DOKUMENTI O NEZAPAMĆENIM ZVERSTVIMA VOJSKE SAD U IRAKU: DVE TREĆINE UBIJENIH IRAČANA BILI SU CIVILI
ponedeljak, 25 oktobar 2010 07:25 Mihail SINELJNIKOV
Vrhovna komanda SAD često je zatvarala oči i pred time da su iračke vojne i specijalne službe delovale po istim metodama kao i za vreme Sadama, poput odsecanja prstiju, polivanja tela kiselinom, primene elektrošokova
Reputaciji Pentagona ponovo je nanet jak udarac od portala WikiLeaks. Razbijački portal već je slao vojnom ministarstvu SAD „pozdrav", objavivši u julu više od 90 hiljada tajnih dokumnata koji se odnose na „kontraterorističku operaciju" u Avganistanu.
Najpre su u Beloj kući i Pentagonu na iznete informacije odmahnuli rukom jer, tobože, tamo nema ničeg posebno intersantnog. Međutim, posle pet dana su se „opasuljili" pošto je necenzurisana istina o ratu uznemirila previše ljudi. Usledile su izjave, sve žešće jedna od druge: „Curenje podataka ugrožava operativnu bezbednost"; „Našem kontingentu pričinjena je veoma velika šteta"; itd.
Svoju slobodu govora osnivač WikiLeaks Džulijan Asandž zamalo je platio stvarnom slobodom. Samo nekoliko nedelja posle eksplozije informativne bombe, švedsko tužilaštvo optužilo ga je za pokušaj nasilja i „sesksualnu iznudu". Istraga je započeta na osnovu izjave dve žene, koje je, tobože, napao Asandž za vreme njegove posete zemlji, gde je učestvovao na međunarodnoj konferenciji. Prema rečima oštećenih, jedan od tobožnjih prestupa dogodio se u Stokholmu, a drugi na periferiji. Predmet o „razuzdanom polnom banditizmu" čas je otvaran, čas zatvaran, a sam Asandž je sve to objašnjavao „prljavom kampanjom", koja ima veze sa negativnim odnosom ministarstva odbrane SAD prema njegovom sajtu.
950 MRTVIH ZA JEDAN DAN I kucnuo je čas razračunavanja: Asandž se osvetio na lep način obelodanivši 391 hiljadu 832 „X" - fajlova o ratu u Iraku, tojest, skoro četiri puta više nego o Avganistanu. Pentagon je pokušao da napravi dobru „minu" kako bi dokumenti trebalo da budu hitno vraćeni resoru, jer „mi ne verujemo u to da WikiLeaks ili bilo ko drugi raspolaže potrebnim znanjima (za njihovo tumačenje). U toj situaciji čak bi i slepac rekao - „videćemo".
Takozvani „Irački dosije" obuhvata period od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009. godine i obelodanjuje ranije nepoznate činjenice, pored ostalog, o ubistvima civilnog stanovništva, maltretiranju zatvorenika i ulozi Irana u konfliktu. Prema bazi podataka, u Iraku je poginulo 109 hiljada ljudi. Od tog broja više od 66 hiljada u izveštajima se vode kao „civili", skoro 24 hiljade kao „neprijatelji", 15,2 hiljade su irački vojnici i zvaničnici, i 3,8 hiljada „prijateljske snage" (saveznička vojska).
Pritom je više od 15 hiljada mirnih građana usmrćeno u incidentima koji nisu zavedeni u protokole i, po svoj prilici, ostali su neidentifikovani. Najstrašniji dan, piše „New York Times" (list je među prvima dobio materijale WikiLeaks) bio je 31. avgusta 2005. godine, kada su eksplozije na mostu u Bagdadu izazvale paniku i stampedo u kome je stradalo 950 lokalnih stanovnika. Dve godine kasnije, 14. avgusta 2007. godine, u nekontrolisanom bombardovanju u pograničnom regionu sa Sirijom poginulo je najmanje 500 ljudi. Samo je u decembru 2006. godine ubijeno 3.800 mirnih Iračana.
„Dokumenti govore o mnogobrojnim ranije nepoznatim slučajevima ubistava građana, koja su izvršili američki vojnici, i to, saopštava list, pored kontrolnih punktova, iz helikoptera, za vreme izvođenja operacija. „Upravo zbog takvih incidenata stanovništvo je postajalo sve neraspoloženije prema našem prisustvu na teritoriji zemlje, i ta se situacija sada se ponavlja u Avganistanu".
