- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Đorđe Marjanović
Rođen je u Kučevu. Studirao je i apsolvirao farmaciju. Njegovo pojavljivanje na televiziji sa pesmom "Zvižduk u osam" se odmah pretvorilo u opštu histeriju. On je bio prvi pevač zabavne muzike koji nije samo stajao za mikrofonom već je padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku. Publika je na svakom koncertu bila u delirijumu! Na festivalu, "Beogradsko proleće" u domu sindikata, po mišljenju publike nepravedno mu je oduzeto prvo mesto i nezadovoljni "Đokisti" su na trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića) napravili demonstracije i ulične nerede, tako da je milicija morala da interveniše. Da bi nekako smirio razbesnelu masu Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima.
Prve LP gramofonske ploče Đorđa Marjanovića (produkcija PGP RTB) su bile "Muzika za igru" i "Mustafa". Omote za njih oblikovao je istaknuti srpski dizajner Ljubomir Pavićević Fis.
Po Srbiji su postojali klubovi obožavaoca Đorđa Marjanovića, Đokisti, koje je on redovno obilazio, rukovao se sa narodom, slikao sa bebama, a školskoj deci pregledao zadatke!
U tadašnjem Sovjetskom Savezu Đorđe je bio apsolutno najpopularniji pevač. Pevao je u najvećim dvoranama i bio dočekivan kao kralj! Na jednom od tih putovanja Đorđe je upoznao i svoju suprugu Eli sa kojom ima troje dece.
Iako skromnijih glasovnih mogućnosti, Đorđe je na vreme shvatio važnost scenskog nastupa tako da je bio i ostao najpopularniji i najuspešniji pop pevač sa ovih prostora.
Neki od njegovih hitova su: Milord, Devojko mala, Romana, Đavoli, Dirlada, Lazarela, Natali.
Pojavljivao se i u nekoliko filmova gde je uglavnom glumio pevače.
14. aprila 1989. je doživeo moždani udar na koncertu u Melburnu (Australija) gde je bio gost Lepe Brene. Udar je doživeo na sceni dok je pevao pesmu „Mene nema ko da žali“. Posle toga jedno vreme ostao je potpuno bez govora. Kasnije mu se govor povratio u izvesnoj meri tako da može da priča ali otežano.
Uprkos bolesti na insistiranje svojih obožavalaca priređivao je koncerte gde je uglavnom pevao sa gostima i na plejbek svoje stare hitove. Pojavljivao se i na koncertima drugih pevača i kao gost na televiziji. Oprostio se od muzičke publike i publike uopšte 31. maja 2004. koncertom u centru Sava.
Na Beoviziji 2009. je nastupio zajedno sa Oskarom i sastavom Bjuti kvins u pesmi Superstar Ognjena Amidžića, Vladimira Graića i Saše Miloševića Mareta.
Živi u Beogradu.
Od nagrada i priznanja dobio je: Zlatnu plaketu Beograda, Orden rada, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem. Predsednik SSSR Mihail Gorbačov dodelio mu je Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR.
Izvor: Vikipedija
Rođen je u Kučevu. Studirao je i apsolvirao farmaciju. Njegovo pojavljivanje na televiziji sa pesmom "Zvižduk u osam" se odmah pretvorilo u opštu histeriju. On je bio prvi pevač zabavne muzike koji nije samo stajao za mikrofonom već je padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku. Publika je na svakom koncertu bila u delirijumu! Na festivalu, "Beogradsko proleće" u domu sindikata, po mišljenju publike nepravedno mu je oduzeto prvo mesto i nezadovoljni "Đokisti" su na trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića) napravili demonstracije i ulične nerede, tako da je milicija morala da interveniše. Da bi nekako smirio razbesnelu masu Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima.
Prve LP gramofonske ploče Đorđa Marjanovića (produkcija PGP RTB) su bile "Muzika za igru" i "Mustafa". Omote za njih oblikovao je istaknuti srpski dizajner Ljubomir Pavićević Fis.
Po Srbiji su postojali klubovi obožavaoca Đorđa Marjanovića, Đokisti, koje je on redovno obilazio, rukovao se sa narodom, slikao sa bebama, a školskoj deci pregledao zadatke!
U tadašnjem Sovjetskom Savezu Đorđe je bio apsolutno najpopularniji pevač. Pevao je u najvećim dvoranama i bio dočekivan kao kralj! Na jednom od tih putovanja Đorđe je upoznao i svoju suprugu Eli sa kojom ima troje dece.
Iako skromnijih glasovnih mogućnosti, Đorđe je na vreme shvatio važnost scenskog nastupa tako da je bio i ostao najpopularniji i najuspešniji pop pevač sa ovih prostora.
Neki od njegovih hitova su: Milord, Devojko mala, Romana, Đavoli, Dirlada, Lazarela, Natali.
Pojavljivao se i u nekoliko filmova gde je uglavnom glumio pevače.
14. aprila 1989. je doživeo moždani udar na koncertu u Melburnu (Australija) gde je bio gost Lepe Brene. Udar je doživeo na sceni dok je pevao pesmu „Mene nema ko da žali“. Posle toga jedno vreme ostao je potpuno bez govora. Kasnije mu se govor povratio u izvesnoj meri tako da može da priča ali otežano.
Uprkos bolesti na insistiranje svojih obožavalaca priređivao je koncerte gde je uglavnom pevao sa gostima i na plejbek svoje stare hitove. Pojavljivao se i na koncertima drugih pevača i kao gost na televiziji. Oprostio se od muzičke publike i publike uopšte 31. maja 2004. koncertom u centru Sava.
Na Beoviziji 2009. je nastupio zajedno sa Oskarom i sastavom Bjuti kvins u pesmi Superstar Ognjena Amidžića, Vladimira Graića i Saše Miloševića Mareta.
Živi u Beogradu.
Od nagrada i priznanja dobio je: Zlatnu plaketu Beograda, Orden rada, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem. Predsednik SSSR Mihail Gorbačov dodelio mu je Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR.
Izvor: Vikipedija
Poslednja izmena od urednika: