- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Država ne zna čime gazduje
Bez podrobnog popisa svoje imovine ne može se znati kolika je vrednost objekata, a još manje da li se nešto može prodati.Država će uskoro imati opipljiv podatak sa koliko poslovnog prostora stvarno gazduje i kako ga koriste njene institucije. Sav višak, ukoliko ga bude, mogao bi da se proda ili izda pod zakup.
Vlada Srbije je nedavno formirala međuministarsku radnu grupu na nivou sekretara ministarstava. Njen zadatak je da napravi predlog kako da se grupišu zaposleni ministarstava.
"Mnogi od njih su raštrkani i na po sedam-osam adresa, što znatno otežava rad. Neki organi zakupljuju prostor dok su neke državne zgrade prazne. Tek kada prikupimo sve podatke i kada budemo videli koliko racionalno je iskorišćen prostor znaćemo da li ima viška", kaže Veljko Odalović, generalni sekretar vlade.
On kaže da je prikupljanje podataka i iznalaženje rešenja ogroman posao, ali se nada da će za mesec dana već izaći sa nekim predlogom.
Sva ministarstva su prošle nedelje dobila da popune upitnik koliko im je brojno stanje, šta zaposleni rade, gde sede, koliki im je prostor potreban i kakve su im namere.
Srboljub Panić, pomoćnik direktora Direkcije za imovinu, kaže da činovnički aparat zauzima okvirno između 150.000 i 180.000 kvadrata poslovnog prostora. Međutim, u jednom trenutku pre nekoliko godina je procenjivano da je potrebno obezbediti još 50.000 kvadrata. Što ne znači da je i sada tako.
"Čestim promenama, spajanjem i prekomponovanjem ministarstava podaci o potrebama za poslovnim prostorom se menjaju. Približavanje naše zemlje EU i usklađivanje zakonodavstva nametnulo je osnivanje niza novih organa. Zato je potrebno napraviti presek stanja kako bismo videli da li postojeći fond zadovoljava potrebe administracije i kako najbolje grupisati službe", kaže Panić.
Prema njegovom mišljenju sve inspekcije bi trebalo grupisati na jedno mesto, kao i objediniti ministarstva rada, poljoprivrede, trgovine, čije su službe trenutno smeštene na nekoliko adresa.
Mnogi su očekivali da će se administracija smestiti u zgradu Palate federacije (bivši SIV). Panić smatra da na to ne treba računati, jer zdanje od oko 60.000 kvadrata u Novom Beogradu nije funkcionalno.
"Neki kabineti imaju po 100 kvadrata, a toaleti 80 kvadrata. Ugrađena je centralna ventilacija, koju je vreme pregazilo, pa su radnici ministarstva pajserima razbijali prozore da bi udahnuli malo vazduha. Mnogo bi bilo skupo njeno prilagođavanje današnjim potrebama", kaže Panić.
Upitan da li će deo prostora ponudi tržištu, pomoćnik direktora Direkcije za imovinu, procenjuje da neće biti viška. On podseća da neke državne institucije plaćaju zakup, pa je red da se prvo one udome. Direkcija će im ponuditi prostor koji ima na raspolaganju.
"Jedino trenutno može da se proda deo vojne imovinu. Vojska ima 400 objekata viška i oni su u postupku prodaje. Deo imovine već razmenjuju sa lokalnim samoupravama zbog rešavanja stambenih pitanja, modernizacije vojske i slično, odgovara Panić na pitanje", šta bi država mogla da proda kako bi se eventualno nadoknadio deo manjka u budžetu, kako su predlagali pojedini ministri.
Sve procene sa kojima se izlazi u javnost o vrednosti državne imovine on kaže da su paušalne. Da bi se procenilo koliko vrede potrebno ih je prvo popisati. Taj posao nije završen, a donošenjem Zakona o javnoj svojini lokalne samouprave više nemaju potrebu da prijavljuju imovinu, jer ono što su do sada koristile prelazi u njihovo vlasništvo.
Trebalo bi podsetiti da osim kod vojske veliki deo zarobljenog državnog zemljišta i nekretnina koje nisu u funkciji nalazi se u javnim preduzećima. To najbolje ilustruje slučaj „Železnica Srbije”, koje se po obimu imovine nalaze među pet najvećih privrednih subjekata u zemlji. „Železnice Srbije” raspolažu sa preko 700.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i 12.000 hektara zemljišta koji nisu u direktnoj funkciji obavljanja saobraćaja. Samo jedan procenat od ove imovine izdaje se u komercijalne svrhe. Godišnji prihod je, međutim, nekoliko desetina miliona dinara.
