Veoma loši uslovi za život u gerontološkim centrima
Izvor: Blic Ana Slović i dopisnici | 28. 03. 2011. - 00:02h
BEOGRAD - U državnim domovima za stare i osobe sa invaliditetom smešteno je oko 8.100 korisnika iako mesta ima za oko 7.000 ljudi. Osim što su ove ustanove prenaseljene, sudeći po izveštaju Zaštitinika građana, koji je tokom prošle godine obavio njihov nadzor, domovi nemaju ni dovoljno zaposlenih, a u pojedinim, ocena je ombdusmana, primećena je i zapuštenost prostorija i loša higijena.
U nekim domovima postoje i liste čekanja
Nakon nadzora domova koje je tokom 2010. obavio Zaštitnik građana opšta ocena je da su pretežno žene korisnice usluga, kao i da se u dom dolazi u poodmakloj starosti.
U godišnjem izveštaju se ističe i da je u pojedinim domovima primećena zapuštenost prostorija i loša higijena, a u stacionarnim delovima vlada i depresivna atmosfera. Uprave domova nastoje da iskoriste celokupan prostor, smeštajući krevete od podruma do tavana tako da su najstariji sugrađani smešteni čak u petokrevetnim ili šestokrevetnim sobama.
Problem je i to što ove ustanove nemaju ni dovoljno zaposlenih, naročito kada je u pitanju negovateljsko i medicinsko osoblje.
Nedostaju medicinske sestre
Centar Dimitrovgrad jedan je od lošijih u Srbiji jer, kako ističu zaposleni, odavno nije bilo ozbiljne rekonstrukcije objekta. Centar ima kapacitet od 90 mesta, a 83 korisnika i broj zaposlenih ne pokriva potrebe. Najveći problem je nedostatak negovateljskog kadra. "Problem je i to što veliki broj korisnika nema novca za kupovinu lekova koji su na negativnoj listi", kažu u ovom centru.
- U većini domova jedan od većih problema jeste prenaseljenost, koja je rezultat velikog broja zahteva za smeštaj. U pojedinim ustanovama postoje tzv. liste čekanja. Neophodno je povećanje broja zaposlenih, na šta se ukazuje i iz ustanova, ali budžetski okvir ne podržava to povećanje - kaže za „Blic” Dragana Grabovica iz službe Zaštitnika građana, ali i ističe da nedovoljno dobri uslovi u ovim institucijama svakako nisu rezultat lošeg rada zaposlenih.
Uslovi u domovima razlikuju se od mesta do mesta, pa je tako lošija situacija, na primer, u domovima u Dimitrovgradu i Srudulici, dok je Gerontološki centar u Subotici među najboljima u Srbiji. Ako se ove dve krajnosti izuzmu, proseču ocenu može dati Leposava Stevanović iz Valjeva, koja pune 34 godine živi u šabačkom Gerontološkom centru i koja sada pomaže novim stanarima da se priviknu na život u domu.
U Subotici najbolje
Godinama je Gerontološki centar u Subotici proglašavan za najbolji. Ovaj centar ima 680 korisnika unutar samog centra i oko 5.000 onih koji koriste usluge nege u kući. "Uspeli smo da obuhvatimo sve gradske i prigradske mesne zajednice", kaže Nenad Ivanišević, direktor.
- Ja sam zadovoljna i treba svi da budu zadovoljni koji se nalaze u ovoj ustanovi. Ovde mogu da dobiju dobru hranu, lekove, medicinsku pomoć. Najčešće vreme provodim u druženju, gledam televiziju i serije, nešto i uradim, nije dosadno. Kad sam operisala nogu, pre 35 godina, vratila sam se u porodicu, ali nije imao ko da me gleda.
Snaja i brat nisu mogli, imali su svoje obaveze, posao i malu decu, pa sam morala ovde da dođem. Sećam se kad sam stigla i kad sam dobila ručak, kazala sam: „Hvala bogu kad ima neko i mene da usluži” - priča Leposava.
Ističe da se na život u domu brzo navikla. Danas pomaže novim korisnicima da se prilagode. Kaže da ih razume jer se stari ljudi teško navikavaju na promene.
- Neko lakše prihvata moj savet, neko teže. Ja ih razumem jer pate za svojim domom i onim što su imali, ali ne bi trebalo tome da robuju – kaže Leposava.
Ograničenja
Geronotološki centar u Šapcu kao jedina ustanova tog kapaciteta u celom Podrinju pruža usluge za 230 korisnika o kojima se brinu 82 zaposlena. Direktor Milan Popović kao jedan od problema ističe nedostatak radne snage, ali naglašava i to da ograničena sredstva ne pružaju mogućnost novog zapošljavanja. "Problem je enormno poskupljenje hrane i energenata, a usklađivanje cene boravka, koje radi resorno ministarstvo, najčešće se vezuje sa usklađivanjem penzija", kaže Popović. Kako saznajemo, samo pet radnih mesta u centru finansiraju se iz ministarstva, a sve ostalo zavisi od prihoda.
