Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Paraćin -- Ministar poljoprivrede Saša Dragin tvrdi da se genetski modifikovana soja ne uvozi u Srbiju, jer to zakon ne dozvoljava.
"U našu zemlju je 2004. bila uvezena jedna količina modifikovane soje i bilo je problema, dok se njeno širenje nije zaustavilo i uništilo", kazao je Dragin.
Dragin je rekao da se "istina i danas, ali veoma retko poneka bar mala parcela zaseje GM sojom u Mačvi i Sremu", ali i da se i te površine, čim se otkriju, odmah unište.
On je kazao i da se seme za setvu GM soje švercuje iz Bosne i Hercegovine.
Govoreći o bezbednosti hrane u Srbiji, prilikom boravka u Paraćinu, Dragin je naveo i da"naša hrana nema dioksina".
"Sve što se uveze od hrane strogo se kontroliše i to je jedan od razloga što naša zemlja nema afera poput drugih", kazao je Dragin, napominjući da je zaustavljen i šverc mesa sa Kosova u Srbiju i šverc stoke na Drini.
B92
Piše: Bojan Pantić, ponedeljak, 24 januar 2011, izvor: AKTER
GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI: BOLEST ILI EKONOMSKA ŠANSA?
Srbija legalizuje GMO
Dok deo stručne javnosti upozorava na “genocidne” posledice koje mogu izazvati genetski modifikovani organizami po zdravlje ljudi, drugi smatraju da je njihova upotreba potpuno bezbedna i da su priče o bolestima koje izazivaju potpune besmislice
Od Amerike do Kine i Indije pod genetski modifikovanim usevima je oko 135 miliona hektara u koje ne spadaju i srpske njive, jer zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) dozvoljava uzgoj samo u eksperimentalne i naučne svrhe. Međutim, kako “Akter” nezvanično saznaje, Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede priprema Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o genetski modifikovanim organizmima, koji je će liberalizovati uzgoj i promet GMO. Zagovornici upotrebe GMO tvrde da bi se ukrštanjem gena dobili kulture otpornije na bolesti, insekte i korove, koje bi bile tolerantnije na vremenske uslove i vrstu zemljišta, a prinosi bi bili veći i kvalitetniji Mišljenja u srpskoj, ali i svetskoj javnosti, o bezbednosti GMO su podeljena. Jedni smatraju da su GMO bezbedni i da omogućavaju sve više rastućoj svetskoj populaciji da se prehrani, dok drugi opet smatraju da biotehnologija i genetski inženjering isključivo služe krupnom kapitalu, te da je GM hrana uzrok raznih bolesti od kancera, steriliteta, degeneracije, pada imuniteta do Morgelonsove bolesti (osoba izgleda kao da je prekrivena krljuštima). Grinpis upozorava da ovakva vrsta hrane nije dovoljno ispitana za upotrebu u ljudskoj ishrani, iako se već petnaest godina nalazi na slobodnom tržištu, dok vodeći naučnici, kako u svetu tako i kod nas, mahom tvrde suprotno. Svetska stručna javnost neprestano raspravlja o tome da li se može desiti da genetski modifikovani organizmi, koji su prošli testiranja i pokazali željene rezultate, u budućnosti mutiraju i dovedu do nepredviđenih posledica. S druge strane, zagovornici upotrebe GMO tvrde da bi se ukrštanjem gena dobile kulture otpornije na bolesti, insekte i korove, koje bi bile tolerantnije na vremenske uslove i vrstu zemljišta, a prinosi bi bili veći i kvalitetniji. Dok jedni tvrde da agrogiganti poput američkog “Monsanta” pokušavaju da zarade u nerazvijenim zemljama nudeći GMO kao izlazak iz ekonomske krize, naučnici ne vide ništa loše u genetski modifikovanim organizmima. “MK grupa” odbacuje sve optužbe da je sa “Monsantom” sklopila ugovor o uvozu genetski modifikovanog semena ratarskih kultura
