LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Država najviše finansira Šumadiju
[/h] Izvor: B92, Danas
Beograd -- Iako se pričalo o regionalnom razvoju, država je u poslednje 4 godine najmanje novca uložila u južnu i istočnu Srbiju, najviše novca otišlo Šumadiji.
U ovaj kraj, u kom se jedino Niš donekle izdvaja, osam državnih institucija predvođenih ministarstvima ekonomije i finansija uložilo je tek 58 milijardi dinara, dok je najviše novca izdvojeno za Šumadiju i zapadnu Srbiju - više od 94 milijarde dinara.
Prema podacima Agencije za privredne registre, samo iz Fonda za razvoj Šumadija je dobila 41,9 milijardi dinara, zahvaljujući pre svega Fijatu, dok je iz iste kase na račun jugoistočne Srbije otišlo svega 27,6 milijardi dinara.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kancelarija za evropske integracije navodi za B92 da se uopšte se ne bavi raspodelom novca već da su podrška u pripremi projekata, a da druge nadležne institucije obavljaju raspodelu novca. Ukupno su učestvovali u projektima vrednim 355 milijradi dinara od 2008. do 2011. za celu Srbiju, a druge institucije su potom raspoređivale novac po regionima, kažu u Kancelariji.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U ovoj raspodeli sredstava Grad Beograd je dobio nešto više od 23 milijarde, a Vojvodina 17,2 milijarde dinara.
Ministarstvo ekonomije je, na primer, duplo više novca namenilo Šumadiji (17,9) nego istočnoj i južnoj Srbiji (9,6), dok je Uprava za trezor, preko koje idu podsticaji poljoprivrednim gazdinstvima, veliki deo sredstava u poslednje četiri godine izdvojila za, inače razvijenu regiju Vojvodine - čak 38,2 milijarde dinara.
Jedina institucija koja je „favorizovala“ Beograd u odnosu na druge delove Srbije jeste Kancelarija za evropske integracije koja je prestonici namenila 42 milijarde dinara u odnosu 12 milijardi dinara koliko su svi ostali regioni zajedno dobili.
Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, kaže da postoje tri glavna problema zbog kojih se raspoloživa sredstva znatno manje usmeravaju ka nerazvijenim opštinama, uprkos nameri da se stimuliše upravo razvoj ovih krajeva. To su neinformisanost i nedostatak kompetentnosti, manjak poslovnih ideja i nezainteresovanost za dobijanje sredstava.
“Pod pretpostavkom da nema favorizacije i korupcije, evidentno je da u siromašnim krajevima ima mnogo manje informisanosti o tome koja su sredstva na raspolaganju preduzećima, a slaba je i obučenost ljudi za pisanje biznis planova i popunjavanje aplikacija, čak i u lokalnim razvojnim agencijama. Zbog toga je stepen iskorišćenja novca odvojenog za pomoć privredi daleko veći u sredinama u kojima postoje konsultanti koji mogu da pomognu u podnošenju prijave, a to su veća mesta” , objašnjava Jovanovićeva.
Prema njenim rečima, problem je i to što ljudi iz malih i nerazvijenih sredina retko imaju priliku da putuju tako da slabo dolaze u kontakt sa novim idejama i rešenjima, zbog čega uglavnom i ne znaju kakve bi inovacije mogli da uvedu u svoje poslovanje.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Najveći broj projekata od 2008. do prošle godine imala je Nacionalna služba za zapošljavanje, koja je takođe najviše novca namenila šumadijskom okrugu.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ali, iako bi se u ovakvoj situaciji lako dalo uprti prstom u samu državu, koja ne čini dovoljno da se preduzetnici iz nerazvijenih područja upoznaju sa opcijama koje su im na raspolaganju, pokazalo se da čak i kada im je sve dato na tacni, većina njih prosto nije zainteresovana da razmotri nove mogućnosti finansiranja.
Tako je recimo Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije na jednom mestu skupila i sastavila spisak svih izvora finansiranja i pomoći koji su na raspolaganju privrednicima, ali je njihov odziv i pored toga bio vrlo slab.
“Moguće je da oni jednostavno ne veruju da zaista mogu da dobiju taj novac. Zato je veoma važno da se ceo postupak dodele sredstava bude izuzetno transparentan, pošto se dešavalo da ljudi apliciraju, a da čak ne dobiju ni obaveštenje da im je zahtev odbijen. Ne sme se dozvoliti, kao što je sada slučaj sa subvencijama za zapošljavanje i investicije, da spisak onih koji su dobili sredstva ne bude objavljen i da bude jako teško da se uopšte i dođe do njega. Uz sve to, vrlo je bitno da aplikacioni formulari budu što jednostavniji za popunjavanje” , ističe Jovanovićeva.
