LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Država diktira cenu pšenice
Izvor: Beta, Politika, Novosti
Beograd/Novi Sad -- Najznačajniji posao za ratare, žetvu pšenice, obeležava svojevrsna „igra živaca“ između ratara, mlinara i skladištara, odnosno, izvoznika.
„Skinut“ je, naime, rod sa dobrog dela od ukupno 480.000 hekara, koliko je u Srbiji zasejano pšenicom, ali, na prodaju se odlučuju samo malobrojni poljoprivrednici, pošto svi učesnici na tržištu očekuju da se formira „prava“ cena ovogodišnjeg roda ove najvažnije žitarice.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, kako kažu u informativnoj službi ove kuće, pšenicom se u četvrtak trgovalo po prosečnoj ceni od 17,07 dinara po kilogramu bez PDV, a vlasnika je promenilo ukupno 1.250 tona ove žitarice.
„Godina je bila odlična za pšenicu. Podaci koje smo dobili sa oko 200 parcela, od onih najvećih, pa do onih manjih od hektara, pokazuju da je čak i najslabiji rod veći od četiri tone po hektaru, a nisu retke ni parcele na kojima imamo i po osam tona. Naravno, pravu računicu imaćemo tek na kraju, kada se sve završi“, kaže Vukosav Saković, direktor Žita Srbije.
Saković napominje da je pšenica, takođe, izvanrednog kvaliteta, ali i da pšenice u svetu ima dovoljno, i da će cenu ove žitarice, na kraju, formirati tržište.
„Ozbiljniji kupci pšenice još se nisu pojavili. Zasad pšenicu, po ceni od najviše 18 dinara, kupuju mlinari, dok izvoznici nemaju računa da kupuju po toj ceni, tako da i oni ne žure“, kaže Saković.
Vlada Srbije je odlučila da za potrebe Robnih rezervi otkupi 100.000 tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 20 dinara za kilogram, uključujući i porez na dodatnu vrednost. Rok za plaćanje preuzete pšenice za potrebe Robnih rezervi biće 15 dana.
Naredni dani će pokazati koliko će to uticati na cenu žita.
Vojislav Malešev, poljoprivrednik iz Kaća, lider udruženja „100 P plus“, takođe smatra da će ključnu ulogu u formiranju cene odigrati državna ponuda.
„Imam pšenicu na oko 100 hektara, a požnjeo sam pola. Rod sam uskladištio, pošto smatram da će cena, za mesec ili dva, dostići 25 dinara po kilogramu, jer je pšenice, i pored solidnog roda, malo zasejano. Pšenicu prodaju samo oni koji moraju, i kojima je neophodan „živ novac“, a mi, ratari, naučili smo da se sa pšenicom uvek igraju neke igre, na koje mi teško možemo da utičemo...“, kaže Malešev.
Stav vojvođanskog komorskog udruženja za agrar je da država treba da otkupi najmanje 300.000 tona i to ne za manje od 20 dinara po kilogramu. Otkup ovolikih količina je potreban, navode, jer su bilansi ugroženi. Nema prelaznih zaliha. Dodatni argument je što će u žetvi pšenicu prodati najsiromašniji proizvođači kojima je novac i najpotrebniji tako da bi ovom državnom merom bio pokriven i socijalni aspekt.
Čemu služe javna skladišta?
Đorđe Bugarin, sekretar udruženja za agrar Privredne komore Vojvodine kaže da Zakon o javnim skladištima, čija je svrha da proizvođači dobiju mogućnost da pšenicu ne prodaju odmah, već kasnije, kada cena bude bolja, kada tržište pšenice zaživi i posle žetve, nije još dao prave rezultate.
„Država je stvorila uslove da se u javna skladišta smesti samo 70.000 tona, što je proizvodnja žita sa teritorije jedne vojvođanske opštine. Država mora da poveća broj javnih skladišta i količine koje se o njenom trošku smeštaju i da na taj način popravi situaciju koju je napravila privatizacijom. Jer, interes novih vlasnika je da kupuju pšenicu po minimalnoj, a prodaju po maksimalnoj ceni“, kaže Bugarin.
On je dodao da kada se u otkup uključi država, proizvođači, ipak mogu da dočekaju cenu od 20 dinara po kilogramu.
Na svetskim berzama cena pšenice je takođe u padu. U Čikagu pojeftinjenje je osetnije, a pad se manje oseća na evropskim berzama, pogotovo u Budimpešti i Parizu. Njihov izveštaj pokazuje da su zalihe dosta veće od očekivanih i da nema nekih posebnih razloga da cena ide naviše.
