LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Država krije one koji kradu od nje
Izvor: Novosti
Beograd -- Penzije će se i dalje redovno isplaćivati, ali zbog neuplaćivanja doprinosa pitanje je - dokle. Poslodavci duguju 230 milijardi dinara Fondu PIO.
(Novosti)
Pričom o tome šta je sve potrebno uraditi kako bi se sprečio eventualni kolaps penzijskog sistema ne bave se samo stručnjaci iz sektora socijalne zaštite, Fonda PIO i resornih ministarstava, već i Međunarodni monetarni fond.
Iz MMF-a se sve češće i sve glasnije čuju upozorenja da je cela srpska privreda pred pucanjem ukoliko se ne nađe lek za rashode. S druge strane, u Vladi Srbije ne deluju isuviše zabrinuto. Reforma penzijskog fonda se sprovodi traljavo, a najveće krivce za rupu u kasama i Fonda PIO i Republike, štiti upravo - država.
U Upravnom odboru Fonda PIO zato su članovi sve glasniji u osudi preduzeća koja uporno i godinama ne plaćuju ni dinara na ime doprinosa. Epilog - spiskovi dužnika su označeni kao poverljiv dokument nedostupan javnosti, a manjak u kasi dostigao je rekordnih 230 milijardi dinara, što čini skoro trećinu ukupnog republičkog budžeta i približno isto koliko i celokupan kredit koji Srbija traži od MMF!
Kako Novosti pišu, na spisku dužnika nalazi se više od sto raznih preduzeća, od kojih je oko 70 odsto u državnom vlasništvu. I pored toga što sa pripadajućim kamatama Republici, a tako indirektno i penzionerima, duguju više od 230 milijardi dinara, njihov je spisak označen kao - tajna!
"Ispada da država čuva svoje lopove", smatraju u penzionerskim udruženjima i zahtevaju da se konačno sprovede disciplina u plaćanju doprinosa i podsećaju kako je to izgledalo u vreme kada je radila čuvena „Služba društvenog knjigovodstva“.
"Tada je uplata doprinosa bila uslov za platu i nije bilo nikakvih problema. A danas plaća samo ko mora, pa je kasa Fonda sve praznija. Došli smo u situaciju da se polovina kase Fonda PIO puni iz budžeta pa ceo narod krivi penzionere što su na teretu države. A mi smo te pare zaradili. Krivci su neki sasvim drugi ljudi", navode oni.
A ko su krivci tačno, bila je tema i članova Upravnog odbora Fonda PIO koji su, zahvaljujući ovakvom stanju, zatražili da se Fond konačno depolitizuje. "Njega mora da vodi stručna, a ne stranačka ličnost i partijsko rukovodstvo jer je onda prostor za političke kompromise sasvim sužen, a Fond bi imao sve načine da svoj sistem učini održivim", smatra i Milorad Mijatović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i član UO Fonda PIO.
I u Uniji poslodavaca Srbije primećuju da među tim imenima ima i „onih poznatih širokoj javnosti“ pa postavljaju pitanje ko tu zapravo koga štiti. Da li je u pitanju smirivanje strasti u predizbornoj godini ili lenjost republičke vlade da se uhvate ukoštac sa najvećim problemom - različito se tumači. U međuvremenu, svi su saglasni u jednom - većina dugova je sasvim nenaplativa.
PRVO POLUGODIŠTE U FONDU PIO
- 240 milijardi dinara ukupni prihodi Fonda
- 5,42 odsto uvećan prihod od onog u istom periodu lane
- 122 milijarde sakupljeno od uplate doprinosa
- 3,75 odsto je manji prihod od doprinosa nego prošle godine
- 13,94 milijarde dinara dotirala država Fondu za povezivanje staža
- 114 milijardi dinara ukupno prebacila država u kasu Fonda PIO
- 242 milijarde dinara su ukupni rashodi Fonda
- 6 odsto viši su rashodi Fonda nego u istom periodu lane
Neki plaćaju debele kazne, drugi zaštićeni kao beli medvedi
U prvoj polovini godine dugovi Penzionom fondu dostigli su 233,1 milijardu dinara, od čega su skoro 74,8 milijardi nenaplativa potraživanja, zbog slučajeva privatizacije i stečaja firmi. U prvih šest meseci ove godine 51.745 firmi nije uplatilo doprinose, od čega su 21.838 preduzetnici, dok su najdisciplinovaniji veliki privredni sistemi i javna preduzeća, njih 427, koja su platila više od pola milijarde evra doprinosa državi, sabrao je i Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave.
(Novosti)
"Slušajući“ samo računicu direktora Poreske uprave, može se okvirno proceniti debljina minusa, jer ako je u ovih 50.000 preduzeća zaposleno u proseku deset radnika, koji primaju ispodprosečnu platu od 33.000 dinara, jasno je da su mesečni gubici na ime doprinosa 4,5 milijarde dinara, odnosno 50 milijardi godišnje!