[/h] Izvor: B92, Danas
Beograd -- Iako se pričalo o regionalnom razvoju, država je u poslednje 4 godine najmanje novca uložila u južnu i istočnu Srbiju, najviše novca otišlo Šumadiji.
Prema podacima Agencije za privredne registre, samo iz Fonda za razvoj Šumadija je dobila 41,9 milijardi dinara, zahvaljujući pre svega Fijatu, dok je iz iste kase na račun jugoistočne Srbije otišlo svega 27,6 milijardi dinara.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kancelarija za evropske integracije navodi za B92 da se uopšte se ne bavi raspodelom novca već da su podrška u pripremi projekata, a da druge nadležne institucije obavljaju raspodelu novca. Ukupno su učestvovali u projektima vrednim 355 milijradi dinara od 2008. do 2011. za celu Srbiju, a druge institucije su potom raspoređivale novac po regionima, kažu u Kancelariji.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U ovoj raspodeli sredstava Grad Beograd je dobio nešto više od 23 milijarde, a Vojvodina 17,2 milijarde dinara.
Ministarstvo ekonomije je, na primer, duplo više novca namenilo Šumadiji (17,9) nego istočnoj i južnoj Srbiji (9,6), dok je Uprava za trezor, preko koje idu podsticaji poljoprivrednim gazdinstvima, veliki deo sredstava u poslednje četiri godine izdvojila za, inače razvijenu regiju Vojvodine - čak 38,2 milijarde dinara.
Jedina institucija koja je „favorizovala“ Beograd u odnosu na druge delove Srbije jeste Kancelarija za evropske integracije koja je prestonici namenila 42 milijarde dinara u odnosu 12 milijardi dinara koliko su svi ostali regioni zajedno dobili.
Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, kaže da postoje tri glavna problema zbog kojih se raspoloživa sredstva znatno manje usmeravaju ka nerazvijenim opštinama, uprkos nameri da se stimuliše upravo razvoj ovih krajeva. To su neinformisanost i nedostatak kompetentnosti, manjak poslovnih ideja i nezainteresovanost za dobijanje sredstava.
“Pod pretpostavkom da nema favorizacije i korupcije, evidentno je da u siromašnim krajevima ima mnogo manje informisanosti o tome koja su sredstva na raspolaganju preduzećima, a slaba je i obučenost ljudi za pisanje biznis planova i popunjavanje aplikacija, čak i u lokalnim razvojnim agencijama. Zbog toga je stepen iskorišćenja novca odvojenog za pomoć privredi daleko veći u sredinama u kojima postoje konsultanti koji mogu da pomognu u podnošenju prijave, a to su veća mesta” , objašnjava Jovanovićeva.
Prema njenim rečima, problem je i to što ljudi iz malih i nerazvijenih sredina retko imaju priliku da putuju tako da slabo dolaze u kontakt sa novim idejama i rešenjima, zbog čega uglavnom i ne znaju kakve bi inovacije mogli da uvedu u svoje poslovanje.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Najveći broj projekata od 2008. do prošle godine imala je Nacionalna služba za zapošljavanje, koja je takođe najviše novca namenila šumadijskom okrugu.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ali, iako bi se u ovakvoj situaciji lako dalo uprti prstom u samu državu, koja ne čini dovoljno da se preduzetnici iz nerazvijenih područja upoznaju sa opcijama koje su im na raspolaganju, pokazalo se da čak i kada im je sve dato na tacni, većina njih prosto nije zainteresovana da razmotri nove mogućnosti finansiranja.
Tako je recimo Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije na jednom mestu skupila i sastavila spisak svih izvora finansiranja i pomoći koji su na raspolaganju privrednicima, ali je njihov odziv i pored toga bio vrlo slab.
“Moguće je da oni jednostavno ne veruju da zaista mogu da dobiju taj novac. Zato je veoma važno da se ceo postupak dodele sredstava bude izuzetno transparentan, pošto se dešavalo da ljudi apliciraju, a da čak ne dobiju ni obaveštenje da im je zahtev odbijen. Ne sme se dozvoliti, kao što je sada slučaj sa subvencijama za zapošljavanje i investicije, da spisak onih koji su dobili sredstva ne bude objavljen i da bude jako teško da se uopšte i dođe do njega. Uz sve to, vrlo je bitno da aplikacioni formulari budu što jednostavniji za popunjavanje” , ističe Jovanovićeva.