POSAO ZA TUŽIOCA
Nikola Aleksić, predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada kaže za “Akter” da su GMO opasni za čoveka i upozorava da su se na tržištu Srbije pojavili prehrambeni proizvodi sa nalepnicom “Codex Alimentaris”, što znači da su ti proizvodi napravljeni uz pomoć genetskog inženjeringa po metodu koji nije dozvoljen. “’Codex Alimentarius’ u Srbiji nije usvojen jer su njegove odredbe u suprotnosti sа Roterdаmskom i Kopenhаškom konvencijom, čijа je Srbijа potpisnicа i koje imаju veću snаgu od bilo kog zаkonа”, kaže Aleksić. On objašnjava da “Codex Alimentarius” sаdrži obаvezujuće odredbe o korišćenju veštаčkog goveđeg hormonа rаstа i аntibiotikа u mesu. “U poljoprivrednoj proizvodnji ‘Codex Alimentarius’ obаvezuje upotrebu jedino genetski modifikovаnog semenа, а od dvanaest zаbrаnjenih herbicidа, kаo nаjopаsnijih hemijskih sredstаvа zа zаštitu poljoprivrednih proizvodа, ‘Codex Alimentarius’ nа listu dozvoljenih jedinjenjа vrаćа sedаm, kаo što su DDT, lindаn, mаlаtion i druge otrove”, tvrdi Aleksić. On kaže da u Srbiji ima primera gde se krši zakon i navodi da kompanija “MK grupa” gaji genetski modifikovane kulture. Aleksić dodaje i da je 800 nаjuglednijih nаučnikа iz 84 zemlje uputilo jаvno upozorenje svim vlаdаmа zemаljа svetа o “genocidnim” posledicаmа upotrebe genetski modifikovаnih orgаnizаmа po zdrаvlje ljudi, biodiverzitet i ceo ekološki sistem. “Pozvao sam tužioca da radi svoj posao jer se krši zakon. ‘MK grupa’ je 16. mаjа 2007. godine sklopila ugovor sа korporаcijom ‘Monsanto’ kojim je postala zvаnični distributer hibridnog semenа kukuruzа, suncokretа i uljаne repice. ‘MK grupa’ se hvali da je povećala prinos kukuruza u prošloj godini za 50 odsto, a to je nemoguće ako nisu koristili genetski modifikovane biljke “ kaže Nikolić. Svetska stručna javnost neprestano raspravlja o tome da li se može desiti da genetski modifikovani organizmi, koji su prošli testiranja i pokazali željene rezultate, u budućnosti mutiraju i dovedu do nepredviđenih posledica S druge strane, kompanija “MK grupa” odbacuje sve optužbe kao neosnovane. U ovoj kompaniji navode da sa američkom kompanijom “Monsanto” nisu sklopili ugovor o uvozu genetski modifikovanog semena ratarskih kultura. Oni tvrde da se uvoz za domaće tržište obavlja u skladu sa važećim propisima Republike Srbije, koji zabranjuju uvoz genetski modifikovanog semena. “Predmet zaključenog ugovora sa firmom ‘Monsanto’ nije, niti može biti, genetski modifikovano seme, već naprotiv najkvalitetnije hibridno seme kukuruza i drugih biljnih kultura, koje je proteklih godina dalo veoma visoke prinose i posebno je cenjeno od strane srpskih poljoprivrednika” navodi se u saopštenju “MK grupe”.
