- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
KAKO SE PRAVE REKLAME
Magazinite, da vam kažem…
U marketinške vode popularni glumac i satiričar Dragoljub Ljubičić Mićko uplovio je pre četvrt veka, a ovom prilikom našim čitaocima otkriva šta on to radi i kako pravi „mamce za kupce”
Sa reklamama se susrećemo na svakom mestu, „gađaju” sa bilborda, radija, televizije, interneta…i ne primetimo kad nesvesno počnemo da usvajamo neke od slogana u svakodnevnom govoru… svetsko a naše… a od kuma…nije svejedno. Da li je to lak posao kako na prvi pogled izgleda, kako se stvara dobra reklama?
O tome pitamo Dragoljuba Ljubičića Mićka, pisca, satiričara, glumca, imitatora… koji je u marketingu više od 25 godina. U firmi „Tim talenata” tim poslom se bavi od 1985. Počeo je godinu dana ranije, kao čitač radio reklama u Eko-programu Radio Beograda. Tamo ga je odvela Dragana Marković, koleginica iz Indeksovog radio pozorišta. Smatrala je da ima „radiofoničan” glas i dobru dikciju, a nije bilo dobrih spikera.
Koliko humor i gluma pomažu u reklamiranju proizvoda ili firmi?
Humor u oglašavanju koristim kad god mogu, jer je to najkraći put da se skrene pažnja na proizvod ili uslugu. Ipak, mnogo mi je važnije da reklama ima duha, što je više od duhovitosti. Jer, najvažnija je emocija. A koja emocija, to već zavisi od željenog komunikacijskog tona i efekta koji reklama treba da postigne. I tu je, kao i u mnogo čemu drugom, presudno iskustvo i osećaj za meru. Uz nekakav prethodni talenat, naravno. Kad je o glumi reč, redovno je koristim u reklamama. Pre svega zato što klijenti koji dolaze kod mene žele da, osim ideje, dobiju baš moj glas u reklami, a onda i zato što se i dalje jako dobro zabavljam izmišljajući kojekakve likove i dovodeći ih u šašave situacije i međusobne odnose.
Kako pravite radijske reklame?
Praveći radio reklame, u suštini žongliram emocijama i informacijama. Pravim pričice i pesmice od 30 sekundi. Kad je reč o pevanim reklamama, taj proces je najsloženiji, ali i najkreativniji. Prvo nastane osnovna, gruba ideja reklame, zatim komponujem muziku uz gitaru ili klavir, pa onda napišem finalni tekst prema muzici. Onda u kućnom studiju pravim aranžman, što će reći – dodajem razne instrumente i naravno glas. Tek posle toga idem u studio koji imam u firmi, gde se radi dodatno snimanje, finalni miks i postprodukcija. Tu se u proces uključuje i moj kum i partner u firmi od prvog dana, Dado Pejoski, koji uz pomoć profesionalnih softvera još finije zvučno usklađuje i „pegla” ono što donesem i prilagođava zvuk „broadcast” kvalitetu, odnosno onome što treba da se čuje na radiju. Eto...
Imate li televizijskih reklama?
Imam, i to ne malo. Ali ih radim mnogo ređe nego pre, jer sad kad je uveden red u etar ljudi shvataju da se TV reklame sve manje gledaju, a da se radio sve više sluša i to onako uzgred, neobavezno. Da i ne pričam koliko je emitovanje na radiju jeftinije, a ima sasvim solidnu efikasnost. Osim toga, ne doživljavam svoje TV reklame u toj meri svojim koliko radijske, jer za TV uvek uključujemo i neku eksternu filmsku produkciju i reditelja. To nije intiman rad, kao na radijskoj reklami. Uglavnom ima mnogo ljudi, scenografije, rasvete, objekata, nekad i eksterijera, haotičnije je, skuplje za izradu. Ponekad, kad mi je podloga za TV reklamu pesmica, onda je dosta toga već predodređeno po atmosferi, ali i po trajanju. Da vas podsetim koje TV reklame biste mogli da znate: „Simka”, „Simče”, „Mini Kondivini”, „Carnex”, „Simpo san”, „Rosa”, „Maybe baby”, „Cipiripi”, „Supe C”, „Halo oglasi”, „MB pivo”, „Aqua bella”, niz starijih reklama za Štark, itd.
Koji su vam omiljeni metodi za reklamiranje klijenata?
