- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Država ne osigurava živote vojnih pilota
Iako je njihov poziv visokorizičan, država Srbija ne osigurava živote vojnih pilota kod osiguravajućih kuća.- Vojska nije strateški klijent nijedne od osiguravajućih kuća u Srbiji. Ona ima svoje fondove iz kojih izdvaja naknade porodicama kad se desi neka tragedija. Piloti se ne osiguravaju kod osiguravajućih društava, ali to mogu da učine kao privatna lica - kažu nezvanično u nekoliko najjačih osiguravajućih kompanija u Srbiji.
Ukoliko bi životi pilota bili osigurani, premije bi svakako bile više nego za „obične“ profesije, dodaju u ovim kompanijama.
Vojni analitirač Aleksandar Radić kaže za „Blic“ da je zabrinjavajuće i tragično da piloti ni na koji način nisu osigurani i da je to pokazatelj kako država nikada nije pokazala brigu za jedno od najodgovornijih zanimanja.
- U Srbiji to, jednostavno, nije rešeno. Na žalost porodice poginulog pilota, država nema nikakvo rešenje da njima kroz osiguranje obezbedi neku pomoć. Postoji jednokratna donacija iz budžeta državnih službi za smrt na radnom mestu, i to je sve. To je zaista nedostatak i Srbija mora što pre da nađe rešenje za ovaj problem - objašnjava Radić.
Osim toga što nisu osigurani i imaju srazmerno male plate, srpski piloti suočavaju se i sa teškoćama lošeg stanja našeg vazduhoplovstva. Avioni na kojima lete su stari, nemaju dovoljno časova letenja, a u lošem stanju je i infrastruktura.
- Modernizacija je potrebna, ali od nečega se mora početi. Morate prvo da napravite infarstrukturu, što podrazumeva obnovu pista, izgradnju hangara porušenih tokom bombardovanja 1999. godine... Već avioni poput „laste“, koji imaju digitalnu instrument tablu, zahtevaju smeštaj u hangaru. Oni ne mogu da stoje na ledini, poput lovaca „mig 21“, koji su u zatvorenom samo kada se nalaze na remontu - kaže Radić i dodaje da o potrebi smeštaja u hangare najmodernijih aviona srpskog vazduhoplovstva tima „mig 29” ne treba ni govoriti.
Ta potreba je još izraženija nakon što su četiri lovca ovog tipa, koliko ih je u jedincima V i PVO, remontovana prethodnih godina, kada im je ugrađena savremenija oprema.
- Ako bi „dvadesetdevetka“ jednu noć provela na kiši kao „mig 21”, morali bismo prvo da je „vodimo“ na ceđenje i sušenje da bi mogla ponovo da leti - u šali priča jedan od pilota sa Batajnice.
Drugi aspekt tiče se, kako kaže Radić, „spasavanja mladih generacija pilota“, odnosno njihova obuka da budu spremni za nove, moderne avione kada jednog dana oni neminovno budu uvedeni u naoružanje Vojske Srbije.
- Mislim da nije realno da se to dogodi pre 2020. godine, ali do tada zato treba nastaviti sa uvođenjem „laste“ u naoružanje i neophodno je modernizovati „galebove G-4“, kako bi se na njima mladi piloti pripremali za savremene vazduhoplove. Tako modernizovani avioni mogli bi bez problema da lete i do 2030. godine - kaže Radić.
Izvor:
Blic.rs
Iako je njihov poziv visokorizičan, država Srbija ne osigurava živote vojnih pilota kod osiguravajućih kuća.- Vojska nije strateški klijent nijedne od osiguravajućih kuća u Srbiji. Ona ima svoje fondove iz kojih izdvaja naknade porodicama kad se desi neka tragedija. Piloti se ne osiguravaju kod osiguravajućih društava, ali to mogu da učine kao privatna lica - kažu nezvanično u nekoliko najjačih osiguravajućih kompanija u Srbiji.
Ukoliko bi životi pilota bili osigurani, premije bi svakako bile više nego za „obične“ profesije, dodaju u ovim kompanijama.
Vojni analitirač Aleksandar Radić kaže za „Blic“ da je zabrinjavajuće i tragično da piloti ni na koji način nisu osigurani i da je to pokazatelj kako država nikada nije pokazala brigu za jedno od najodgovornijih zanimanja.
- U Srbiji to, jednostavno, nije rešeno. Na žalost porodice poginulog pilota, država nema nikakvo rešenje da njima kroz osiguranje obezbedi neku pomoć. Postoji jednokratna donacija iz budžeta državnih službi za smrt na radnom mestu, i to je sve. To je zaista nedostatak i Srbija mora što pre da nađe rešenje za ovaj problem - objašnjava Radić.
Osim toga što nisu osigurani i imaju srazmerno male plate, srpski piloti suočavaju se i sa teškoćama lošeg stanja našeg vazduhoplovstva. Avioni na kojima lete su stari, nemaju dovoljno časova letenja, a u lošem stanju je i infrastruktura.
- Modernizacija je potrebna, ali od nečega se mora početi. Morate prvo da napravite infarstrukturu, što podrazumeva obnovu pista, izgradnju hangara porušenih tokom bombardovanja 1999. godine... Već avioni poput „laste“, koji imaju digitalnu instrument tablu, zahtevaju smeštaj u hangaru. Oni ne mogu da stoje na ledini, poput lovaca „mig 21“, koji su u zatvorenom samo kada se nalaze na remontu - kaže Radić i dodaje da o potrebi smeštaja u hangare najmodernijih aviona srpskog vazduhoplovstva tima „mig 29” ne treba ni govoriti.
Ta potreba je još izraženija nakon što su četiri lovca ovog tipa, koliko ih je u jedincima V i PVO, remontovana prethodnih godina, kada im je ugrađena savremenija oprema.
- Ako bi „dvadesetdevetka“ jednu noć provela na kiši kao „mig 21”, morali bismo prvo da je „vodimo“ na ceđenje i sušenje da bi mogla ponovo da leti - u šali priča jedan od pilota sa Batajnice.
Drugi aspekt tiče se, kako kaže Radić, „spasavanja mladih generacija pilota“, odnosno njihova obuka da budu spremni za nove, moderne avione kada jednog dana oni neminovno budu uvedeni u naoružanje Vojske Srbije.
- Mislim da nije realno da se to dogodi pre 2020. godine, ali do tada zato treba nastaviti sa uvođenjem „laste“ u naoružanje i neophodno je modernizovati „galebove G-4“, kako bi se na njima mladi piloti pripremali za savremene vazduhoplove. Tako modernizovani avioni mogli bi bez problema da lete i do 2030. godine - kaže Radić.
Izvor:
Blic.rs