Republička direkcija za robne rezerve počeće u ponedeljak 11. jula da otkupljuje 100.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda, najavila je Produktna berza Novi Sad. Država će pšenicu otkupljivati preko Produktne berze u Novom Sadu, a Direkcija će otkupljene količine po ceni od 20 dinara po kilogramu plaćati u roku od 15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije. Od registrovanih gazdinstava će biti otkupljivano od 10 do 80 tona, dok maksimalna količina koja će biti otkupljivana od zadruga je 150 tona pšenice.
Izvor: Beta, Politika, Novosti
Beograd/Novi Sad -- Najznačajniji posao za ratare, žetvu pšenice, obeležava svojevrsna „igra živaca“ između ratara, mlinara i skladištara, odnosno, izvoznika.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, kako kažu u informativnoj službi ove kuće, pšenicom se u četvrtak trgovalo po prosečnoj ceni od 17,07 dinara po kilogramu bez PDV, a vlasnika je promenilo ukupno 1.250 tona ove žitarice.
„Godina je bila odlična za pšenicu. Podaci koje smo dobili sa oko 200 parcela, od onih najvećih, pa do onih manjih od hektara, pokazuju da je čak i najslabiji rod veći od četiri tone po hektaru, a nisu retke ni parcele na kojima imamo i po osam tona. Naravno, pravu računicu imaćemo tek na kraju, kada se sve završi“, kaže Vukosav Saković, direktor Žita Srbije.
Saković napominje da je pšenica, takođe, izvanrednog kvaliteta, ali i da pšenice u svetu ima dovoljno, i da će cenu ove žitarice, na kraju, formirati tržište.
„Ozbiljniji kupci pšenice još se nisu pojavili. Zasad pšenicu, po ceni od najviše 18 dinara, kupuju mlinari, dok izvoznici nemaju računa da kupuju po toj ceni, tako da i oni ne žure“, kaže Saković.
Vlada Srbije je odlučila da za potrebe Robnih rezervi otkupi 100.000 tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 20 dinara za kilogram, uključujući i porez na dodatnu vrednost. Rok za plaćanje preuzete pšenice za potrebe Robnih rezervi biće 15 dana.
Naredni dani će pokazati koliko će to uticati na cenu žita.
Vojislav Malešev, poljoprivrednik iz Kaća, lider udruženja „100 P plus“, takođe smatra da će ključnu ulogu u formiranju cene odigrati državna ponuda.
„Imam pšenicu na oko 100 hektara, a požnjeo sam pola. Rod sam uskladištio, pošto smatram da će cena, za mesec ili dva, dostići 25 dinara po kilogramu, jer je pšenice, i pored solidnog roda, malo zasejano. Pšenicu prodaju samo oni koji moraju, i kojima je neophodan „živ novac“, a mi, ratari, naučili smo da se sa pšenicom uvek igraju neke igre, na koje mi teško možemo da utičemo...“, kaže Malešev.
Stav vojvođanskog komorskog udruženja za agrar je da država treba da otkupi najmanje 300.000 tona i to ne za manje od 20 dinara po kilogramu. Otkup ovolikih količina je potreban, navode, jer su bilansi ugroženi. Nema prelaznih zaliha. Dodatni argument je što će u žetvi pšenicu prodati najsiromašniji proizvođači kojima je novac i najpotrebniji tako da bi ovom državnom merom bio pokriven i socijalni aspekt.
Čemu služe javna skladišta?
Đorđe Bugarin, sekretar udruženja za agrar Privredne komore Vojvodine kaže da Zakon o javnim skladištima, čija je svrha da proizvođači dobiju mogućnost da pšenicu ne prodaju odmah, već kasnije, kada cena bude bolja, kada tržište pšenice zaživi i posle žetve, nije još dao prave rezultate.
On je dodao da kada se u otkup uključi država, proizvođači, ipak mogu da dočekaju cenu od 20 dinara po kilogramu.
Na svetskim berzama cena pšenice je takođe u padu. U Čikagu pojeftinjenje je osetnije, a pad se manje oseća na evropskim berzama, pogotovo u Budimpešti i Parizu. Njihov izveštaj pokazuje da su zalihe dosta veće od očekivanih i da nema nekih posebnih razloga da cena ide naviše.
Republička direkcija za robne rezerve počeće u ponedeljak 11. jula da otkupljuje 100.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda, najavila je Produktna berza Novi Sad. Država će pšenicu otkupljivati preko Produktne berze u Novom Sadu, a Direkcija će otkupljene količine po ceni od 20 dinara po kilogramu plaćati u roku od 15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije. Od registrovanih gazdinstava će biti otkupljivano od 10 do 80 tona, dok maksimalna količina koja će biti otkupljivana od zadruga je 150 tona pšenice.