Nemam omiljeni metod. Pustim mašti na volju, ali pazim na pravila struke, a rezultat mora da bude dopadljiv, a ne samo primetljiv. Ne volim da pravim reklame koje ljude ostavljaju ravnodušnim, ali ne praktikujem ni da ih šokiram, kao što je, recimo, godinama radio Beneton.
Da li biste radili za političke stranke?
Pitate me da li sam spreman da reklamiram nešto u šta ne verujem? Ne, nisam!
Imate li saradnike koji vam pomažu, da li ste otvoreni za saradnju sa onima koji misle da su kreativni?
Imam saradnike, otvoren sam ali ne i lak za saradnju, jer sam perfekcionista i volim da kontrolišem posao u svim fazama i detaljima. Nije mi dovoljno da neko samo misli da je kreativan, moram to i da vidim, čujem, osetim pre nego što nekog angažujem, jer ja ne držim kurs oglašavanja, nego firmu koja radi. U firmi je zaposleno samo šest ljudi, uključujući i nas dvojicu suvlasnika.
Po čemu se razlikujete od onih koji se bave istim poslom?
Hm, možda to što još uvek uživam u onom kreativnom delu tog posla... Ali, nije na meni da to procenjujem. Moraćete to da pitate nekog drugog.
Šta nikada ne biste mogli da prodate?
Dušu đavolu. (smeh) Ništa ja ne mogu da prodam od onoga što reklamiram, već samo da pomognem da se privuče pažnja ciljne grupe na nešto što neko drugi prodaje. Prodaja zavisi od mnogo toga na šta ja nemam uticaj: cena, distribucija, kvalitet i njegov kontinuitet, a u slučaju usluga mnogo zavisi i od toga ko se i kako kod klijenata javlja na telefon. Moj posao prestaje kad neko okrene broj koji je čuo u reklami, ode na sajt, dođe na adresu, ili pita za proizvod u prodavnici. To znači da sam ga reklamom zainteresovao, privukao mu pažnju, stvorio mu svest o konkretnom proizvodu ili usluzi, preneo dovoljno informacija, stvorio pozitivnu konotaciju i sugerisao mu da preduzme prvi korak. Ali sama prodaja ne zavisi od mene.
Šta ako vam dođe neko i zatraži reklamu za neki proizvod kojeg ima mnogo na tržištu, a šta ako je nov proizvod?
Najkraće rečeno, na jedan način se pristupa brendu koji se tek uvodi na tržište, a na potpuno drugačiji ako je on odranije pozicioniran. U kreativnom procesu nema razlike u pristupu – uvek je poželjna dobra ideja i njena profesionalna realizacija.
Ko vam je najveća konkurencija na našem tržištu?
Svi i niko. Poznajem ljude iz skoro svih agencija i sa skoro svima sam sarađivao, ili sarađujem. Ne otimam se ni sa kim za klijente, jer nema potrebe, klijenti kojima treba ono što ja imam i umem – sami dolaze kod mene. To je prednost male, butik agencije, koja ne mora non-stop da juri za poslom, kako bi imala za plate. Ja sebi dozvoljavam luksuz i da odbijem nekog klijenta, ako ne verujem u njegov proizvod.
Koji su vaši najveći reklamni uspesi i najpoznatiji slogani?
„Tim talenata” je do pre nekoliko godina bio redovno prisutan na festivalima i redovno osvajao nagrade, najčešće zlatne, a često i u više kategorija. Možda je ipak najveće dostignuće bila „Finalist award” na „New York Festivals”, najpoznatijem svetskom festivalu radio reklama. To vam je kao nominacija za Oskara. A uspeh je bio tim veći što smo nagrađeni za reklamnu pesmicu otpevanu na srpskom i to u vreme rata i najžešćih sankcija. Reč je o reklami „Pekara Knjaz”. A kad je o sloganima reč, ne računajući „Svetsko, a naše!”, za koji mislim da je van konkurencije i jedan od najkreativnijih koje sam smislio, jedan drugi je svojevremeno osvojio zlato u Portorožu i tako nas direktno doveo do višegodišnje, „sestrinske” saradnje sa tada najjačom ovdašnjom agencijom „Saatchi & Saatchi”, a to je slogan za Pećko pivo: „Jedino hladno pivo iz Peći”.
Rekli ste nam da Vam se sviđa Magazin, koji slogan biste smislili za nas?
– Aha, vi biste da vam ovako iz rukava izbacim jedan dobar, prodajni slogan i to za džabe? Magazinite da vam kažem! – smeje se uvek za šalu oran naš sagovornik.
