Došljaci iz divljine

[belja91]

Došljaci iz divljine
Zbog čega životinje iz prirode sve masovnije traže utočište u gradovima

Divlje životinje traže druga utočišta

Prinuđene da se neprestano bore za opstanak, ove životinje u gradovima nalaze lako pristupačne izvore hrane, kao što su otpaci iz trgovina ili sa đubrišta. Osim toga, za razliku od prirodnog ambijenta, ovde ima mnogo manje predatora, naročito onih koji predstavljaju opasnost za sisare, mada su neke ptice grabljivice kao što su sivi soko (Falco peregrinus) i vetruška (Falco tinnunculus), tokom vremena odabrale gradove kao svoja omiljena lovišta. Ovo potvrđuju brojni snimci na kojima se vidi kako sokolovi i druge grabljivice napadaju jata malih ptica. Međutim, veštački ambijenti, kao što su gradovi, u stanju su da utiču na navike nekih divljih životinja koje su se tu naselile i da promene njihove prirodne oblike ponašanja. Takav je, na primer, slučaj sa kosovima (Turdus merula) kod kojih je rasveta u gradovima potpuno poremetila nagon za seobom, pa su se s vremenom pretvorili u stanarice. Osvetljenje u velikim gradovima, koje životinjama omogućuje da jedu preko celog dana, postepeno je promenilo njihove navike u ishrani. Promenio se i njihov odnos prema ljudskoj vrsti, a uspostavljanje dobrih odnosa sa stanovnicima gradova smanjilo je njihovu opreznost i naviku da stalno budu na odstojanju.

Kolonije ptica

Najočigledniji primer naseljavanja divljih životinja u gradove predstavljaju čitave kolonije papagaja u parkovima Rima i drugih evropskih metropola, gde žive i razmnožavaju se. Najrasprostranjeniji su mali aleksandar (Psittacula krameri), jedini koji svija gnezdo i papagaj kaluđerica (Myopsitta monachus), koji se udružuju u jata od preko stotinu jedinki. Reč je o pticama koje su oslobođene, ili su pobegle iz zarobljeništva i savršeno se prilagodile mnogo oštrijoj klimi od one u njihovim zemljama porekla. Rim je jedinstven po broju ptičjih vrsta, od papagaja do ptica tkalja, čija su uobičajena staništa u drugim krajevima sveta.

Veliki gradovi postali su utočišta i nekim vodenim pticama, kao što su divlje plovke (Anas platyrchos), plovke gluvare (Cairina moschata), divlje guske (Anser anser), ili kormorani (Phalacrocorax carbo) koje se ovde često i razmnožavaju, a postale su toliko brojne da predstavljaju ozbiljnu opasnost za riblje populacije u rekama. Galebovi (Larus cachinnans) takođe su stalno prisutni u gradovima, gde zajedno sa vranama (Corvus corone) uklanjaju otpatke i tako obavljaju posao čistača.

Sisari i insekti

Miševi i pacovi oduvek su bili stanovnici velikih gradova, a danas su im se pridružile i druge vrste sisara pristigle iz okolnih područja. Tako su ježevi (Erinaceus europeus) u urbanim centrima postali sasvim uobičajena pojava, a nisu više nikakva retkost ni jazavci (Meles mele) i lisice (Vulpes vulpes), koji koriste sve mogućnosti za lakše pribavljanje hrane u gradskim ekosistemima. Drveće u gradskim parkovima zaposedaju sive veverice (Sciurus carolinensis) poreklom iz Severne Amerike, otimajući životni prostor riđim vevericama (Sciurus vulgaris) i puhovima (Glis glis). Poseban slučaj predstavljaju nutrije (Myocaster coypus) koje su povremeno uspevale da pobegnu iz odgajivačnica, pa su postale deo divlje faune, a neke jedinke su se naselile i u gradskim područjima.

Pored sisara i ptica prisutnih u gradovima, i insekti predstavljaju pravi paralelni univerzum koji zaprepašćuje raznolikošću i bogatstvom. Njihovo prisustvo značajan JE indikator biodiverziteta, jer ovi sićušni beskičmenjaci sačinjavaju osnovnu kariku u lancu ishrane nekih drugih vrsta, kao što su lastavice i druge ptice koje kruže iznad gradova.

Zov

 

[belja91]

JazavcI kraj splavova, fazani oko solitera

JazavcI kraj splavova, fazani oko solitera

KOJE SE DIVLJE ŽIVOTINJE MOGU SRESTI U GLAVNOM GRADU SRBIJE

Životinje koje su nekada nastanjivale samo divljinu, danas se mogu sresti i na periferiji mnogih naših gradova, pa čak i Beograda. Tome doprinosi širenje urbanih područja zbog čega je evidentno smanjivanje ili gubljenje staništa mnogobrojnih životinjskih vrsta. Zato parkovi, šume i druge zelene površine gradova često služe kao stanište i dom životinjama koje se retko povezuju sa gradskim područjima.

Najstariji divlji "građanin" Beograda svakako je vetruška (Falco tinunculus), grabljivac iz reda sokolova, jedan od retkih koji se uspešno prilagodio gradskoj sredini. Osnovna hrana su joj mišoliki glodari, tako da naseljava delove grada koji pružaju odgovarajuće uslove za gnežđenje (napuštena ili preoteta gnezda, rupe, duplje i prirodni zakloni, kakve u gradu pružaju soliteri) i odgovarajući izvor hrane - otvorena polja. Redovna staništa vetruški su Vidikovac, novobeogradski blokovi, kao i soliteri u Zemunu smešteni u blizini Dunava. Vetruške se lako prepoznaju po kliktanju, brzom letu, vitkoj silueti i "potpisu", lebdenju u mestu prilikom lova. Fond za zaštitu ptica grabljivica i Institut za biološka istraživanja prate beogradsku populaciju vetruški već 25 godina.

