Др Јовановић: Злоупотребљен новац ЕУ за пројекте у здравству
Извор: Политика 03.12.2010.
Угрожено давалаштво крви јер се често од породице и пријатеља пацијената уочи операције тражи да дају крв
Др. Драгана Јовановић
„До почетка 2009. године Европска унија је финансирала 108 милиона евра у здравство Србије. Значајан број пројеката које је финансирала Европска унија приказан је као веома успешан, а заправо је базиран на фалсификованим подацима”. Ово су само неки од података које је у име невладине организације „Доктори против корупције”, на јучерашњем округлом столу „Пројекти у здравству финансирани од ЕУ – како коначно постићи циљеве?” изнела председница овог удружења, бивша секретарка за здравство Београда, професорка др Драгана Јовановић.
Неке пројекте је и сама ЕУ препознала као неуспешне и то је довело до дискредитације Србије у Европској унији, тврди Јовановићева.
– Не сме се догодити да исти људи, а то је врло узак круг организован као мрежа, који су током свих ових година радили на пројектима, сада раде на попуњавању питања из Упитника који се односе на област здравства – упозорила је др Јовановић.
Као један од примера неуспешно примењених пројеката које је финансирала ЕУ, Јовановић је навела реформу трансфузиолшке службе у Србији.
– Прво је уложено пет, а затим још милион и по евра у пројекат, који је требало да допринесе увођењу реда у Службу за трансфузију и стимулише добровољно давање крви. Међутим, пројектни циљ је промењен на почетку и укинута је Служба за фракционисање плазме. Уместо да буде подигнут на виши ниво, Национални центар за фракционисање плазме је угашен, а последица тога је да сада сваке године Србија даје око 11 милиона евра за увоз деривата крви, а једнократна помоћ од процењених два милиона била је довољна да се служба постави на ноге – објаснила је др Јовановић.
Она је рекла да данас у Србији имамо угрожено давалаштво крви, јер врло често породица и родбина особе која мора да се оперише, даје крв, па је то заправо постало „породично давалаштво”.
– Недвосмислено постоје подаци да се крв на неки начин продаје. Такође, када нема довољно крви у Београду, позајмљује се из Ниша или Новог Сада. Али, када пацијент добије крв из три извора, не знамо, уколико дође до реакције, који извор ју је изазвао – навела је Јовановићева.
Бивша секретарка за здравство Београда је нарочито замерила што нису спроведени пројекти за палијативно збрињавање за умируће од рака.
Драшко Карађиновић је забринут како ћемо у Упитнику Европске уније одговорити на питање колико издвајамо за здравство када је тај податак непознат. Бивша директорка Фонда је тврдила да је то шест процента од бруто националног дохотка, министар здравља да је то осам одсто, Светска банка – 11 одсто.
Оливера Поповић
-----------------------------------------------
Институт за трансфузију крви: крв се не продаје
– Није тачно да се давалаштво крви свело на породично давалаштво крви, а то поткрепљује податак да од 2006. до 2009. године бележимо пораст давалаштва крви. Зими више скоро и да немамо несташицу крви, док је лети ова несташица специфична и за друге земље због годишњих одмора. Наводи докторке Јовановић да се крв у Србији продаје је ружна инсинуација и вређа достојанство десетине хиљада људи који свакодневно дају крв. Нама такви случајеви нису познати – рекла је јуче за „Политику” Гордана Антуљесков, пи-ар Института за трансфузију крви Србије.
Она је потврдила да се у случају несташице у Београду крв допрема из других градова Србије.
– Служба трансфузиологије функционише као јединствена служба и исти критеријуми важе на целој територији, дакле и у Нишу и у Новом Саду. Тестови, принципи и доктрина трансфузиологије су јединствени у свим центрима. Уобичајено је да се преузимају вишкови крви. Може да се уђе у траг свакој јединици крви, било да долази из Ниша или Војводине – објаснила је Гордана Антуљесков.
------------------------------------------------------
Министарство здравља: немогуће лажирати податке у пројектима са ЕУ
– Министарство здравља са делегацијама Европске уније већ годинама сарађује кроз пројекте и тај начин сарадње је партнерски, што значи да обе стране контролишу ове пројекте и немогуће је фалсификовати било какве податке. Немогуће је лажно приказати успех или неуспех било ког пројекта. Међутим, да су пројекти били неуспешни, они би са нама прекинули сарадњу, а то се није догодило, већ сарадњу настављамо даље кроз ИПА пројекте – коментарисала је за „Политику” наводе са јучерашњег округлог стола, Ана Вуксановић, посебни саветник за медије министра здравља.
