Šta je novo?

Dokaz da je Lenjin jevreskog porekla

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Dokaz da je Lenjin jevreskog porekla


Državni istorijski muzej u Moskvi omogućio je običnim građanima Rusije da vide dokumenta koja, čini se, potvrđuju stare glasine da je Vladimir Iljič Lenjin imao jevrejsko poreklo.
v207089p0.jpg


Vladimir Iljič Lenjin


Među nekoliko desetina do sada nepoznatih dokumenata izloženih u moskovskom muzeju, nalazi se pismo Lenjinove najstarije sestre, Ane Uljanove, u kojem se navodi da je njihov deda po majci bio ukrajinski Jevrejin koji je prešao u hrišćanstvo da bi izbegao život u tzv. graničnom području naseljavanja i imao pristup višem obrazovanju.

"Bio je iz siromašne jevrejske porodice i bio je, prema krštenici, sin Mozesa Blanka, žitelja grada Žitomira (u zapadnoj Ukrajini)", pisala je Uljanova 1932. godine Josifu Visarionoviču Staljinu, koji je nasledio Lenjina nakon njegove smrti 1924. godine.


"Vladimir Iljič je uvek imao visoko mišljenje o Jevrejima, i vrlo mi je žao što činjenica našeg porekla - u pogledu kojeg sam imala sumnji - nije bila poznata za njegova života", dodala je Uljanova.


Pod carističkom vlašću, većina Jevreja je smela da se nastani za stalno samo u jednom ograničenom području koje je postalo poznato kao Granična oblast naseljavanja, a koje uključuje veći deo današnje Litvanije, Belorusije, Poljske, Moldavije, Ukrajine, kao i delove zapadne Rusije.


Mnogi Jevreji su se u carističkoj Rusiji, u kojoj je bio rasprostranjen antisemitizam, pridružili boljševicima, a neki su bili među vođama Komunističke partije nakon što je ona revolucijom preuzela vlast u zemlji 1917. godine i stvorila Sovjetski Savez.


Najpoznatiji među njima bio je Lav Trocki, čije je pravo ime bilo Bronštejn.


Ali Lenjin, koji je rođen 1870. godine kao Vladimir Iljič Uljanov, predstavljao se isključivo kao Rus, a 1901. godine je uzeo nadimak Lenjin dok je bio izgnanik u Sibiru, u priobalju reke Lene.


Uljanovu je da obznani Lenjinovo jevrejsko poreklo podstakla želja da se obuzda rastući antisemitizam: "Čula sam da poslednjih godina antisemitizam ponovo jača, čak i među komunistima. Bilo bi pogrešno skrivati činjenicu (Lenjinovog porekla) od narodnih masa".


Staljin je, međutim, ignorisao molbu i naredio Uljanovoj "apsolutnu tišinu" u vezi sa pismom koje mu je poslala, rekla je kustos izložbe Tatjana Koloskova.


U zvaničnoj Lenjinovoj biografiji, koju je napisala njegova sinovica Olga Uljanova, navodi se da je njegova porodica isključivo bila ruskog, nemačkog i švedskog porekla.


Pismo Lenjinove sestre postalo je dostupno ruskim istoričarima još početkom devedesetih godina prošlog veka, ali je njegova autentičnost žestoko osporavana.


Dokument je u izložbu uvrstila Tatjana Koloskova, koja je, kao direktorka muzejskog odeljka posvećenog Lenjinu, jedan od najuticajnijih proučavalaca njegovog života.


Izložba, postavljena u muzeju na Crvenom trgu kraj mauzoleja u kojem se nalazi Lenjinovo telo, takođe otkriva da je osnivač Sovjetskog Saveza bio, posle moždanog udara 1922. godine, u takvim mukama da je tražio od Staljina da mu donese otrov.


"Nije on slučajno izabrao Staljina da izvrši njegov zahtev", napisala je 1922. godine najmlađa Lenjinova sestra Marija Uljanova u svom dnevniku. "Znao je da je drug Staljin postojani boljševik, da je častan i nimalo sentimentalan. Ko bi se drugi usudio da okonča Lenjinov život?"