GMO SMANJUJE POTREBU ZA PESTICIDIMA
Međutim, šef Katedre za genetiku, oplemenjivanje biljaka i semenarstvo i predsednik Komisije za međunarodnu saradnju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Gordana Šurlan-Momirović kaže za “Akter” da genetski modifikovani organizmi, koji se koriste u ishrani ljudi i kao stočna hrana, nisu otrovni. “GMO su potpuno bezbedni i sasvim je sumanuto plašiti narod. Izjave iz lekarske komore da se zbog genetski modifikovanih organizama dobija rak ili neke druge bolesti su potpuno besmislene, kao da na fakultetu nisu učili genetiku”, kaže profesorka Šurlan, i dodaje da su takve reakcije javnosti bile i kada je nauka otkrila hibride, a sada ih svi gaje. Ona tvrdi da su prednosti GMO višestruke u odnosu na konvecionalni način uzgoja kultura. “Gajene GMO biljke su otpornije na insekte, parazite i korove. Tako se praktično smanjuje potreba za pesticidima koji su i te kako štetni. Naučnici genetskim inženjeringom stvaraju biljke koje su sposobne da stvaraju vlastite toksine i supstance, koje uništavaju viruse ili štetne insekte. To ne znači da su te biljke otrovne i za ljude. Primer za to je gusenica kukuruza. Genetski modifikovani kukuruz nije otrovan za stoku koja se njime hrani, a kamoli za čoveka koji je tek treći u tom lancu, ali je otrovan za gusenicu koja uništava useve. Biotehnologije doprinose većoj produktivnosti, odnosno većoj proizvodnji hrane”, objašnjava profesorka Šurlan-Momirović. Ona objašnjava da kada se radi o opasnostima GMO biljaka pre svega treba obratiti pažnju na lanac ishrane, odnosno da se ovakve biljke moraju kontrolisati, te da je zato neophodno da sve bude regulisano zakonom. Predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada, Nikola Aleksić kaže da je 800 nаjuglednijih nаučnikа iz 84 zemlje uputilo jаvno upozorenje svim vlаdаmа zemаljа svetа o “genocidnim” posledicаmа GMO “Cela stvar podseća na prohibiciju alkohola. Naizgled je zabranjeno, a svi piju. To je slučaj i kod GMO. Fitoinspekcija može da otkrije ko gaji GMO biljke i da kazni, ali se teško kontroliše eventualni uticaj na ekosistem. Uvek postoji opasnost da se gen za otpornost ne ubaci u neku divlju vrstu, koja će postati otporna na herbicide i insekticide i tako zauzeti životni prostor gajenih biljaka. Takođe, može da se ugrozi lanac ishrane ako se ugrozi neka vrsta insekata. U Africi, Indiji i Kini se već naveliko sadi GMO pamuk, ali se ne gaji soja jer je ona poreklom sa tih prostora, dok se u Meksiku ne gaji GMO kukuruz da se ne bi ugrozila autohtona vrsta i lanac ishrane. GMO biljke se gotovo nikad ne gaje na području porekla”. Komentarišući povike protiv GMO, profesorka Šurlan-Momirović navodi da je po sredi politička ujdurma i da bi vlada trebalo što pre da promeni zakon o GMO. “GMO može da bude velika šansa za Srbiju, ali Evropska unija će najverovatnije izvršiti pritisak da se taj zakon ne promeni. Zapravo radi se o tome da postoje dva lobija, američki agrarni lobi i evropski lobi hemijske industrije. Bilo kako bilo, činjenica je da se u Sjedinjenim Američkim Državama mnogo više ulaže u nauku i da su na ovom polju daleko ispred evropskih država. Uz to američka Agencija za hranu i lekove - FDA ( Food and Drug Administration) sprovodi rigorozne kontrole”, kaže profesorka Šurlan-Momirović.
GMO ZDRAVIJA I OD ORGANSKE HRANE
I profesor fitofarmacije i agroekologije Prištinskog univerziteta Branislav Knežević smatra da gajenje GMO nije štetno. On za “Akter” kaže da neko u Srbiji sistematski uništava poljoprivredu, kao i da bi gajenje GMO biljaka bila velika šansa za agrarnu politiku naše zemlje. “Kada su Amerikanci pre petnaest godina preplavili evropsko tržište genetski modifikovanom sojom koja je bila jeftina, evropski naučnici nisu imali pojma o GMO. Evropljani su da bi zaštitili svoj agrar rekli da GMO izaziva rak, da će ljudima izrasti rogovi, i kojekakve besmislice. Posle petnaest godina, kada su i sami ovladali biotehnologijom koja je potrebna da se proizvede GMO, ukinuli su zabrane, i prepustili državama da same regulišu ovu oblast. Ne vidim zašto bi Srbija trebala da zabranjuje komercijalnu upotrebu GMO”, kaže profesor Knežević. On objašnjava da je GMO hrana zdravija od konvencionalne, ali i od organske koju smatra za prevaru veka. “Uzmimo na primer soju. Postoje korovi koji su rezistentni na totalne herbicide. Naučnici ubace gen od neke biljke koja je rezistentna u soju i dobiju biljku koju je potrebno prskati herbicidima samo jedanput umesto četiri do pet puta. Samim tim se smanjuju troškovi goriva, radne snage, amortizacije mehanizacije i same količine herbicida, a nasuprt tome povećavaju se prinosi”, kaže profesor Knežević. On objašnjava da seljaci u Srbiji gaje švercovanu GMO soju, jer im je višestruko isplativija. “To funkcioniše po principu ako me ne uhvate. Suština je zapravo u tome da neko sistematski namerno radi protiv interesa seljaka i poljoprivrede. To nije slučaj samo u Srbiji nego i u ostalim balkanskim zemljama. U Makedoniji, na primer, otkupna cena za kilo grožđa je kada se preračuna sedam dinara. Toliko košta jedna kesa u kojoj kupujete grožđe. U Srbiji seljak po jednom jajetu ima gubitak od dinar. Isti slučaj je sa mlekom, mesom, žitaricama”, tvrdi Knežević. Akcijom nadležnih inspekcija u 2010. godini spaljeno je 1.200 hektara genetski modifikovane soje. U Srbiji se obrađuje gotovo 4,9 miliona hektara, a GM soja je u Srbiju ušla ilegalnim kanalima. Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da zahvaljujući akciji fitosanitarne inspekcije GM soja nije uspela da „uhvati korena“.
