- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
ISTORIČAR POSEBNOG KOVA
Doktor za „rokenrol”
Aleksandar Raković je odbranio disertaciju na temu „Rokenrol u Jugoslaviji 1956–1968: izazov socijalističkom društvu”, inače, radi kao savetnik za međunarodne odnose u Ministarstvu vera Republike Srbije
Decenijama je rokenrol najpopularniji vid muziciranja širom sveta. Razni pravci i stilovi rokenrola se još menjaju, masovnost povećava. Davno, legendarni bluz muzičar Madi Voters je komponovao pesmu čiji naslov skoro tačno objašnjava nastanak ovog pravca u muzici: „Bluz ima dete zovu ga rokenrol”.
Nedavno je na Filozofskom fakultetu u Beogradu mladi naučnik Aleksandar Raković odbranio doktorsku disertaciju na temu „Rokenrol u Jugoslaviji 1956–1968: izazov socijalističkom društvu”. Magistar, odskora i doktor nauka istorije Filozofskog fakulteta, inače, radi kao savetnik za međunarodne odnose u Ministarstvu vera Republike Srbije.
– Moja opsesija rokenrolom, ako se tako može reći, datira iz najranijeg detinjstva. Ja sam treća rok-generacija u porodici. Sestra moje bake je bila prava plesačica rokenrola, da bi to interesovanje preuzeli moji roditelji, kasnije moja porodica i ja. U našoj kući slušala se zabavna muzika, pre svega ono što su pevali Elvis, Čak Beri, Litl Ričard... U skladu sa interesovanjima moje generacije odlučio sam se za hevi metal i pank rok muziku. Više od četrdeset puta sam putovao na koncerte po Evropi, pa i Americi. Pogotovu na nastupe mojih omiljenih grupa – Pougs, Metalika i Ramons – kaže Aleksandar.
Mentor našeg sagovornika profesor Ljubomir Dimić poznajući svog „đaka” predložio mu je da svoje znanje o rokenrolu prilagodi naučnom radu kao prilog za istoriju jugoslovenskog društva i omladine. Od stidljivog ulaska, kao muzičkog pravca, do prave vladavine u sadašnjosti, rokenrol su pratili mnogi lepi, ali i neprijatni događaji.
– Kao i u celom svetu prihvatio sam se posla sa dosta opreza, jer nisam bio siguran da ću naći dovoljno arhivske građe koja u stvari predstavlja odnos države i partije prema rokenrolu – ističe Aleksandar i dodaje da su u Istorijskom arhivu Beograda i Arhivu Jugoslavije vođene brižljive analize o rokenrolu. Muzika se slušala u velikim gradovima, predgrađima, dok je u selima uticaj bio mali. Kraj pedesetih i početak šezdesetih godina bio je nepovoljan za shvatanje rokenrola kao sastavnog dela života mladih.
Sve kreće nabolje u 1966. godini kada je održana Prva gitarijada na beogradskom sajmu gde se okupilo pet, šest hiljada mladih. Tom koncertu prisustvovao je i vaš izveštač. Masovnost i kvalitetna muzika učinili su da i država i partija shvate važnost rokenrola. Presudni momenat je svakako bio kada je VIS (vokalno instrumentalni sastav) Elipse, pobednici Gitarijade, svirao pred Josipom Brozom Titom u Domu omladine Beograda na dočeku štafete mladosti 24. maja te godine. Shvaćeno je da je đačka i radnička omladina primerena. Čak je i vojska primala regrute sa nešto dužom kosom.
– Podataka o rokenrolu u mom doktoratu je mnogo, naravno, prezentovanih naučnim metodama. U Evropi i Americi ima onih koji su doktorirali na ovu temu, za sada sam kod nas ja jedini. Rokenrol je fenomen koji je svuda promenio društvo više nego bilo koji kulturni pokret. Mislim da se na ovaj način otvara put drugim istoričarima, etnolozima, sociolozima za nastavak proučavanja rokenrola. Svoja istraživanja nastavljam i uskoro ću objaviti prvi tom na ovu temu za period od 1956–1959. godine, kao štivo pristupačno svim poštovaocima rokenrola. Druga knjiga je za period od 1969 do Titove smrti 1980, treća od 1980 do raspada Jugoslavije. Četvrti tom će obuhvatiti rokenrol u otcepljenim jugo-republikama – najavljuje „doktor za rokenrol”.
Mioljub Veličković
Objavljeno: 13.03.2011.