Drugi "stari" beogradski gost je divlja patka (Anas platyrhynchos), koja se tokom proteklih petnaestak godina sa neuređenih i praktično divljih obala Save iznad novobeogradskih blokova i leve strane Dunava, sve više primicala šetalištima na gradskoj strani. Na ovo je verovatno uticala bogata "ponuda" hrane sa splavova i odsustvo zimskog lova iz čamaca, tako da se pačije nepoverenje prema Beograđanima lagano gasi.

Ređi, i stoga ekskluzivni gosti beogradskih obala su labudovi. Proteklih godina bilo je moguće videti ih u blizini starog šlepa na Zemunskom keju gde su se zadržavali po nekoliko dana ili nedelja. S obzirom na to da se gnezde na levoj obali Dunava u blizini Kovilova, postavlja se opravdano pitanje zašto populacija ovih prelepih ptica ne raste dovoljno da se "preliva" ka Beogradu.

Gosti novobeogradskih splavova, ukoliko tokom sitnih sati pažljivije pogledaju po okolini, možda bi bili u prilici da ugledaju zverku koja verovatno ne živi u samom gradu, ali nema ništa protiv da prošeta po komšiluku, najverovatnije tražeći otpatke hrane. U pitanju je jazavac, koji tokom proleća i leta ostavlja podsetnice u blatu pored obala Save.

Golub grivnaš, najkrupniji evropski golub i plemeniti rođak "letećih pacova" možda je najzanimljiviji gradski dođoš. Lako je prepoznatljiv po zovu (nalik na zov gugutke, samo mnogo dublji i grublji), veličini i obojenosti - pastelno plavo-siv, sa crvenkastim grudima i belom grivnom na vratu. Čest je u većim parkovima, urbanim šumama ili na mestima gde ima visokog drveća, poput toplola ili jablanova, sa starim, suvim granama. Ponašanjem se ne razlikuje od drugih gradskih ptica, živi u blizini ljudi i ne obzire se mnogo na njih ukoliko ga ne uznemiravaju.

Grivnaši su zanimljivi i po tome što su selice, ali se gradski primerci ne sele, nego čak i tokom jačih zima ostaju u letnjim staništima. Druga zanimljivost se tiče grivnaša koji (izvorno) žive u divljini. Ove ptice su izuzetno oprezne i plašljive i na prvi nagoveštaj opasnosti daju se u beg, čak i kad se rastojanje meri desetinama metara. Očigledno, primerci koji žive u urbanoj sredini potpuno su promenili obrasce ponašanja. Fazana ne treba naročito predstavljati. Ono što pruža izvesnu satisfakciju je samo njegovo prisustvo u gradu, koje pokazuje koliko je priroda žilava. Ali, to u korenu saseca ne baš nove tvrdnje jednog domaćeg stručnjaka da fazan, kao neautohtona divljač, nije u stanju da opstaje u prirodi u dovoljnom broju (ili uopšte) da bi se "divlja" populacija održavala na prihvatljivom nivou. Time se stvara oslonac tvrdnji da je u lovištima neophodno unošenje fazana iz veštačkog uzgoja. To bi onda trebalo da znači kako je lov na fazanske koke opravdan pošto ne mogu da prežive. Jer ako prežive, neće izvesti piliće koji će odrasti. Nije na odmet još jednom skrenuti pažnju da upravo divlje leglo održava populaciju, a skupi "gajbaši" doslovno imaju rok trajanja i najveći deo tih neiskusnih ptica za samo nekoliko dana završi kao socijalna pomoć za sve predatore i štetočine u lovištu.

Za opstanak fazana u gradu potrebna je samo veća zelena površina sa dovoljno žbunja (remiza) koje pružaju utočište. Veliki zeleni pojas, koji se pruža od Ju Biznis centra do Savskog keja, dom je za nekoliko mikropopulacija - jednu na površini između Ju biznis centra, zgrade SIV i Bulevara Nikole Tesle. Zadnja strana Ju Biznis centra verovatno je najbolja lokacija za posmatranje beogradskih fazana "u prirodi". Idealno vreme za posmatranje je sezona parenja, odnosno april. U ovom području, tačnije iza OMV pumpe, često je moguće, sa svega nekoliko metara, ugledati izuzetno teritorijalnog mužjaka. Preostale mikropopulacije nalaze se na potezu između zgrade SIV i TC Ušće, i u blizini Muzeja savremene umetnosti. Stabilna populacija je uočena i na početku Banjičke šume. Sa sigurnošću se može reći da se fazani u Beogradu mogu naći i u ostalim većim zelenim kompleksima.

Izuzetak

Danas su uobičajeni prizori desetina divljih pataka uz dunavsku ili savsku obalu, kako plivaju među čamcima ili odmaraju na sprudovima. Sa izuzetkom patke koja je 2007. izvela pačiće u srušenoj zgradi Generalštaba, moraćemo još da sačekamo na proevropske patke, koje svijaju gnezda u dvorištima i parkovima i teraju prolaznike od svojih mladih.

Zov