ZLOČINI BLEKVOTERA Tu i tamo se pojavljuje naziv američke firme za obezbeđenje Blekvoter. „Tajni materijali SAD pokazuju da su bezbednjaci Blekvotera, koji su danas promenili naziv u „XE", otvarali vatru po običnim građanima. Međutim, protiv njih nisu podizane nikakve optužnice", kaže se u specijalnom izveštaju kanala Al-Džazira tim povodom. Osim toga, arhive ubedljivo svedoče da nisu samo američki vojnici praktikovali neljudski odnos prema uhapšenim Iračanima (zatvor Abu-Graib). Vrhovna komanda SAD često je zatvarala oči pred zloupotrebama iračkih vojnih i specijalnih službi, koje su delovale po istim metodama kao i za vreme sadamovskog režima, poput odsecanja prstiju, polivanja tela kiselinom, primene elektrošokova.
Činjenice o prebijanju, nanošenju opekotina i udarima noževima, slučajevima nasilja i ubistvima sadrže se u stotinama izveštaja kojima se dokazuje da su mučenja vršena sistematski. Na primer, u novembru 2005. godine američki vojnici otkrili su u jednom od iračkih policijskih centara za interniranje odjednom 95 oslepelih zatvorenika sa brojnim ranama i prelomima.
Komentarišući dokumenta, „New York Times piše da je „iranska armija mnogo aktivnije nego što se pretpostavljalo podržavala šiite u Iraku obučavajući ih, snabdevajući oružjem, dajući im sklonište, a u nizu slučajeva i neposredno učestvujući u akcijama protiv američke vojske". Ispada da je oružana faza konfrontacije između SAD i Irana već odavno počela.
Ministarstvo odbrane SAD kupilo je i uništilo hiljade primeraka knjige bivšeg vojnog obaveštajca E. Šafera, koji je službovao u Avganistanu. Prema izjavi Pentagona, takva odluka doneta je „jer knjiga sadrži informacije koje mogu naneti štetu bezbednosti zemlje". Međutim, autor koji je razobličio brojne skandale smatra da „nije moguće izbrisati istoriju u epohi numeričkih tehnologija". Sam autor je izjavio da ne obelodanjuje nikakvu opasnu informaciju. To je priča o pet meseci njegovog rada na mestu civilnog saradnika u bazi vojno-vazduhoplovnih snaga Bagram. On je radio pod tuđim imenom i za svoje zasluge nagrađen je „Bronzanom zvezdom".
KM.ru novosti
Prevod Rajko DOSKOVIĆ
ponedeljak, 25 oktobar 2010 07:25 Mihail SINELJNIKOV
Reputaciji Pentagona ponovo je nanet jak udarac od portala WikiLeaks. Razbijački portal već je slao vojnom ministarstvu SAD „pozdrav", objavivši u julu više od 90 hiljada tajnih dokumnata koji se odnose na „kontraterorističku operaciju" u Avganistanu.
Najpre su u Beloj kući i Pentagonu na iznete informacije odmahnuli rukom jer, tobože, tamo nema ničeg posebno intersantnog. Međutim, posle pet dana su se „opasuljili" pošto je necenzurisana istina o ratu uznemirila previše ljudi. Usledile su izjave, sve žešće jedna od druge: „Curenje podataka ugrožava operativnu bezbednost"; „Našem kontingentu pričinjena je veoma velika šteta"; itd.
Svoju slobodu govora osnivač WikiLeaks Džulijan Asandž zamalo je platio stvarnom slobodom. Samo nekoliko nedelja posle eksplozije informativne bombe, švedsko tužilaštvo optužilo ga je za pokušaj nasilja i „sesksualnu iznudu". Istraga je započeta na osnovu izjave dve žene, koje je, tobože, napao Asandž za vreme njegove posete zemlji, gde je učestvovao na međunarodnoj konferenciji. Prema rečima oštećenih, jedan od tobožnjih prestupa dogodio se u Stokholmu, a drugi na periferiji. Predmet o „razuzdanom polnom banditizmu" čas je otvaran, čas zatvaran, a sam Asandž je sve to objašnjavao „prljavom kampanjom", koja ima veze sa negativnim odnosom ministarstva odbrane SAD prema njegovom sajtu.
950 MRTVIH ZA JEDAN DAN I kucnuo je čas razračunavanja: Asandž se osvetio na lep način obelodanivši 391 hiljadu 832 „X" - fajlova o ratu u Iraku, tojest, skoro četiri puta više nego o Avganistanu. Pentagon je pokušao da napravi dobru „minu" kako bi dokumenti trebalo da budu hitno vraćeni resoru, jer „mi ne verujemo u to da WikiLeaks ili bilo ko drugi raspolaže potrebnim znanjima (za njihovo tumačenje). U toj situaciji čak bi i slepac rekao - „videćemo".