EVROPA NE ZABRANJUJE GMO
Zakonima Evropske unije se ne zabranjuje korišćenje genetski modifikovanih proizvoda, ali se insistira na striktnim pravilima u vezi s korišćenjem GMO semena u prirodnom okruženju. Unutar EU može se trgovati samo semenom koje je odobrila Evropska agencija za bezbednost hrane. Zakonska regulativa po pitanju GM proizvoda se ipak razlikuje od zemlje do zemlje. Međutim, evropska javnost je napravila pritisak na velike evropske kompanije (Carrefour Sunsburi, Nestle i Unilever) koje su javno odbacila upotrebu GMO. EU je 2004. godine ukinula šestogodišnji moratorijum na nove genetski izmenjene proizvode, ali je zato pooštrila propise vezane za nalepnice na tim proizvodima i formirala agenciju koja kontroliše taj proces. Evropska komisija je odobrila uvoz GM žitarica koje proizvode kompanije “Monsanto”, “Dau Kemikal” i “Dipon”, kao i uvoz šećerne repe “Monsanta”, a izdala je i desetogodišnju dozvolu da se u ishrani i proizvodnji stočne hrane koriste dve sorte genetski modifikovanog kukuruza (“Dau” i “Dipon”), kao i šećerna repa koju je proizveo gigant “Monsanto”. S druge strane, u Sjedinjenim Američkim Državama je biotehnologija pozitivno prihvaćena, a GM proizvodi se gaje na veliko. Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede – USDA (United States Department of Agriculture) u 1996. godini površina zemljišta na kojima su se obrađivale GM namirnice iznosila je 1,5 miliona hektara, a u narednim godinama se ta brojka popela na preko 25 miliona hektara. Dodatni stimulans je i poverenje koje su FDA i EPA (Environmental protection agency), dale dvema glavnim institucijama koje vode kontrolu po pitanju hranljivih namirnica, a koje su dale zeleno svetlo za komercijalizaciju genetski modifikovanih proizvoda, smatrajući da oni ne predstavljaju problem po zdravlje ljudi i okoline.
У Србији је забрањено гајење биљака добијених генетичким инжињерингом, али из новосадског Еколошког покрета стижу најаве да ће њихов увоз, продаја и производња добити зелено светло за пролаз у наше крајеве, што опет министар пољопривреде негира
Др Алексеј Тарасјев
Прича о генетски модификованој храни и семену бар код нас још нема крај. Остаје да се прецизира у закону шта сме а шта не сме да се нађе у производњи и промету и тако дефинитивно усагласи са европским прописима и правилницима. Заговорници здраве хране и еколози увек врло бурно реагују на свако помињање дозволе за гајење генетски модификованих усева на нашим њивама, препознајући опасност свуда. И где је има и где је нема. Протеклих недеља опет се много говорило о тој теми. Фитиљ је запалило драматично упозорење Удружења „Стоп ГМО у Србији” у коме је истицано да је „Министарство пољопривреде припремило Нацрт закона о генетички модификованим организмима (ГМО) чијим би се усвајањем дозволио њихов увоз, продаја и производња”. Бура је наступила одједном, иако је по важећем Закону из 2009. године у Србији забрањена производња и промет генетски модификованих биљака и семена у комерцијалне сврхе, а уз посебне дозволе могући су само огледи. Еколошки покрет Новог Сада се у упозорењу, између осталог, позвао и на изјаву Божидара Ђелића, потпредседника владе задуженог за европске интеграције, после недавне посете Бриселу тврдећи „да ћемо имати измене и допуне Закона који ће боље регулисати генетски модификоване организме”. У исто време министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин негира измене важећих прописа. И шта сад, да ли се то нешто „иза брда ваља” или не? Да ли су и зашто генетски модификовани организми толики баук и постоји ли разлог увођења ГМО који би био од користи националној економији у време када се свет окреће органској производњи хране?