Izvor:
B92.net
Bez podrobnog popisa svoje imovine ne može se znati kolika je vrednost objekata, a još manje da li se nešto može prodati.Država će uskoro imati opipljiv podatak sa koliko poslovnog prostora stvarno gazduje i kako ga koriste njene institucije. Sav višak, ukoliko ga bude, mogao bi da se proda ili izda pod zakup.
Vlada Srbije je nedavno formirala međuministarsku radnu grupu na nivou sekretara ministarstava. Njen zadatak je da napravi predlog kako da se grupišu zaposleni ministarstava.
"Mnogi od njih su raštrkani i na po sedam-osam adresa, što znatno otežava rad. Neki organi zakupljuju prostor dok su neke državne zgrade prazne. Tek kada prikupimo sve podatke i kada budemo videli koliko racionalno je iskorišćen prostor znaćemo da li ima viška", kaže Veljko Odalović, generalni sekretar vlade.
On kaže da je prikupljanje podataka i iznalaženje rešenja ogroman posao, ali se nada da će za mesec dana već izaći sa nekim predlogom.
Sva ministarstva su prošle nedelje dobila da popune upitnik koliko im je brojno stanje, šta zaposleni rade, gde sede, koliki im je prostor potreban i kakve su im namere.
Srboljub Panić, pomoćnik direktora Direkcije za imovinu, kaže da činovnički aparat zauzima okvirno između 150.000 i 180.000 kvadrata poslovnog prostora. Međutim, u jednom trenutku pre nekoliko godina je procenjivano da je potrebno obezbediti još 50.000 kvadrata. Što ne znači da je i sada tako.
"Čestim promenama, spajanjem i prekomponovanjem ministarstava podaci o potrebama za poslovnim prostorom se menjaju. Približavanje naše zemlje EU i usklađivanje zakonodavstva nametnulo je osnivanje niza novih organa. Zato je potrebno napraviti presek stanja kako bismo videli da li postojeći fond zadovoljava potrebe administracije i kako najbolje grupisati službe", kaže Panić.
Prema njegovom mišljenju sve inspekcije bi trebalo grupisati na jedno mesto, kao i objediniti ministarstva rada, poljoprivrede, trgovine, čije su službe trenutno smeštene na nekoliko adresa.
Mnogi su očekivali da će se administracija smestiti u zgradu Palate federacije (bivši SIV). Panić smatra da na to ne treba računati, jer zdanje od oko 60.000 kvadrata u Novom Beogradu nije funkcionalno.
"Neki kabineti imaju po 100 kvadrata, a toaleti 80 kvadrata. Ugrađena je centralna ventilacija, koju je vreme pregazilo, pa su radnici ministarstva pajserima razbijali prozore da bi udahnuli malo vazduha. Mnogo bi bilo skupo njeno prilagođavanje današnjim potrebama", kaže Panić.
Upitan da li će deo prostora ponudi tržištu, pomoćnik direktora Direkcije za imovinu, procenjuje da neće biti viška. On podseća da neke državne institucije plaćaju zakup, pa je red da se prvo one udome. Direkcija će im ponuditi prostor koji ima na raspolaganju.
"Jedino trenutno može da se proda deo vojne imovinu. Vojska ima 400 objekata viška i oni su u postupku prodaje. Deo imovine već razmenjuju sa lokalnim samoupravama zbog rešavanja stambenih pitanja, modernizacije vojske i slično, odgovara Panić na pitanje", šta bi država mogla da proda kako bi se eventualno nadoknadio deo manjka u budžetu, kako su predlagali pojedini ministri.
Sve procene sa kojima se izlazi u javnost o vrednosti državne imovine on kaže da su paušalne. Da bi se procenilo koliko vrede potrebno ih je prvo popisati. Taj posao nije završen, a donošenjem Zakona o javnoj svojini lokalne samouprave više nemaju potrebu da prijavljuju imovinu, jer ono što su do sada koristile prelazi u njihovo vlasništvo.
Trebalo bi podsetiti da osim kod vojske veliki deo zarobljenog državnog zemljišta i nekretnina koje nisu u funkciji nalazi se u javnim preduzećima. To najbolje ilustruje slučaj „Železnica Srbije”, koje se po obimu imovine nalaze među pet najvećih privrednih subjekata u zemlji. „Železnice Srbije” raspolažu sa preko 700.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i 12.000 hektara zemljišta koji nisu u direktnoj funkciji obavljanja saobraćaja. Samo jedan procenat od ove imovine izdaje se u komercijalne svrhe. Godišnji prihod je, međutim, nekoliko desetina miliona dinara.
Izvor:
B92.net