Goran Radosavljević
Izvor: Blic Bojana Anđelić | 23. 07. 2011. - 10:00h | Foto: A. Stanković
Lokali u vlasništvu države koji nisu prodati, već ih država koristi ili izdaje, a nacionalizovani su posle 1945. godine, biće vraćeni na osnovu zakona o vraćanju imovine i obeštećenja. Većina takvih lokala, na primer oni u vlasništvu JP „Poslovni prostor“ u Beogradu, vratiće se bivšim vlasnicima ili njihovim naslednicima, kaže u razgovoru za „Blic“ Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija i predsednik radne grupe za izradu zakona o restituciji, koji će se tokom sledeće nedelje naći na javnoj raspravi.
Radosavljević: Naturalna restitucija završiće se za dve godine
Vaša procena je da bi država polovinu potraživane imovine mogla da vrati u naturi. Hoće li biti izuzetaka?
- Plan je da se najveći deo naturalne restitucija završi za dve godine. A vratiće se imovina koja nije sporna, u smislu da se nalazi u državnom vlasništvu i da nad njom nije proglašen neki javni interes - kao što je zgrada Vlade, škola ili park. To će biti predmet izuzetaka. Napravićemo tačan, konačan spisak izuzetaka da ne bi bilo slobodnih procena i tumačenja. Ideja je da zakon bude jasan zato što, iskren da budem, očekujemo dosta malverzacija pogotovo ako se time budu bavile lokalne službe. Zato ćemo imati jedan centralni sistem kroz koji će sve prolaziti.
- To su pojedinačni slučajevi. Ne možete da zaustavite državu zato što se očekuje zakon o restituciji. Procesi koji su pročeli treba da budu završeni do kraja. Država je preporučila Agenciji za privatizaciju da se, ukoliko postoji neka sporna imovina, a za nju nije već raspisana prodaja, ta procedura zaustavi, i tako državi smanji neki budući trošak. Ukoliko neka imovina bude prodata iz bilo kojeg razloga, onda će ceo iznos koji je plaćen za nju ići u Fond za restituciju.
Ko će vršiti procenu vrednosti imovine koja ne može da se vrati u naturi?
- Procenu će raditi institucija koja se time i do sada bavila - Poreska uprava.
Hoće li to biti tržišna vrednost?
- Da.
To znači da stari vlasnik može da dobije obeštećenje po realnoj vrednosti imovine?
- Da. Ako ste imali njivu koja vam je oduzeta negde na Vračaru, a pretpostavljamo da 1945. godine Crveni krst nije bila prva klasa građevinskog zemljišta, već močvara, biće vam vraćeno isto gradsko-građevinsko zemljište ili ćete biti obeštećeni po tržišnoj vrednosti za prva klasu, što je ona danas.
Ko će dobiti novac i kako će on biti obezbeđen?
- On će biti obezbeđen iz Fonda za restituciju, gde je do sada prikupljeno oko 100 miliona evra. Iz tog Fonda biće pokrivena mala potraživanja, do 10.000 evra. Novac do tog iznosa predviđen je i za socijalne slučajeve koji bi ga dobili avansno. Svi ostali biće obeštećeni obveznicama.
Kada će biti poznati uslovi obeštećenja?
- Tačan iznos obveznica koje će biti emitovane znaće se krajem 2013. godine, kada bi trebalo da se usvoji zakon o emitovanju obveznica za finansijsko obeštećenje. On će predvideti rok, visinu nadoknade, kao i pitanje da li će obeštećenje biti puno ili delimično. Država je za te namene spremna da izdvoji dve milijarde evra.
Ako taj iznos bude dovoljan, hoće li vlasnici dobiti sto posto vrednosti imovine?