Извор: Политика 03.12.2010.
Угрожено давалаштво крви јер се често од породице и пријатеља пацијената уочи операције тражи да дају крв
Др. Драгана Јовановић
„До почетка 2009. године Европска унија је финансирала 108 милиона евра у здравство Србије. Значајан број пројеката које је финансирала Европска унија приказан је као веома успешан, а заправо је базиран на фалсификованим подацима”. Ово су само неки од података које је у име невладине организације „Доктори против корупције”, на јучерашњем округлом столу „Пројекти у здравству финансирани од ЕУ – како коначно постићи циљеве?” изнела председница овог удружења, бивша секретарка за здравство Београда, професорка др Драгана Јовановић.
Неке пројекте је и сама ЕУ препознала као неуспешне и то је довело до дискредитације Србије у Европској унији, тврди Јовановићева.
– Не сме се догодити да исти људи, а то је врло узак круг организован као мрежа, који су током свих ових година радили на пројектима, сада раде на попуњавању питања из Упитника који се односе на област здравства – упозорила је др Јовановић.
Као један од примера неуспешно примењених пројеката које је финансирала ЕУ, Јовановић је навела реформу трансфузиолшке службе у Србији.
– Прво је уложено пет, а затим још милион и по евра у пројекат, који је требало да допринесе увођењу реда у Службу за трансфузију и стимулише добровољно давање крви. Међутим, пројектни циљ је промењен на почетку и укинута је Служба за фракционисање плазме. Уместо да буде подигнут на виши ниво, Национални центар за фракционисање плазме је угашен, а последица тога је да сада сваке године Србија даје око 11 милиона евра за увоз деривата крви, а једнократна помоћ од процењених два милиона била је довољна да се служба постави на ноге – објаснила је др Јовановић.
Она је рекла да данас у Србији имамо угрожено давалаштво крви, јер врло често породица и родбина особе која мора да се оперише, даје крв, па је то заправо постало „породично давалаштво”.
– Недвосмислено постоје подаци да се крв на неки начин продаје. Такође, када нема довољно крви у Београду, позајмљује се из Ниша или Новог Сада. Али, када пацијент добије крв из три извора, не знамо, уколико дође до реакције, који извор ју је изазвао – навела је Јовановићева.
Бивша секретарка за здравство Београда је нарочито замерила што нису спроведени пројекти за палијативно збрињавање за умируће од рака.
Драшко Карађиновић је забринут како ћемо у Упитнику Европске уније одговорити на питање колико издвајамо за здравство када је тај податак непознат. Бивша директорка Фонда је тврдила да је то шест процента од бруто националног дохотка, министар здравља да је то осам одсто, Светска банка – 11 одсто.
Оливера Поповић
-----------------------------------------------
Институт за трансфузију крви: крв се не продаје
– Није тачно да се давалаштво крви свело на породично давалаштво крви, а то поткрепљује податак да од 2006. до 2009. године бележимо пораст давалаштва крви. Зими више скоро и да немамо несташицу крви, док је лети ова несташица специфична и за друге земље због годишњих одмора. Наводи докторке Јовановић да се крв у Србији продаје је ружна инсинуација и вређа достојанство десетине хиљада људи који свакодневно дају крв. Нама такви случајеви нису познати – рекла је јуче за „Политику” Гордана Антуљесков, пи-ар Института за трансфузију крви Србије.
Она је потврдила да се у случају несташице у Београду крв допрема из других градова Србије.
– Служба трансфузиологије функционише као јединствена служба и исти критеријуми важе на целој територији, дакле и у Нишу и у Новом Саду. Тестови, принципи и доктрина трансфузиологије су јединствени у свим центрима. Уобичајено је да се преузимају вишкови крви. Може да се уђе у траг свакој јединици крви, било да долази из Ниша или Војводине – објаснила је Гордана Антуљесков.
------------------------------------------------------
Министарство здравља: немогуће лажирати податке у пројектима са ЕУ
– Министарство здравља са делегацијама Европске уније већ годинама сарађује кроз пројекте и тај начин сарадње је партнерски, што значи да обе стране контролишу ове пројекте и немогуће је фалсификовати било какве податке. Немогуће је лажно приказати успех или неуспех било ког пројекта. Међутим, да су пројекти били неуспешни, они би са нама прекинули сарадњу, а то се није догодило, већ сарадњу настављамо даље кроз ИПА пројекте – коментарисала је за „Политику” наводе са јучерашњег округлог стола, Ана Вуксановић, посебни саветник за медије министра здравља.