Takozvani „Irački dosije" obuhvata period od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009. godine i obelodanjuje ranije nepoznate činjenice, pored ostalog, o ubistvima civilnog stanovništva, maltretiranju zatvorenika i ulozi Irana u konfliktu. Prema bazi podataka, u Iraku je poginulo 109 hiljada ljudi. Od tog broja više od 66 hiljada u izveštajima se vode kao „civili", skoro 24 hiljade kao „neprijatelji", 15,2 hiljade su irački vojnici i zvaničnici, i 3,8 hiljada „prijateljske snage" (saveznička vojska).
Pritom je više od 15 hiljada mirnih građana usmrćeno u incidentima koji nisu zavedeni u protokole i, po svoj prilici, ostali su neidentifikovani. Najstrašniji dan, piše „New York Times" (list je među prvima dobio materijale WikiLeaks) bio je 31. avgusta 2005. godine, kada su eksplozije na mostu u Bagdadu izazvale paniku i stampedo u kome je stradalo 950 lokalnih stanovnika. Dve godine kasnije, 14. avgusta 2007. godine, u nekontrolisanom bombardovanju u pograničnom regionu sa Sirijom poginulo je najmanje 500 ljudi. Samo je u decembru 2006. godine ubijeno 3.800 mirnih Iračana.
„Dokumenti govore o mnogobrojnim ranije nepoznatim slučajevima ubistava građana, koja su izvršili američki vojnici, i to, saopštava list, pored kontrolnih punktova, iz helikoptera, za vreme izvođenja operacija. „Upravo zbog takvih incidenata stanovništvo je postajalo sve neraspoloženije prema našem prisustvu na teritoriji zemlje, i ta se situacija sada se ponavlja u Avganistanu".
ZLOČINI BLEKVOTERA Tu i tamo se pojavljuje naziv američke firme za obezbeđenje Blekvoter. „Tajni materijali SAD pokazuju da su bezbednjaci Blekvotera, koji su danas promenili naziv u „XE", otvarali vatru po običnim građanima. Međutim, protiv njih nisu podizane nikakve optužnice", kaže se u specijalnom izveštaju kanala Al-Džazira tim povodom. Osim toga, arhive ubedljivo svedoče da nisu samo američki vojnici praktikovali neljudski odnos prema uhapšenim Iračanima (zatvor Abu-Graib). Vrhovna komanda SAD često je zatvarala oči pred zloupotrebama iračkih vojnih i specijalnih službi, koje su delovale po istim metodama kao i za vreme sadamovskog režima, poput odsecanja prstiju, polivanja tela kiselinom, primene elektrošokova.
Činjenice o prebijanju, nanošenju opekotina i udarima noževima, slučajevima nasilja i ubistvima sadrže se u stotinama izveštaja kojima se dokazuje da su mučenja vršena sistematski. Na primer, u novembru 2005. godine američki vojnici otkrili su u jednom od iračkih policijskih centara za interniranje odjednom 95 oslepelih zatvorenika sa brojnim ranama i prelomima.
Komentarišući dokumenta, „New York Times piše da je „iranska armija mnogo aktivnije nego što se pretpostavljalo podržavala šiite u Iraku obučavajući ih, snabdevajući oružjem, dajući im sklonište, a u nizu slučajeva i neposredno učestvujući u akcijama protiv američke vojske". Ispada da je oružana faza konfrontacije između SAD i Irana već odavno počela.
Ministarstvo odbrane SAD kupilo je i uništilo hiljade primeraka knjige bivšeg vojnog obaveštajca E. Šafera, koji je službovao u Avganistanu. Prema izjavi Pentagona, takva odluka doneta je „jer knjiga sadrži informacije koje mogu naneti štetu bezbednosti zemlje". Međutim, autor koji je razobličio brojne skandale smatra da „nije moguće izbrisati istoriju u epohi numeričkih tehnologija". Sam autor je izjavio da ne obelodanjuje nikakvu opasnu informaciju. To je priča o pet meseci njegovog rada na mestu civilnog saradnika u bazi vojno-vazduhoplovnih snaga Bagram. On je radio pod tuđim imenom i za svoje zasluge nagrađen je „Bronzanom zvezdom".
KM.ru novosti
Prevod Rajko DOSKOVIĆ