.............
Nemačko, a naše
Koji su vaši omiljeni reklamni slogani i da li je vaš izum ono „Svetsko a naše!”
Ima slogana koji mi se sviđaju: „Nije svejedno”, „Voćni pozdrav”, „Kakav god da vam je bio dan – dušeci Simpo san!”...
A „Svetsko, a naše!” je slogan koji nije nastao odjednom. Nastajao je koliko je nastajalo i MB pivo – nekoliko godina. Prvo su postojale varijante „Svetsko, a domaće” i „Nemačko, a naše”, a finalni oblik, taj zaista uspeli oksimoron „Svetsko, a naše!” nastao je na na kraju, na osnovu svega toga. Finalno je oblikovan tek uz pomoć mog prijatelja Voje Žanetića.
Mićko na delu
Evo kako izgleda radijska reklama za jednu trgovinsku firmu.
PRODAVAC: Izvolite?
KUPAC: Dobar dan. Je l’ imate vi gleterice, špahtle, mistrije?
PRODAVAC: Imamo!
KUPAC: A je l’ imate čekiće, macole i sekire?
PRODAVAC: Imamo i to.
KUPAC: A testere za drvo, metal i građevinske metale?
PRODAVAC: I to!
KUPAC: A burgije za metal, drvo i beton?
PRODAVAC: Imamo!
KUPAC: A pištolje za silikon i pur penu, miksere, skalpele, metre, libele?
PRODAVAC: Kako da ne!
KUPAC: A klešta i šrafcigere?
PRODAVAC: Imamo!
KUPAC: Merdevine?
PRODAVAC: Da...
KUPAC: Žičane četke?
PRODAVAC: Naravno!
KUPAC: A rukavice, naočare, šlemove?
PRODAVAC: Aha!
KUPAC: Samolepljive trake?
PRODAVAC: I to!
KUPAC: A LCD televizore?
PRODAVAC: E, to nemamo!
KUPAC: Aha! A belu tehniku?
PRODAVAC: Ni to!
KUPAC: Eee, ja lepo kažem kumu – šta si zapeo nemaju ni oni baš SVE!
Dragoljub Stevanović
Objavljeno: 06.03.2011.
Izvor: Politika magazin
Magazinite, da vam kažem…
U marketinške vode popularni glumac i satiričar Dragoljub Ljubičić Mićko uplovio je pre četvrt veka, a ovom prilikom našim čitaocima otkriva šta on to radi i kako pravi „mamce za kupce”
Sa reklamama se susrećemo na svakom mestu, „gađaju” sa bilborda, radija, televizije, interneta…i ne primetimo kad nesvesno počnemo da usvajamo neke od slogana u svakodnevnom govoru… svetsko a naše… a od kuma…nije svejedno. Da li je to lak posao kako na prvi pogled izgleda, kako se stvara dobra reklama?
O tome pitamo Dragoljuba Ljubičića Mićka, pisca, satiričara, glumca, imitatora… koji je u marketingu više od 25 godina. U firmi „Tim talenata” tim poslom se bavi od 1985. Počeo je godinu dana ranije, kao čitač radio reklama u Eko-programu Radio Beograda. Tamo ga je odvela Dragana Marković, koleginica iz Indeksovog radio pozorišta. Smatrala je da ima „radiofoničan” glas i dobru dikciju, a nije bilo dobrih spikera.
Koliko humor i gluma pomažu u reklamiranju proizvoda ili firmi?
Humor u oglašavanju koristim kad god mogu, jer je to najkraći put da se skrene pažnja na proizvod ili uslugu. Ipak, mnogo mi je važnije da reklama ima duha, što je više od duhovitosti. Jer, najvažnija je emocija. A koja emocija, to već zavisi od željenog komunikacijskog tona i efekta koji reklama treba da postigne. I tu je, kao i u mnogo čemu drugom, presudno iskustvo i osećaj za meru. Uz nekakav prethodni talenat, naravno. Kad je o glumi reč, redovno je koristim u reklamama. Pre svega zato što klijenti koji dolaze kod mene žele da, osim ideje, dobiju baš moj glas u reklami, a onda i zato što se i dalje jako dobro zabavljam izmišljajući kojekakve likove i dovodeći ih u šašave situacije i međusobne odnose.
Kako pravite radijske reklame?