- To su zasad sve nagađanja, jer još ne znamo kolika je ukupna vrednost obeštećenja. Brojke će biti poznate tek kada se završi prikupljanje prijava, za koje je dat rok od godinu dana. Ali, na primer, ukoliko to bude dve milijarde evra na 20 godina, to je 100 miliona godišnje, i to nije pritisak koji država ne može da izdrži. Princip koji je korišćen za deviznu štednju primenićemo i ovde. Na kompletno obeštećenje ne bi trebalo da se čeka duže od 20 godina.
Šta to znači?
- To znači da, ako vama treba da se vrati dva miliona evra i ukoliko vi hoćete da vam bude vraćen pun iznos, na to ćete morati da čekate 20 godina. Svake godine dobijala bi se određena suma dok se ne isplati ceo iznos. Ukoliko ne želite toliko da čekate, vi možete da prodate obveznice na tržištu. Država bi u tom slučaju imala prioritet, a mogla bi da vam ponudi neki diskont od 30, 50, 60 posto. Na vama će biti da odlučite da li vam cena odgovara ili ne. To su sve opcije koje će biti naknadno razrađene.
Hoće li građevinsko zemljište moći da se vrati u naturi?
- Da, ali su i tu predviđena ograničenja. Ukoliko je ono po zakonu o planiranju i izgradnji predmet konverzije koja je u toku ili je završena, to zemljište neće moći da bude predmet naturalne restitucije, već samo obeštećenja. Kod neizgrađenog građevinskog zemljišta ideja je da se vrati u potpunosti, osim kada je već nekome dato da na njemu gradi. Ukoliko u roku predviđenim zakonom, a to je pet godina, na njemu ništa ne bude podignuto, onda će morati da bude vraćeno.
Država će pravim vlasnicima vratiti lokale koje još poseduje
Izvor: Blic Bojana Anđelić | 23. 07. 2011. - 10:00h | Foto: A. Stanković
Lokali u vlasništvu države koji nisu prodati, već ih država koristi ili izdaje, a nacionalizovani su posle 1945. godine, biće vraćeni na osnovu zakona o vraćanju imovine i obeštećenja. Većina takvih lokala, na primer oni u vlasništvu JP „Poslovni prostor“ u Beogradu, vratiće se bivšim vlasnicima ili njihovim naslednicima, kaže u razgovoru za „Blic“ Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija i predsednik radne grupe za izradu zakona o restituciji, koji će se tokom sledeće nedelje naći na javnoj raspravi.
Radosavljević: Naturalna restitucija završiće se za dve godine
Vaša procena je da bi država polovinu potraživane imovine mogla da vrati u naturi. Hoće li biti izuzetaka?
- Plan je da se najveći deo naturalne restitucija završi za dve godine. A vratiće se imovina koja nije sporna, u smislu da se nalazi u državnom vlasništvu i da nad njom nije proglašen neki javni interes - kao što je zgrada Vlade, škola ili park. To će biti predmet izuzetaka. Napravićemo tačan, konačan spisak izuzetaka da ne bi bilo slobodnih procena i tumačenja. Ideja je da zakon bude jasan zato što, iskren da budem, očekujemo dosta malverzacija pogotovo ako se time budu bavile lokalne službe. Zato ćemo imati jedan centralni sistem kroz koji će sve prolaziti.
Problemi sa prodajom nacionalizovane imovine
Šta je sa imovinom koja se i dalje prodaje, a zna se da je predmet restitucije?
- To su pojedinačni slučajevi. Ne možete da zaustavite državu zato što se očekuje zakon o restituciji. Procesi koji su pročeli treba da budu završeni do kraja. Država je preporučila Agenciji za privatizaciju da se, ukoliko postoji neka sporna imovina, a za nju nije već raspisana prodaja, ta procedura zaustavi, i tako državi smanji neki budući trošak. Ukoliko neka imovina bude prodata iz bilo kojeg razloga, onda će ceo iznos koji je plaćen za nju ići u Fond za restituciju.
Ko će vršiti procenu vrednosti imovine koja ne može da se vrati u naturi?
