljević iz Udruženja potrošača Beograda.
U resornom ministarstvu kažu da u rešavanju potrošačkih problema ne treba da posreduje inspekcija, već da tu ulogu treba da preuzmu udruženja potrošača.
- U skladu s evropskom praksom ukinuta je uloga tržišnog inspektora kao arbitra koji je igrao ulogu sudije u pojedinim sporovima trgovaca i potrošača. Umesto toga, ovim zakonom organizacije potrošača dobijaju priliku da preuzmu aktivno učešće u rešavanju potrošačkih problema. Dakle, nezadovoljni potrošač se prvo obraća trgovcu koji mora u roku od 15 dana da odgovori po njegovom zahtevu. Ukoliko je potrošač nezadovoljan odgovorom, obraća se udruženju potrošača koje će posredovati i nastojati da izdejstvuje pozitivan ishod. Ukoliko to nije moguće, potrošaču kao mogućnost ostaje pokretanje postupka pred nadležnim sudom - kaže za „Blic” Vladimir Matović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, trovine, šumarstva i vodoprivrede.
U potrošačkim organizacijama kažu da još nisu spremni da preuzmu takvu ulogu, jer oni mogu da daju savete potrošačima, ali nisu dovoljno jaki da izvrše pritisak na trgovca kao inspekcije. U vakuumu koji je stvoren sve se na kraju slomilo na potrošačima koje po svemu sudeći niko ne štiti.