Praveći radio reklame, u suštini žongliram emocijama i informacijama. Pravim pričice i pesmice od 30 sekundi. Kad je reč o pevanim reklamama, taj proces je najsloženiji, ali i najkreativniji. Prvo nastane osnovna, gruba ideja reklame, zatim komponujem muziku uz gitaru ili klavir, pa onda napišem finalni tekst prema muzici. Onda u kućnom studiju pravim aranžman, što će reći – dodajem razne instrumente i naravno glas. Tek posle toga idem u studio koji imam u firmi, gde se radi dodatno snimanje, finalni miks i postprodukcija. Tu se u proces uključuje i moj kum i partner u firmi od prvog dana, Dado Pejoski, koji uz pomoć profesionalnih softvera još finije zvučno usklađuje i „pegla” ono što donesem i prilagođava zvuk „broadcast” kvalitetu, odnosno onome što treba da se čuje na radiju. Eto...
Imate li televizijskih reklama?
Imam, i to ne malo. Ali ih radim mnogo ređe nego pre, jer sad kad je uveden red u etar ljudi shvataju da se TV reklame sve manje gledaju, a da se radio sve više sluša i to onako uzgred, neobavezno. Da i ne pričam koliko je emitovanje na radiju jeftinije, a ima sasvim solidnu efikasnost. Osim toga, ne doživljavam svoje TV reklame u toj meri svojim koliko radijske, jer za TV uvek uključujemo i neku eksternu filmsku produkciju i reditelja. To nije intiman rad, kao na radijskoj reklami. Uglavnom ima mnogo ljudi, scenografije, rasvete, objekata, nekad i eksterijera, haotičnije je, skuplje za izradu. Ponekad, kad mi je podloga za TV reklamu pesmica, onda je dosta toga već predodređeno po atmosferi, ali i po trajanju. Da vas podsetim koje TV reklame biste mogli da znate: „Simka”, „Simče”, „Mini Kondivini”, „Carnex”, „Simpo san”, „Rosa”, „Maybe baby”, „Cipiripi”, „Supe C”, „Halo oglasi”, „MB pivo”, „Aqua bella”, niz starijih reklama za Štark, itd.
Koji su vam omiljeni metodi za reklamiranje klijenata?
Nemam omiljeni metod. Pustim mašti na volju, ali pazim na pravila struke, a rezultat mora da bude dopadljiv, a ne samo primetljiv. Ne volim da pravim reklame koje ljude ostavljaju ravnodušnim, ali ne praktikujem ni da ih šokiram, kao što je, recimo, godinama radio Beneton.
Da li biste radili za političke stranke?
Pitate me da li sam spreman da reklamiram nešto u šta ne verujem? Ne, nisam!
Imate li saradnike koji vam pomažu, da li ste otvoreni za saradnju sa onima koji misle da su kreativni?
Imam saradnike, otvoren sam ali ne i lak za saradnju, jer sam perfekcionista i volim da kontrolišem posao u svim fazama i detaljima. Nije mi dovoljno da neko samo misli da je kreativan, moram to i da vidim, čujem, osetim pre nego što nekog angažujem, jer ja ne držim kurs oglašavanja, nego firmu koja radi. U firmi je zaposleno samo šest ljudi, uključujući i nas dvojicu suvlasnika.
Po čemu se razlikujete od onih koji se bave istim poslom?
Hm, možda to što još uvek uživam u onom kreativnom delu tog posla... Ali, nije na meni da to procenjujem. Moraćete to da pitate nekog drugog.
Šta nikada ne biste mogli da prodate?
Dušu đavolu. (smeh) Ništa ja ne mogu da prodam od onoga što reklamiram, već samo da pomognem da se privuče pažnja ciljne grupe na nešto što neko drugi prodaje. Prodaja zavisi od mnogo toga na šta ja nemam uticaj: cena, distribucija, kvalitet i njegov kontinuitet, a u slučaju usluga mnogo zavisi i od toga ko se i kako kod klijenata javlja na telefon. Moj posao prestaje kad neko okrene broj koji je čuo u reklami, ode na sajt, dođe na adresu, ili pita za proizvod u prodavnici. To znači da sam ga reklamom zainteresovao, privukao mu pažnju, stvorio mu svest o konkretnom proizvodu ili usluzi, preneo dovoljno informacija, stvorio pozitivnu konotaciju i sugerisao mu da preduzme prvi korak. Ali sama prodaja ne zavisi od mene.
Šta ako vam dođe neko i zatraži reklamu za neki proizvod kojeg ima mnogo na tržištu, a šta ako je nov proizvod?