Direktor Radosavljević rešenje vidi u uvođenju elektronskog sistema naplate doprinosa, koja će biti automatski sprovođena sa isplatom zarada zaposlenima. Ipak, dok ovaj sistem ne zaživi, preostaje samo da se prati koliko se brzo i snažno prazni državna kasa i kasa Fonda PIO.
Zato je sve više onih koji se javno pitaju zašto se čuvaju podaci o onima koji praktično potkradaju držvu? Kako bi se konačno došlo do odgovora, Unija poslodavaca Srbije će u narednim danima pokrenuti inicijativu za skidanje vela tajni sa ovog dokumenta i izmenu zakona koji to omogućavaju.
"Vreme je da se skine oznaka tajnosti i da se konačno obelodani ko su najveći dužnici", kaže Dragoljub Rajić iz UPS i član UO Fonda PIO, i dodaje da su nam "džaba svi propisi koje imamo kada se oni selektivno primenjuju. Neki plaćaju debele kazne ako zakasne koji dan sa uplatama, a drugi su zaštićeni kao beli medvedi".
"Takvo ponašanje države bi se u drugim zemljama tumačilo kao potpomaganje u vršenju krivičnog dela i neko bi zbog toga išao u zatvor. Kod nas je, međutim, sve drugačije. Država toleriše neplatiše, a javnost krivi sve kompanije za neodgovornost u plaćanjima. Objavljivanjem ovih spiskova konačno bi se skinuo teret sa čistih kompanija", dodaje on.
I zamenica predsednika UO Fonda PIO, Slavica Savić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije stanje je opisala kao neodrživo i uprla prst u državu kao glavnog krivca koji toleriše haos u naplati doprinosa.
"U javnosti se Fond tretira kao najveći rashod države jer mu se iz budžeta dotira 48 odsto novca, a pitanje je ko je za to kriv. Ako država ne nađe mehanizam da natera poslodavce da plaćaju doprinose, onda mora da dotira novac za penzionere jer su oni to već zaradili. A kada bi konačno rešila taj problem, sama bi sebi smanjila rashode i na ime povezivanja staža", kaže ona.
I dok se Vlada RS i MMF igraju gluvih telefona, penzioneri jadikuju. U neizvesnosti čekaju oktobar i jesenju povišicu. Ona će, međutim, ponovo biti sasvim simbolična. Prema sadašnjim pokazateljima inflacije, penzije bi se mogle uskladiti za 1,4 odsto, odnosno u proseku za 350 dinara. Dovoljno za osam vekni belog hleba.
Izvor: Novosti
Beograd -- Penzije će se i dalje redovno isplaćivati, ali zbog neuplaćivanja doprinosa pitanje je - dokle. Poslodavci duguju 230 milijardi dinara Fondu PIO.
(Novosti)
Pričom o tome šta je sve potrebno uraditi kako bi se sprečio eventualni kolaps penzijskog sistema ne bave se samo stručnjaci iz sektora socijalne zaštite, Fonda PIO i resornih ministarstava, već i Međunarodni monetarni fond.
Iz MMF-a se sve češće i sve glasnije čuju upozorenja da je cela srpska privreda pred pucanjem ukoliko se ne nađe lek za rashode. S druge strane, u Vladi Srbije ne deluju isuviše zabrinuto. Reforma penzijskog fonda se sprovodi traljavo, a najveće krivce za rupu u kasama i Fonda PIO i Republike, štiti upravo - država.
U Upravnom odboru Fonda PIO zato su članovi sve glasniji u osudi preduzeća koja uporno i godinama ne plaćuju ni dinara na ime doprinosa. Epilog - spiskovi dužnika su označeni kao poverljiv dokument nedostupan javnosti, a manjak u kasi dostigao je rekordnih 230 milijardi dinara, što čini skoro trećinu ukupnog republičkog budžeta i približno isto koliko i celokupan kredit koji Srbija traži od MMF!
Kako Novosti pišu, na spisku dužnika nalazi se više od sto raznih preduzeća, od kojih je oko 70 odsto u državnom vlasništvu. I pored toga što sa pripadajućim kamatama Republici, a tako indirektno i penzionerima, duguju više od 230 milijardi dinara, njihov je spisak označen kao - tajna!
"Ispada da država čuva svoje lopove", smatraju u penzionerskim udruženjima i zahtevaju da se konačno sprovede disciplina u plaćanju doprinosa i podsećaju kako je to izgledalo u vreme kada je radila čuvena „Služba društvenog knjigovodstva“.
"Tada je uplata doprinosa bila uslov za platu i nije bilo nikakvih problema. A danas plaća samo ko mora, pa je kasa Fonda sve praznija. Došli smo u situaciju da se polovina kase Fonda PIO puni iz budžeta pa ceo narod krivi penzionere što su na teretu države. A mi smo te pare zaradili. Krivci su neki sasvim drugi ljudi", navode oni.