Domovi za stare pretrpani
Izvor: Blic Ana Slović i dopisnici | 28. 03. 2011. - 00:02h
BEOGRAD - U državnim domovima za stare i osobe sa invaliditetom smešteno je oko 8.100 korisnika iako mesta ima za oko 7.000 ljudi. Osim što su ove ustanove prenaseljene, sudeći po izveštaju Zaštitinika građana, koji je tokom prošle godine obavio njihov nadzor, domovi nemaju ni dovoljno zaposlenih, a u pojedinim, ocena je ombdusmana, primećena je i zapuštenost prostorija i loša higijena.
U nekim domovima postoje i liste čekanja
Nakon nadzora domova koje je tokom 2010. obavio Zaštitnik građana opšta ocena je da su pretežno žene korisnice usluga, kao i da se u dom dolazi u poodmakloj starosti.
U godišnjem izveštaju se ističe i da je u pojedinim domovima primećena zapuštenost prostorija i loša higijena, a u stacionarnim delovima vlada i depresivna atmosfera. Uprave domova nastoje da iskoriste celokupan prostor, smeštajući krevete od podruma do tavana tako da su najstariji sugrađani smešteni čak u petokrevetnim ili šestokrevetnim sobama.
Problem je i to što ove ustanove nemaju ni dovoljno zaposlenih, naročito kada je u pitanju negovateljsko i medicinsko osoblje.
Nedostaju medicinske sestre
Centar Dimitrovgrad jedan je od lošijih u Srbiji jer, kako ističu zaposleni, odavno nije bilo ozbiljne rekonstrukcije objekta. Centar ima kapacitet od 90 mesta, a 83 korisnika i broj zaposlenih ne pokriva potrebe. Najveći problem je nedostatak negovateljskog kadra. "Problem je i to što veliki broj korisnika nema novca za kupovinu lekova koji su na negativnoj listi", kažu u ovom centru.
- U većini domova jedan od većih problema jeste prenaseljenost, koja je rezultat velikog broja zahteva za smeštaj. U pojedinim ustanovama postoje tzv. liste čekanja. Neophodno je povećanje broja zaposlenih, na šta se ukazuje i iz ustanova, ali budžetski okvir ne podržava to povećanje - kaže za „Blic” Dragana Grabovica iz službe Zaštitnika građana, ali i ističe da nedovoljno dobri uslovi u ovim institucijama svakako nisu rezultat lošeg rada zaposlenih.
Uslovi u domovima razlikuju se od mesta do mesta, pa je tako lošija situacija, na primer, u domovima u Dimitrovgradu i Srudulici, dok je Gerontološki centar u Subotici među najboljima u Srbiji. Ako se ove dve krajnosti izuzmu, proseču ocenu može dati Leposava Stevanović iz Valjeva, koja pune 34 godine živi u šabačkom Gerontološkom centru i koja sada pomaže novim stanarima da se priviknu na život u domu.
U Subotici najbolje
Godinama je Gerontološki centar u Subotici proglašavan za najbolji. Ovaj centar ima 680 korisnika unutar samog centra i oko 5.000 onih koji koriste usluge nege u kući. "Uspeli smo da obuhvatimo sve gradske i prigradske mesne zajednice", kaže Nenad Ivanišević, direktor.
- Ja sam zadovoljna i treba svi da budu zadovoljni koji se nalaze u ovoj ustanovi. Ovde mogu da dobiju dobru hranu, lekove, medicinsku pomoć. Najčešće vreme provodim u druženju, gledam televiziju i serije, nešto i uradim, nije dosadno. Kad sam operisala nogu, pre 35 godina, vratila sam se u porodicu, ali nije imao ko da me gleda.
Snaja i brat nisu mogli, imali su svoje obaveze, posao i malu decu, pa sam morala ovde da dođem. Sećam se kad sam stigla i kad sam dobila ručak, kazala sam: „Hvala bogu kad ima neko i mene da usluži” - priča Leposava.
Ističe da se na život u domu brzo navikla. Danas pomaže novim korisnicima da se prilagode. Kaže da ih razume jer se stari ljudi teško navikavaju na promene.
- Neko lakše prihvata moj savet, neko teže. Ja ih razumem jer pate za svojim domom i onim što su imali, ali ne bi trebalo tome da robuju – kaže Leposava.
Ograničenja
Geronotološki centar u Šapcu kao jedina ustanova tog kapaciteta u celom Podrinju pruža usluge za 230 korisnika o kojima se brinu 82 zaposlena. Direktor Milan Popović kao jedan od problema ističe nedostatak radne snage, ali naglašava i to da ograničena sredstva ne pružaju mogućnost novog zapošljavanja. "Problem je enormno poskupljenje hrane i energenata, a usklađivanje cene boravka, koje radi resorno ministarstvo, najčešće se vezuje sa usklađivanjem penzija", kaže Popović. Kako saznajemo, samo pet radnih mesta u centru finansiraju se iz ministarstva, a sve ostalo zavisi od prihoda.