- Procenu će raditi institucija koja se time i do sada bavila - Poreska uprava.
Hoće li to biti tržišna vrednost?
- Da.
To znači da stari vlasnik može da dobije obeštećenje po realnoj vrednosti imovine?
- Da. Ako ste imali njivu koja vam je oduzeta negde na Vračaru, a pretpostavljamo da 1945. godine Crveni krst nije bila prva klasa građevinskog zemljišta, već močvara, biće vam vraćeno isto gradsko-građevinsko zemljište ili ćete biti obeštećeni po tržišnoj vrednosti za prva klasu, što je ona danas.
Ko će dobiti novac i kako će on biti obezbeđen?
- On će biti obezbeđen iz Fonda za restituciju, gde je do sada prikupljeno oko 100 miliona evra. Iz tog Fonda biće pokrivena mala potraživanja, do 10.000 evra. Novac do tog iznosa predviđen je i za socijalne slučajeve koji bi ga dobili avansno. Svi ostali biće obeštećeni obveznicama.
Kada će biti poznati uslovi obeštećenja?
- Tačan iznos obveznica koje će biti emitovane znaće se krajem 2013. godine, kada bi trebalo da se usvoji zakon o emitovanju obveznica za finansijsko obeštećenje. On će predvideti rok, visinu nadoknade, kao i pitanje da li će obeštećenje biti puno ili delimično. Država je za te namene spremna da izdvoji dve milijarde evra.
Ako taj iznos bude dovoljan, hoće li vlasnici dobiti sto posto vrednosti imovine?
- To su zasad sve nagađanja, jer još ne znamo kolika je ukupna vrednost obeštećenja. Brojke će biti poznate tek kada se završi prikupljanje prijava, za koje je dat rok od godinu dana. Ali, na primer, ukoliko to bude dve milijarde evra na 20 godina, to je 100 miliona godišnje, i to nije pritisak koji država ne može da izdrži. Princip koji je korišćen za deviznu štednju primenićemo i ovde. Na kompletno obeštećenje ne bi trebalo da se čeka duže od 20 godina.
Šta to znači?
- To znači da, ako vama treba da se vrati dva miliona evra i ukoliko vi hoćete da vam bude vraćen pun iznos, na to ćete morati da čekate 20 godina. Svake godine dobijala bi se određena suma dok se ne isplati ceo iznos. Ukoliko ne želite toliko da čekate, vi možete da prodate obveznice na tržištu. Država bi u tom slučaju imala prioritet, a mogla bi da vam ponudi neki diskont od 30, 50, 60 posto. Na vama će biti da odlučite da li vam cena odgovara ili ne. To su sve opcije koje će biti naknadno razrađene.
Hoće li građevinsko zemljište moći da se vrati u naturi?
- Da, ali su i tu predviđena ograničenja. Ukoliko je ono po zakonu o planiranju i izgradnji predmet konverzije koja je u toku ili je završena, to zemljište neće moći da bude predmet naturalne restitucije, već samo obeštećenja. Kod neizgrađenog građevinskog zemljišta ideja je da se vrati u potpunosti, osim kada je već nekome dato da na njemu gradi. Ukoliko u roku predviđenim zakonom, a to je pet godina, na njemu ništa ne bude podignuto, onda će morati da bude vraćeno.
Vinogradi neće biti vraćeni
Vlasnici njiva na kojima postoje dugogodišnji zasadi, poput vinograda ili voćnjaka, ne treba da računaju na to da će im ta zemlja biti vraćena. Predlog zakona o restituciji za ove slučajeve predviđa samo finansijsko obeštećenje. Kod imovine koja je data u najam (izdata), zakupci će imati pravo da, na primer u poslovnom prostoru, ostanu dve godine. Rentu će plaćati vlasniku, a potom je izbor na vlasniku da li će ugovor produžavati ili ne. Kod poljoprivrednog zemljišta taj rok će biti tri godine.