Najkraće rečeno, na jedan način se pristupa brendu koji se tek uvodi na tržište, a na potpuno drugačiji ako je on odranije pozicioniran. U kreativnom procesu nema razlike u pristupu – uvek je poželjna dobra ideja i njena profesionalna realizacija.
Ko vam je najveća konkurencija na našem tržištu?
Svi i niko. Poznajem ljude iz skoro svih agencija i sa skoro svima sam sarađivao, ili sarađujem. Ne otimam se ni sa kim za klijente, jer nema potrebe, klijenti kojima treba ono što ja imam i umem – sami dolaze kod mene. To je prednost male, butik agencije, koja ne mora non-stop da juri za poslom, kako bi imala za plate. Ja sebi dozvoljavam luksuz i da odbijem nekog klijenta, ako ne verujem u njegov proizvod.
Koji su vaši najveći reklamni uspesi i najpoznatiji slogani?
„Tim talenata” je do pre nekoliko godina bio redovno prisutan na festivalima i redovno osvajao nagrade, najčešće zlatne, a često i u više kategorija. Možda je ipak najveće dostignuće bila „Finalist award” na „New York Festivals”, najpoznatijem svetskom festivalu radio reklama. To vam je kao nominacija za Oskara. A uspeh je bio tim veći što smo nagrađeni za reklamnu pesmicu otpevanu na srpskom i to u vreme rata i najžešćih sankcija. Reč je o reklami „Pekara Knjaz”. A kad je o sloganima reč, ne računajući „Svetsko, a naše!”, za koji mislim da je van konkurencije i jedan od najkreativnijih koje sam smislio, jedan drugi je svojevremeno osvojio zlato u Portorožu i tako nas direktno doveo do višegodišnje, „sestrinske” saradnje sa tada najjačom ovdašnjom agencijom „Saatchi & Saatchi”, a to je slogan za Pećko pivo: „Jedino hladno pivo iz Peći”.
Rekli ste nam da Vam se sviđa Magazin, koji slogan biste smislili za nas?
– Aha, vi biste da vam ovako iz rukava izbacim jedan dobar, prodajni slogan i to za džabe? Magazinite da vam kažem! – smeje se uvek za šalu oran naš sagovornik.
.............
Nemačko, a naše
Koji su vaši omiljeni reklamni slogani i da li je vaš izum ono „Svetsko a naše!”
Ima slogana koji mi se sviđaju: „Nije svejedno”, „Voćni pozdrav”, „Kakav god da vam je bio dan – dušeci Simpo san!”...
A „Svetsko, a naše!” je slogan koji nije nastao odjednom. Nastajao je koliko je nastajalo i MB pivo – nekoliko godina. Prvo su postojale varijante „Svetsko, a domaće” i „Nemačko, a naše”, a finalni oblik, taj zaista uspeli oksimoron „Svetsko, a naše!” nastao je na na kraju, na osnovu svega toga. Finalno je oblikovan tek uz pomoć mog prijatelja Voje Žanetića.
Mićko na delu
Evo kako izgleda radijska reklama za jednu trgovinsku firmu.
PRODAVAC: Izvolite?
KUPAC: Dobar dan. Je l’ imate vi gleterice, špahtle, mistrije?
PRODAVAC: Imamo!
KUPAC: A je l’ imate čekiće, macole i sekire?
PRODAVAC: Imamo i to.
KUPAC: A testere za drvo, metal i građevinske metale?
PRODAVAC: I to!
KUPAC: A burgije za metal, drvo i beton?
PRODAVAC: Imamo!
KUPAC: A pištolje za silikon i pur penu, miksere, skalpele, metre, libele?
PRODAVAC: Kako da ne!
KUPAC: A klešta i šrafcigere?
PRODAVAC: Imamo!
KUPAC: Merdevine?
PRODAVAC: Da...
KUPAC: Žičane četke?
PRODAVAC: Naravno!
KUPAC: A rukavice, naočare, šlemove?
PRODAVAC: Aha!
KUPAC: Samolepljive trake?
PRODAVAC: I to!
KUPAC: A LCD televizore?
PRODAVAC: E, to nemamo!
KUPAC: Aha! A belu tehniku?
PRODAVAC: Ni to!
KUPAC: Eee, ja lepo kažem kumu – šta si zapeo nemaju ni oni baš SVE!
Dragoljub Stevanović
Objavljeno: 06.03.2011.
Izvor: Politika magazin