A ko su krivci tačno, bila je tema i članova Upravnog odbora Fonda PIO koji su, zahvaljujući ovakvom stanju, zatražili da se Fond konačno depolitizuje. "Njega mora da vodi stručna, a ne stranačka ličnost i partijsko rukovodstvo jer je onda prostor za političke kompromise sasvim sužen, a Fond bi imao sve načine da svoj sistem učini održivim", smatra i Milorad Mijatović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i član UO Fonda PIO.
I u Uniji poslodavaca Srbije primećuju da među tim imenima ima i „onih poznatih širokoj javnosti“ pa postavljaju pitanje ko tu zapravo koga štiti. Da li je u pitanju smirivanje strasti u predizbornoj godini ili lenjost republičke vlade da se uhvate ukoštac sa najvećim problemom - različito se tumači. U međuvremenu, svi su saglasni u jednom - većina dugova je sasvim nenaplativa.
PRVO POLUGODIŠTE U FONDU PIO
- 240 milijardi dinara ukupni prihodi Fonda
- 5,42 odsto uvećan prihod od onog u istom periodu lane
- 122 milijarde sakupljeno od uplate doprinosa
- 3,75 odsto je manji prihod od doprinosa nego prošle godine
- 13,94 milijarde dinara dotirala država Fondu za povezivanje staža
- 114 milijardi dinara ukupno prebacila država u kasu Fonda PIO
- 242 milijarde dinara su ukupni rashodi Fonda
- 6 odsto viši su rashodi Fonda nego u istom periodu lane
Neki plaćaju debele kazne, drugi zaštićeni kao beli medvedi
U prvoj polovini godine dugovi Penzionom fondu dostigli su 233,1 milijardu dinara, od čega su skoro 74,8 milijardi nenaplativa potraživanja, zbog slučajeva privatizacije i stečaja firmi. U prvih šest meseci ove godine 51.745 firmi nije uplatilo doprinose, od čega su 21.838 preduzetnici, dok su najdisciplinovaniji veliki privredni sistemi i javna preduzeća, njih 427, koja su platila više od pola milijarde evra doprinosa državi, sabrao je i Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave.
(Novosti)
"Slušajući“ samo računicu direktora Poreske uprave, može se okvirno proceniti debljina minusa, jer ako je u ovih 50.000 preduzeća zaposleno u proseku deset radnika, koji primaju ispodprosečnu platu od 33.000 dinara, jasno je da su mesečni gubici na ime doprinosa 4,5 milijarde dinara, odnosno 50 milijardi godišnje!
Direktor Radosavljević rešenje vidi u uvođenju elektronskog sistema naplate doprinosa, koja će biti automatski sprovođena sa isplatom zarada zaposlenima. Ipak, dok ovaj sistem ne zaživi, preostaje samo da se prati koliko se brzo i snažno prazni državna kasa i kasa Fonda PIO.
Zato je sve više onih koji se javno pitaju zašto se čuvaju podaci o onima koji praktično potkradaju držvu? Kako bi se konačno došlo do odgovora, Unija poslodavaca Srbije će u narednim danima pokrenuti inicijativu za skidanje vela tajni sa ovog dokumenta i izmenu zakona koji to omogućavaju.
"Vreme je da se skine oznaka tajnosti i da se konačno obelodani ko su najveći dužnici", kaže Dragoljub Rajić iz UPS i član UO Fonda PIO, i dodaje da su nam "džaba svi propisi koje imamo kada se oni selektivno primenjuju. Neki plaćaju debele kazne ako zakasne koji dan sa uplatama, a drugi su zaštićeni kao beli medvedi".
"Takvo ponašanje države bi se u drugim zemljama tumačilo kao potpomaganje u vršenju krivičnog dela i neko bi zbog toga išao u zatvor. Kod nas je, međutim, sve drugačije. Država toleriše neplatiše, a javnost krivi sve kompanije za neodgovornost u plaćanjima. Objavljivanjem ovih spiskova konačno bi se skinuo teret sa čistih kompanija", dodaje on.
I zamenica predsednika UO Fonda PIO, Slavica Savić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije stanje je opisala kao neodrživo i uprla prst u državu kao glavnog krivca koji toleriše haos u naplati doprinosa.
"U javnosti se Fond tretira kao najveći rashod države jer mu se iz budžeta dotira 48 odsto novca, a pitanje je ko je za to kriv. Ako država ne nađe mehanizam da natera poslodavce da plaćaju doprinose, onda mora da dotira novac za penzionere jer su oni to već zaradili. A kada bi konačno rešila taj problem, sama bi sebi smanjila rashode i na ime povezivanja staža", kaže ona.
I dok se Vlada RS i MMF igraju gluvih telefona, penzioneri jadikuju. U neizvesnosti čekaju oktobar i jesenju povišicu. Ona će, međutim, ponovo biti sasvim simbolična. Prema sadašnjim pokazateljima inflacije, penzije bi se mogle uskladiti za 1,4 odsto, odnosno u proseku za 350 dinara. Dovoljno za osam vekni belog hleba.