Doušnici pod zaštitom
R. Dr. - I. M. | 27. oktobar 2010. 20:56
U predlogu zakona o otvaranju dosijea tajnih službi sporno nekoliko odredbi, naročito objavljivanje kompletnih spiskova doušnika, za šta se zalaže SPO
PRIPADNICI Ravnogorskog pokreta, IB-ovci, komunistički disidenti, ali i pripadnici srpske opozicije iz devedesetih godina uskoro će moći da pogledaju dosijee koje su o njima godinama vodile službe bezbednosti.
Tako bi Srbija postala poslednja postkomunistička zemlja koja je otvorila dosijee tajnih službi. To će se dogoditi ukoliko, kako se najavljuje, predlog zakona o dosijeima službi bezbednosti bude završen u sledećih mesec dana i poslat na usvajanje po hitnom postupku.
Pre nego što usvoji zakon, država, prema rečima dr Momčila Pavlovića, direktora Insituta za savremenu istoriju, mora jasno da odluči hoće li da raskine vezu sa „totalitarnom prošlošću ili ćemo da živimo sa njom.
“OPRANE“ BELEŠKE DA su dosijei velikog broja osoba koje su bile pod prismotrom službi „očišćeni“, potvrdili su pre nekoliko godina, pred skupštinskim Odborom za odbranu i bezbednosti, i predstavici BIA. Na „friziranje“ tajnih beležaka ukazuje i dr Momčilo Pavlović. - Video sam dosijee tzv. državnih neprijatelja prvog reda, poput Milana Grola ili Dragića Joksimovića. A u njima nema ništa bitno, što bi promenilo naša istorijska znanja. Mislim da su, kao i ovi, i dosijei iz novijeg perioda „čišćeni“ i ne sadrže spektakularna otkrića - otkriva Pavlović.
- To je suštinsko pitanje, od koga zavise rešenja ovog zakona i pitanje otvaranja dosijea - smatra Pavlović. - U Istočnoj Nemačkoj, na primer, svim agentima „Štazija“, po otvaranju dosijea, bilo je zabranjeno da se bave svojim poslom. Tajna služba je demontirana. Srbija je propustila da to uradi na vreme. Možemo doneti zakon, ali u praksi je teško to sprovesti, jer manjka političke volje.
A ponuđeni tekst zakona sadrži i odredbe oko kojih nisu svi saglasni. Tako, recimo, Vuk Drašković, lider SPO, insistira da oznaka tajnosti bude skinuta sa svih dosijea od 1944. do danas, dok Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, smatra da crtu treba podvući na 2000. godini.
Sporno je i objavljivanje kompletnih spiskova doušnika, za šta se zalaže SPO. Među onima koji se protive ovom rešenju je i profesor Bogoljub Milosavljević sa Univerziteta „Union“.
- Nijedna zemlja nije obelodanila kompletne spiskove. Jer, veliki deo takozvanih doušnika nije sarađivao sa službama svojom voljom, već je bio ucenjen ili zaplašen - objašnjava profesor Milosavljević. - Objavljivanje njihovih imena doveo bi do ponovnog žigosanja ovih ljudi.
Predlagač, s druge strane, smatra da je ponuđeni tekst najbolje moguće rešenje, jer je primenio iskustva ostalih postkomunističkih zemalja.
- Samo u ovom obliku Zakon ima smisla. On mora obuhvatiti i blisku prošlost, jer se delovanje tajnih službi najbolje videlo na primerima Ibarske magistrale, ubistva Zorana Đinđića i svih ostalih zlodela u kojima su one učestvovale - smatra Aleksandar Čotrić, iz SPO. - Svako ko je protiv ovih rešenja, verovatno se nečeg plaši.
[SIZE=+0]A kako će konačna verzija predloga izgledati zavisi od Vlade, čija će ministarstva u narednih mesec dana predložiti izmene postojećeg teksta.