Једни бране, други нападају Генетски инжењеринг, као ретко која област, изазива многе недоумице. Почев од оних моралних, до научних које тврде да је поље у вези са генима најмање истражено и да се не може са сигурношћу знати неће ли у будућности мутирати и довести до непредвиђених последица. Већ је било и случајева да резултати експеримената буду потпуно супротни од очекиваних. Међутим, заговорници ГМО наводе да ће се њиховом комерцијализацијом решити проблем глади у свету. Укрштањима гена настале би врсте отпорне на болести, коров, штеточине, сушу, мразеве и врсте земљишта… – Највећи проблем настаје због мањка информација и мноштва заблуда – тврди др Алексеј Тарасјев, виши научни сарадник на Одељењу за еволуциону биологију Института за биолошка истраживања у Београду, експерт УН за биолошку сигурност, уз напомену да је садашњи закон у супротности и са европским прописима и са правилима Светске трговинске организације (СТО). Нацрт измена ранијег, савезног закона из 2001. био је на јавној расправи и добио позитивно мишљење стручне јавности. И нацрт и стари закон су омогућавали добијање дозволе за комерцијално гајење ГМО, с тим да, захваљујући строгом справилнику, ниједна дозвола није издата. Зато је нешто требало предузети. Написан је нови предлог закона и послат посланицима у скупштину. Међутим, у току правне процедуре, без учешћа стручних тела, нацрт је значајно измењен и такав усвојен – каже наш саговорник. – Тако да је на снази пропис који је рестриктиван, али не и безбедан. Он дозвољава контаминацију генетски модификованим материјалом од 0,9 одсто, што „личи” на европске прописе, али нема, као у ЕУ, додатних одредби, које кажу да та контаминација мора бити ненамерна и технолошки неизбежна, и то већ одобреним ГМО или оним ГМО који има позитивну процену ризика. Примера ради, приликом увоза по сада важећим прописима, у пошиљци могу да се нађу и било који живи генетички модификовани организми у количини од 0,9 одсто, па и мањој, али сасвим довољној да се рашире. Што значи да су без наведених ограда, широм отворена врата уласку нетестираних и потенцијално штетних ГМО у Србију. Зато је доношење ваљаних прописа у интересу свима, код нас и у Европи.
Случај по случај Процена потенцијалних ризика по животну средину и здравље људи од ГМО је регулисана и међународним актима – Картагенским протоколом о биолошкој сигурности уз Конвенцију о биолошкој разноврсности чији је потписник и наша земља. – Процена се заснива на предострожности, али се по принципу „случај по случај” ризици морају разматрати посебно за сваки модификациони догађај, животну средину и сваку планирану употребу ГМО. Не може се говорити о општој опасности од ГМО, ни о томе да су они сви безбедни. У процени ризика иде се „корак по корак”, што значи да се ГМО мора прво тестирати у експерименталним условима, затим у пољским огледима, па се тек на бази тако прикупљених информација може разматрати његово евентуално ослобађање у животну средину – објашњава др Тарасјев и додаје да се треба угледати на прописе у Европи. – ЕУ није увела мораторијум на ГМО већ је процедуру ради предострожности успорила, толико да је СТО имала примедбу да се намерно развлачи са применом генетичког инжињеринга. Аустрија је пример земље која поштује прописе ЕУ о ГМО и у складу са њима се штити од „новајлија” тако што је поједине регионе регистровала за органску пољопривреду па у том случају нико у околини не може садити ГМО усеве. Национални паркови и резервати природе су такође заштићене зоне. Поред тога што је процедура која се користи у ЕУ добра и за нас, треба имати у виду и неопходност усаглашавања. Рецимо у Румунији је било дозвољено гајење модификоване соје. Када је наш сусед постао члан ЕУ, забрањено је гајење овог модификованог усева на тамошњим њивама да би се ускладио са прописима Уније. – Десет одсто Европске уније користи храну органског порекла, а то је 50.000 потрошача. Зато би за Србију било боље да не уводи ГМО већ да остане заштићена зона за органску производњу – каже професор др Миладин Шеврлић са Пољопривредног факултета у Београду.