Izvor: Politika
Doktor za „rokenrol”
Aleksandar Raković je odbranio disertaciju na temu „Rokenrol u Jugoslaviji 1956–1968: izazov socijalističkom društvu”, inače, radi kao savetnik za međunarodne odnose u Ministarstvu vera Republike Srbije
Decenijama je rokenrol najpopularniji vid muziciranja širom sveta. Razni pravci i stilovi rokenrola se još menjaju, masovnost povećava. Davno, legendarni bluz muzičar Madi Voters je komponovao pesmu čiji naslov skoro tačno objašnjava nastanak ovog pravca u muzici: „Bluz ima dete zovu ga rokenrol”.
Nedavno je na Filozofskom fakultetu u Beogradu mladi naučnik Aleksandar Raković odbranio doktorsku disertaciju na temu „Rokenrol u Jugoslaviji 1956–1968: izazov socijalističkom društvu”. Magistar, odskora i doktor nauka istorije Filozofskog fakulteta, inače, radi kao savetnik za međunarodne odnose u Ministarstvu vera Republike Srbije.
– Moja opsesija rokenrolom, ako se tako može reći, datira iz najranijeg detinjstva. Ja sam treća rok-generacija u porodici. Sestra moje bake je bila prava plesačica rokenrola, da bi to interesovanje preuzeli moji roditelji, kasnije moja porodica i ja. U našoj kući slušala se zabavna muzika, pre svega ono što su pevali Elvis, Čak Beri, Litl Ričard... U skladu sa interesovanjima moje generacije odlučio sam se za hevi metal i pank rok muziku. Više od četrdeset puta sam putovao na koncerte po Evropi, pa i Americi. Pogotovu na nastupe mojih omiljenih grupa – Pougs, Metalika i Ramons – kaže Aleksandar.
Mentor našeg sagovornika profesor Ljubomir Dimić poznajući svog „đaka” predložio mu je da svoje znanje o rokenrolu prilagodi naučnom radu kao prilog za istoriju jugoslovenskog društva i omladine. Od stidljivog ulaska, kao muzičkog pravca, do prave vladavine u sadašnjosti, rokenrol su pratili mnogi lepi, ali i neprijatni događaji.
– Kao i u celom svetu prihvatio sam se posla sa dosta opreza, jer nisam bio siguran da ću naći dovoljno arhivske građe koja u stvari predstavlja odnos države i partije prema rokenrolu – ističe Aleksandar i dodaje da su u Istorijskom arhivu Beograda i Arhivu Jugoslavije vođene brižljive analize o rokenrolu. Muzika se slušala u velikim gradovima, predgrađima, dok je u selima uticaj bio mali. Kraj pedesetih i početak šezdesetih godina bio je nepovoljan za shvatanje rokenrola kao sastavnog dela života mladih.
Sve kreće nabolje u 1966. godini kada je održana Prva gitarijada na beogradskom sajmu gde se okupilo pet, šest hiljada mladih. Tom koncertu prisustvovao je i vaš izveštač. Masovnost i kvalitetna muzika učinili su da i država i partija shvate važnost rokenrola. Presudni momenat je svakako bio kada je VIS (vokalno instrumentalni sastav) Elipse, pobednici Gitarijade, svirao pred Josipom Brozom Titom u Domu omladine Beograda na dočeku štafete mladosti 24. maja te godine. Shvaćeno je da je đačka i radnička omladina primerena. Čak je i vojska primala regrute sa nešto dužom kosom.
– Podataka o rokenrolu u mom doktoratu je mnogo, naravno, prezentovanih naučnim metodama. U Evropi i Americi ima onih koji su doktorirali na ovu temu, za sada sam kod nas ja jedini. Rokenrol je fenomen koji je svuda promenio društvo više nego bilo koji kulturni pokret. Mislim da se na ovaj način otvara put drugim istoričarima, etnolozima, sociolozima za nastavak proučavanja rokenrola. Svoja istraživanja nastavljam i uskoro ću objaviti prvi tom na ovu temu za period od 1956–1959. godine, kao štivo pristupačno svim poštovaocima rokenrola. Druga knjiga je za period od 1969 do Titove smrti 1980, treća od 1980 do raspada Jugoslavije. Četvrti tom će obuhvatiti rokenrol u otcepljenim jugo-republikama – najavljuje „doktor za rokenrol”.
Mioljub Veličković
Objavljeno: 13.03.2011.
Izvor: Politika