[/SIZE]
[SIZE=+0]Izvor: Večernje novosti
[/SIZE]
R. Dr. - I. M. | 27. oktobar 2010. 20:56
U predlogu zakona o otvaranju dosijea tajnih službi sporno nekoliko odredbi, naročito objavljivanje kompletnih spiskova doušnika, za šta se zalaže SPO
PRIPADNICI Ravnogorskog pokreta, IB-ovci, komunistički disidenti, ali i pripadnici srpske opozicije iz devedesetih godina uskoro će moći da pogledaju dosijee koje su o njima godinama vodile službe bezbednosti.
Tako bi Srbija postala poslednja postkomunistička zemlja koja je otvorila dosijee tajnih službi. To će se dogoditi ukoliko, kako se najavljuje, predlog zakona o dosijeima službi bezbednosti bude završen u sledećih mesec dana i poslat na usvajanje po hitnom postupku.
Pre nego što usvoji zakon, država, prema rečima dr Momčila Pavlovića, direktora Insituta za savremenu istoriju, mora jasno da odluči hoće li da raskine vezu sa „totalitarnom prošlošću ili ćemo da živimo sa njom.
“OPRANE“ BELEŠKE DA su dosijei velikog broja osoba koje su bile pod prismotrom službi „očišćeni“, potvrdili su pre nekoliko godina, pred skupštinskim Odborom za odbranu i bezbednosti, i predstavici BIA. Na „friziranje“ tajnih beležaka ukazuje i dr Momčilo Pavlović. - Video sam dosijee tzv. državnih neprijatelja prvog reda, poput Milana Grola ili Dragića Joksimovića. A u njima nema ništa bitno, što bi promenilo naša istorijska znanja. Mislim da su, kao i ovi, i dosijei iz novijeg perioda „čišćeni“ i ne sadrže spektakularna otkrića - otkriva Pavlović.
- To je suštinsko pitanje, od koga zavise rešenja ovog zakona i pitanje otvaranja dosijea - smatra Pavlović. - U Istočnoj Nemačkoj, na primer, svim agentima „Štazija“, po otvaranju dosijea, bilo je zabranjeno da se bave svojim poslom. Tajna služba je demontirana. Srbija je propustila da to uradi na vreme. Možemo doneti zakon, ali u praksi je teško to sprovesti, jer manjka političke volje.
A ponuđeni tekst zakona sadrži i odredbe oko kojih nisu svi saglasni. Tako, recimo, Vuk Drašković, lider SPO, insistira da oznaka tajnosti bude skinuta sa svih dosijea od 1944. do danas, dok Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, smatra da crtu treba podvući na 2000. godini.
Sporno je i objavljivanje kompletnih spiskova doušnika, za šta se zalaže SPO. Među onima koji se protive ovom rešenju je i profesor Bogoljub Milosavljević sa Univerziteta „Union“.
- Nijedna zemlja nije obelodanila kompletne spiskove. Jer, veliki deo takozvanih doušnika nije sarađivao sa službama svojom voljom, već je bio ucenjen ili zaplašen - objašnjava profesor Milosavljević. - Objavljivanje njihovih imena doveo bi do ponovnog žigosanja ovih ljudi.
Predlagač, s druge strane, smatra da je ponuđeni tekst najbolje moguće rešenje, jer je primenio iskustva ostalih postkomunističkih zemalja.
- Samo u ovom obliku Zakon ima smisla. On mora obuhvatiti i blisku prošlost, jer se delovanje tajnih službi najbolje videlo na primerima Ibarske magistrale, ubistva Zorana Đinđića i svih ostalih zlodela u kojima su one učestvovale - smatra Aleksandar Čotrić, iz SPO. - Svako ko je protiv ovih rešenja, verovatno se nečeg plaši.
[SIZE=+0]A kako će konačna verzija predloga izgledati zavisi od Vlade, čija će ministarstva u narednih mesec dana predložiti izmene postojećeg teksta.
[/SIZE]
[SIZE=+0]Izvor: Večernje novosti
[/SIZE]