Спас или уништење „ГМО – семе спаса од глади”, једна је од светских реклама која у нашој земљи нема упориште, јер Србија може да прехрани и себе и још две земље сличне величине и без ГМО. Да ГМ неће решити кризу хране стоји и у извештају Светске банке из 2008. године у коме се наводи да је повећање производње биогорива узрок повећања цене хране. Иначе ГМО се први пут нашао на њивама у САД 1996. године, када је на два милиона хектара засађена соја генетски отпорна на хербициде. Ова култура се гаји на великим површинама као монокултура уз најсавременију агротехнику, временом су фармери имали све више проблема са коровом. Научници су дошли на идеју да произведу семе соје које ће бити отпорно на хербицид на који су све остале биљке осетљиве. Тако је почело а данас се широм света комерцијално гаје биотехнолошки добијени соја, кукуруз, уљана репица, памук и шећерна репица на око 134 милиона хектара. Остало гајено биље, воће, поврће и цвеће генетски модификовано још увек није стигло на тржиште. Изузетак је на вирус отпорна папаја која се гаји на Хавајима годинама и која заузима 90 одсто локалних поља И док се у земљама у развоју бележи стални пораст ГМО, у развијеним посустају јер најављена очекивања нису испуњена: приноси не само да стагнирају већ и опадају, а повећава се унос хербицида, расте цена семена које се мора узимати заједно са одређеним хербицидом. При том се од многобројних најава о ГМ биљкама отпорним на сушна подручја или пак салинитет у земљишту што би било пожељно, није отишло даље од отпорности на хербициде и инсектициде.
На етикети не пише – Људи су селекционисали биљке и животиње више од 10.000 година уназад. Традиционална биотехнологија је такође прилично изменила и извесне биљке – тврди др Тарасјев. – Ми смо од једне једине врсте направили и келерабу, купус, кељ, карфиол, броколи. Са биолошке тачке гледишта, и у прошлости су у производњи пољопривредних култура биле коришћене драстичне методе. Преношење генетичког материјала даје велике могућности да се потребне културе производе брже, у временском распону које се мери годинама а не деценијама или стотинама година. Веће могућности које даје нека технологија захтевају и већу стручност, као и пажљивије проучавање могућих ефеката. Е, ту смо већ на клизавом терену, јер генетички инжињеринг оставља простор и за злоупотребу. Научна истраживања су скупа, а они који их финансирају очекују и корист. Инсистира се на што бржој примени нових ГМО, без детаљније провере, што се у појединим случајевима показало врло опасно. Зато не чуди да су се „зелени” широм планете побунили против примене, па и биотехнолошких истраживања. Један од аргумената су и резултати експеримента др Инга Пустаија на пацовима. Он је једној групи давао ГМ парадајз а друга је јела природан парадајз, са истим хранљивим састојцима и протеинима. Код пацова који су јели ГМ парадајз црева су расла много брже, бубрези и јетра били су оштећени, величина им је била мања, а мозак се није правилно развијао. У пет америчких држава фармери су имали идентичне проблеме, њихове крмаче се нису прасиле. Траг их је навео на то да су све крмаче јеле један те исти генетски модификовани кукуруз. Употреба генетичким инжењерингом добијеног хормона за повећање млечности крава такође је показала и своје „наличје” – веће обољевање крава. Све то наводи на сумњу да је и људско здравље озбиљно угрожено и да са биотехнологијом треба бити обазривији. Мада је у САД-у дозвољено комерцијално гајење ГМО без претходних провера утицаја на људско здравље, то није све. Стручњаци тврде да је од укупних површина под сојом – 90 одсто она модификована која се налази у многим намирницама у тамошњим супермаркетима. Присуство ГМО у храни се не означава тако да потрошачи немају могућност избора јер не знају шта узимају, за разлику од ЕУ, где присуство ГМО у храни мора да буде јасно обележена.
Природа на удару Занимљиво је да су наши људи листом против ГМО, али се модификована соја због отпорности на коров ипак прошверцује на њиве, а када је инспектори открију, онда се њено уништавање брани свим расположивим средствима! Тешко је у зрну које се на изглед ни по чему не разликује од класичног, препознати опасност, супербиљку која нема природног непријатеља, а отпорна је на хербициде... Џаба упозорења, забране, свест и савест су једина брана. Треба знати да је поред здравствене безбедности по човека и животиње, веома важно да се очува разноврсност локалних сорти пољопривредних култура које могу бити угрожене не само применом ГМО, већ и страних, инвазивних врста (попут амброзије или кинеских бубамара), баш као и масовном употребом једне врсте хибрида. Пример је и свиња мангулица која је била пред нестајањем, јер су се произвођачи опредељивали за стране крупније расе попут јоркшира, занемарујући домаће. Слично се догодило и са јабукама, све је теже наћи стабло колачаре или будимке, јер су их потиснуле „грени смит”, „јонаголд”, „златни делишес”... Ко се још сећа кукуруза „осмака” од кога се прави најслађа погача, који је укуснији и од кукуруза шећерца? -----------------------------------------------------------
ШТА КАЖУ У МИНИСТАРСТВУ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Гајење се кажњава У Генералном инспекторату Министарства за пољопривреду су нам рекли да је на територији Републике Србије у 2010. години, фитосанитарна инспекција извршила 1.100 контрола парцела да би проверила присуство генетски модификоване соје на површини од око 3.000 хектара. Та соја је откривена на 122 хектара. Поднето је 98 кривичних и прекршајних пријава против одговорних лица која су гајила овакве усеве. Висина казне се креће од 30.000 до 50.000 динара за домаћине, док се за правно лице – пријава за привредни преступ креће од 500.000 до 3.000.000 динара.
Како су пољопривредници дошли до тог модификованог семена соје? – Дешава се да се ГМ соја илегалним каналима дистрибуира и нелегално продаје на пијацама, претежно у зрну као сточна храна. Пољопривредни произвођачи који једанпут купе ГМ соју након жетве остављају семе за следећу сетву и на тај начин се шире површине под овом сојом, понекада и не знајући да је семе ГМО.
Како се препознају генетски модификоване биљке? – Фитосанитарни инспектори редовно контролишу усеве методом протеинског теста, односно техником тест трака за брзу детекцију ГМ соје. Уколико тест траке покажу присуство ГМ, инспектори на лицу места узимају узорак соје и истог дана шаљу у акредитовану лабораторију на анализу. Након добијања резултата, парцеле где је утврђено присуство модификованих усева механички се уништавају, а против одговорних лица се спроводе законом предвиђене мере. Произвођачи могу да препознају да ли се ради о ГМ соји тако што мали део парцеле, од неколико квадрата, испрскају тоталним хербицидом. Све што није генетски модификована биљка осушиће се. У јавности се може чути да америчка компанија „Монсанто”, највећи планетарни произвођач ГМ семена за пољопривреду, изводи огледе на добрима Института за кукуруз у Земуну и Института за ратарство и повртарство у Новом Саду? – Стручни савет за биолошку сигурност је у јулу 2009. године издао одобрење на годину дана уз „процену ризика” за ограничену употребу ГМ кукуруза компанији „Монсанто” у циљу постављања експерименталних огледа. Међутим, до реализације није ни дошло, компанија „Монсанто” је одустала од експеримента. У току 2010. није издата ниједна сагласност и одобрење за увоз ГМО за експерименталне сврхе за компанију „Монсанто“.
