LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Donacije za platu železničara
„Železnice Srbije“ i ove godine dobile rekordnu državnu subvenciju od 16,4 milijardi dinara. Deo od 12,9 milijardi dinara potrošiće se na zarade zaposlenih
Država je ove godine za sve vrste subvencija iz budžeta namenila oko 32 milijarde dinara, od kojih će se polovina sliti u kasu „Železnica Srbije“. Tako će ovo javno preduzeće iz budžeta dobiti 16,4 milijarde, a najveći deo, čak 12,9 milijardi dinara „Železnica“ će potrošiti na zarade i ostala primanja zaposlenih predviđena kolektivnim ugovorom. Država će milijardama dotirati ovog gubitaša sve do sprovođenja finansijske konsolidacije i uspostavljanja mehanizma obaveze javnog prevoza.
Kako tvrde u ovom javnom preduzeću više od 3,1 milijarde dinara biće iskorišćeno za regulisanje međusobnih dužničko-poverilačkih odnosa između države, „Železnica“, EPS, „Beogradčvora“, „Energoprojekta“ i Agencije za osiguranje depozita. Naime, na ovaj način „Železnicama Srbije“ će iz državne kase biti vraćen novac, kojim su oni finansirali određene troškove zajmova evropskih banaka, zatim izgradnju Beogradskog železničkog čvora i program za podizanje bezbednosti saobraćaja.
Od vraćenog novca „Železnica“ će da plati dug za utrošenu električnu energiju u iznosu od 2,48 milijardi dinara, što je njena najveća finansijska obaveza. Takođe, „Železnica“ će izmiriti i deo duga u iznosu od 611 miliona dinara za izvedene radove na izgradnji stanice „Beograd - Centar“ u Prokopu. Regulisanjem ovih obaveza, biće stvorena mogućnost da se sa „čistim računima“, nastavi dalja izgradnja Prokopa i modernizacija Beogradskog železničkog čvora. Ostatak duga prema „Energoprojektu“ od 610 miliona dinara srpske železnice će iz sopstvenih sredstava platiti u periodu do aprila sledeće godine.
- Najveći deo subvencija odlazi na zarade, jer kao što je poznato, plate u ovom javnom preduzeću više godina zaostaju u odnosu na prosečne zarade u privredi Srbije i neuporedivo su niže u odnosu na druga javna preduzeća - kaže Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra „Železnica“. - Subvencija se troši po posebno utvrđenom programu i proceduri i biće isplaćena u dvanaest mesečnih rata. Oko 13 milijardi dinara iz sopstvenih prihoda „Železnica“ će da uloži u održavanje infrastrukture i vozna sredstva. Dakle, subvencija, zapravo samo omogućava socijalnu stabilnost i redovnu isplatu zarada železničarima, dok istovremeno „Železnice Srbije“ finansiraju održavanje infrastrukture i voznih sredstava.
Procesom restrukturiranja srpskih železnica, koji je u toku, planirano je da država preuzme održavanje železničke infrastrukture, a da se železnica bavi isključivo prevozom. U tom smislu, ukupno održavanje infrastrukture i investiranje u nju biće u nadležnosti države, kako je i u gotovo celoj Evropi.
RAZLIKA U CENI
ŽELEZNIČKI putnički prevoz i dalje je socijalna kategorija. Suštinskim promenama na železnici, koje se privode kraju, predviđeno je da razliku između ekonomske cene prevoza i one koju putnici zaista plaćaju kroz cenu karte, „Železnici“ nadoknade ili država, ili lokalna samouprava, po osnovu takozvane obaveze javnog prevoza. Samo po osnovu razlike između realne cene koštanja putničkog prevoza i cene koju putnik danas plaća srpske železnice bi ove godine trebalo da ostvare nadoknadu u iznosu od oko sedam milijardi dinara.
Novosti
„Železnice Srbije“ i ove godine dobile rekordnu državnu subvenciju od 16,4 milijardi dinara. Deo od 12,9 milijardi dinara potrošiće se na zarade zaposlenih
Država je ove godine za sve vrste subvencija iz budžeta namenila oko 32 milijarde dinara, od kojih će se polovina sliti u kasu „Železnica Srbije“. Tako će ovo javno preduzeće iz budžeta dobiti 16,4 milijarde, a najveći deo, čak 12,9 milijardi dinara „Železnica“ će potrošiti na zarade i ostala primanja zaposlenih predviđena kolektivnim ugovorom. Država će milijardama dotirati ovog gubitaša sve do sprovođenja finansijske konsolidacije i uspostavljanja mehanizma obaveze javnog prevoza.
Kako tvrde u ovom javnom preduzeću više od 3,1 milijarde dinara biće iskorišćeno za regulisanje međusobnih dužničko-poverilačkih odnosa između države, „Železnica“, EPS, „Beogradčvora“, „Energoprojekta“ i Agencije za osiguranje depozita. Naime, na ovaj način „Železnicama Srbije“ će iz državne kase biti vraćen novac, kojim su oni finansirali određene troškove zajmova evropskih banaka, zatim izgradnju Beogradskog železničkog čvora i program za podizanje bezbednosti saobraćaja.
Od vraćenog novca „Železnica“ će da plati dug za utrošenu električnu energiju u iznosu od 2,48 milijardi dinara, što je njena najveća finansijska obaveza. Takođe, „Železnica“ će izmiriti i deo duga u iznosu od 611 miliona dinara za izvedene radove na izgradnji stanice „Beograd - Centar“ u Prokopu. Regulisanjem ovih obaveza, biće stvorena mogućnost da se sa „čistim računima“, nastavi dalja izgradnja Prokopa i modernizacija Beogradskog železničkog čvora. Ostatak duga prema „Energoprojektu“ od 610 miliona dinara srpske železnice će iz sopstvenih sredstava platiti u periodu do aprila sledeće godine.
- Najveći deo subvencija odlazi na zarade, jer kao što je poznato, plate u ovom javnom preduzeću više godina zaostaju u odnosu na prosečne zarade u privredi Srbije i neuporedivo su niže u odnosu na druga javna preduzeća - kaže Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra „Železnica“. - Subvencija se troši po posebno utvrđenom programu i proceduri i biće isplaćena u dvanaest mesečnih rata. Oko 13 milijardi dinara iz sopstvenih prihoda „Železnica“ će da uloži u održavanje infrastrukture i vozna sredstva. Dakle, subvencija, zapravo samo omogućava socijalnu stabilnost i redovnu isplatu zarada železničarima, dok istovremeno „Železnice Srbije“ finansiraju održavanje infrastrukture i voznih sredstava.
Procesom restrukturiranja srpskih železnica, koji je u toku, planirano je da država preuzme održavanje železničke infrastrukture, a da se železnica bavi isključivo prevozom. U tom smislu, ukupno održavanje infrastrukture i investiranje u nju biće u nadležnosti države, kako je i u gotovo celoj Evropi.
RAZLIKA U CENI
ŽELEZNIČKI putnički prevoz i dalje je socijalna kategorija. Suštinskim promenama na železnici, koje se privode kraju, predviđeno je da razliku između ekonomske cene prevoza i one koju putnici zaista plaćaju kroz cenu karte, „Železnici“ nadoknade ili država, ili lokalna samouprava, po osnovu takozvane obaveze javnog prevoza. Samo po osnovu razlike između realne cene koštanja putničkog prevoza i cene koju putnik danas plaća srpske železnice bi ove godine trebalo da ostvare nadoknadu u iznosu od oko sedam milijardi dinara.
Novosti