Шта се све код нас тестира? – Због могућег присуства генетичке модификације на контролу иду пошиљке семенског и меркантилног кукуруза, семенске и меркантилне соје, семенска и меркантилна уљана репица, семенска шећерна репа, пиринач као и производи добијени од наведеног биља. У току 2010. године, све увезене пошиљке у нашу земљу биле су у складу са прописима у погледу генетске модификације. Типови модификације који се испитују одређени су на основу одобрених модификација у ЕУ, односно који се налазе у регистру ЕУ а то су соја и сојина сачма (Roundap Raedy CP4 протеин), кукуруз и производи од кукуруза (MON 810, NK603, T25, Bt11 и Bt 176), пиринач и производи од пиринча (LL62), уљана репица и производи од уљане репице ( RF3, T45, Bt73) и семенска шећерна репа (H71). -------------------------------------------------------- Код или порука Сваки организам носи у себи нешто што називамо геном. То важи за бактерије и гљиве у једнакој мери у којој важи за биљке и животиње, укључујући и људе. Ти гени су кодови или поруке. Они преносе потребне податке организма да би знао какве хемијске супстанце мора да направи да би преживео, растао и да би се размножавао. Генетски инжињеринг подразумева премештање гена из једног у други организам (ген бактерије се преноси у биљке, људски ген у свиње…)
Славица Берић Објављено: 30.01.2011. Извор: Политика магазин
Stav Privredne komore Srbije (PKS) je da Srbija treba da ostane region gde se ne gaje genetski modifikovane biljke, jer je to preduslov za bolje pozicije naših poljoprivrednih proizvoda na tržištima širom sveta, izjavio je potpredsednik PKS (PKS) Stojan Jevtić. Jevtić je ukazao da je neophodno ponovo aktuelizovati raniji predlog o donošenju rezolucije po kojoj bi se teritorija Republike Srbije proglasila područjem bez proizvodnje genetski modifikovane hrane za stočnu i ljudsku ishranu.
Da Srbija brendira sopstvenu proizvodnju
"Proglašenjem i sprovođenjem rezolucije o zabrani gajenja genetski modifikovanih organizama (GMO) Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju", naglasio je Jevtić.
"To bi donelo i i izrazite mogućnosti povećanja izvoza u Evropsku uniju (EU) tradicionalnih proizvoda i proizvoda organske proizvodnje iz Srbije", dodao je Jevtić.
Prema njegovim rečima, zabranom proizvodnje GMO omogućava se nesmetano širenje i povećanje organske proizvodnje. ''Istovremeno se ne zabranjuje uvoz i potrošnja GMO hrane samo za ljudsku ishranu i time se ne krše pravila i odrednice Svetske trgovinske organizacije (STO) u pogledu prometa proizvoda", rekao je on.
"Na ovaj način GMO ne bi ulazili u lanac ishrane životinja. Genetski modifikovana hrana u prometu mora biti vidno obeležena u skladu sa strogim propisima o prometu ove vrste hrane'', rekao je Jevtić.
"Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara relativno malih poljoprivrednih površina u kojima su oko 3,3 miliona hektara oranične površine na kojima se uspešno može organizovati proizvodnja hrane bez genetski modifikovanih organizama", kazao je Jevtić.
"Istovremeno, Republika Srbija po stanovniku ima dvostruko veće oranične površine u odnosu na prosek u Evropskoj uniji (EU), pa to treba valjano iskoristiti", dodao je Jevtić.
On je naveo i da su globalne klimatske promene izazov za selekcionare i oplemenjivače, koji selekcijama kod konvencionalnih proizvoda, treba da omoguće njihovo uspešno zadržavanje u postojećem prostornom obimu proizvodnje, kao i širenje na nove teritorije.
Kako je navedeno na sajtu PKS, Komora je predlagala Vladi i u vreme kada je ministarka poljoprivrede bila Ivana Dulić Marković da parlament donese odluku da se agrar proglasi za stratešku delatnost, a cela Srbija za region bez GMO, što je tada odbijeno, uz obrazloženje da se neće donositi zakoni za tu oblast, ali će se tako raditi.
Tada je podršku PKS dao i Zadružni savez Srbije koji je predložio da se donese Rezolucija po kojoj se teritorija Republike Srbije proglašava područjem bez proizvodnje GM hrane za stočnu i ljudsku ishranu.
Kako je istaknuto, postoji i Ustavni osnov za donošenje takve Rezolucije, a u čijem se članu 97. navodi da Republika Srbija obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanje životne sredine, zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta.
GMO hranu danas u svetu proizvodi 25 zemalja, a ona se gaji na 134 miliona hektara. Od toga na zemlje u razvoju "otpada" trećina, a najviše takvih useva je u Brazilu, Argentini, Indiji i Kini.
Oko 90 odsto farmera koji proizvode GMO hranu je siromašno i nalazi se u zemljama u razvoju. Gajenjem GMO hrane u svetu bavi se 14 miliona farmera.
Još od 1986. godine od kada datira genetska modifikacija biljaka, započete su žustre polemike o posledicama gajenja korišćenja u prehrani GM biljnih i životinjskih organizama, koje se u poslednje vreme vode i u našoj zemlji.