Staljin je isprva obećao da će pomoći Lenjinu, ali su drugi članovi Politbiroa odlučili da njegov zahtev odbace, navodi se u ovom dokumentu.


Izložba sa 111 dokumenata, od kojih su mnogi doskora bili poverljivi, otvorena je prošle sedmice i trajaće do 3. jula.


Na njoj se, pored ostalog, mogu videti uzaludne molbe za milost koje su Staljinu slali komunistički lideri, hapšeni i ubijani tokom velikih čistki iz tridesetih godina.


Priložena je Staljinova karikatura koju je nacrtao komunistički ideolog Nikolaj Buharin - sa ogromnim nosem i lulom u ustima - kao i druge Buharinove karikature, poput one sa izvesnim drugom komunistom u uniformi belogardejca - borca protiv Lenjinove Crvene armije.


Karikature je crtao i sovjetski ekonomista Valerij Mežlauk. On je, na primer, ismejavao Trockog kao Jevrejina Lutalicu, a sovjetskog ministra finansija je prikazao obešenog u delikatnoj pozi.


U poruci koja je ispisana rukom ispod potonje karikature, Staljin preporučuje da se ministar obesi za testise.


Buharin, Mežlauk i dotični ministar finansija uhapšeni su i pogubljeni 1938. godine.


(Beta)


 

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.512
Ih, da je samo Lenjin.

Ovako je bila sastavljena vlada dvije i po godine poslije Oktobarske revolucije. Tu su još padaci za ministarstvo odbrane (Vojni komesarijat) i ministarstvo unutrašnjih poslova(Komesarijat unutrašnjih poslova). Ima i za ostala ministarstva... ako nekoga bude interesovalo postaviću. Struktura izgleda vrlo slično.


ГОСПОДАРИ РУСИЈЕ У 1920. ГОДИНИ

Састав Савета народних комесара

1. Председник Савета – Уљанов (Лењин), ?
2. Комесар за Спољне послове Чичерин (по матери Јеврејин), Рус
3. Комесар за послове националности, Џугашвили, Рус
4. Председник Вишег економског савета, Лурје (Ларин), Јерменин
5. Комесар за установљење, Шлихтер, Јеврејин
б. Комесар пољопривреде, Гритјан, Јерменин
7. Комесар Државне контроле, Ландер, Јеврејин
8. Комесар Војске и Морнарице, Бронштајн (Троцки), Јеврејин
9. Комесар државног ерара, Кауфман, Јеврејин
10. Комесар јавних радова, Шмит, Јеврејин
11. Комесар јавног снабдевања, Е. Лилина (Книгисен), Јеврејка
12. Комесар народне просвете, Луначарски, Рус
13. Комесар за вероисповест, Шпицмерг, Јевреји
14. Народни комесар Апфелбаум (Зиновјев), Јеврејин
15. Комесар за јавну хигијену, Анвелт, Јеврејин
16. Комесар финансија, Гуковски, Јеврејин
17. Комесар печата, Коген (Володарски убијен), Јеврејин
18. Комесар за изборе, Радомиљски (Урицки убијен), Јеврејин
19. Комесар правде, Штајнберг, Јеврејин
20. Комесар за евакуацију, Фенигштајн, Јевреји
21. Његови помоћници, Равич и Заславски, Јевреји

Укупно 22 члана: Руса 3, Јермена 2, Јевреја 17.



Војни комесаријат

1. Комесар Војске и Морнарице, Бронштајн (Троцки), Јеврејин
2. Председник револуционарног штаба Сев. Војске, Фишман, Јеврејин
3. Комесар Војно-судски 12. Армије, Ромм, Јеврејин
4. Политички комесар 12. Армије, Мејчик, Јеврејин
5. Политички комесар 4. Армије, Ливенсон, Јеврејин
б. Председник савета армије Западног фронта, Позерн, Јеврејин
7. Политички комесар Московског Војног Округа, Губелман, Јеврејин
8. Комесар Политички Витебскога Вој. Округа, Дејб, Јеврејин
9. Комесар за војну реквизицију града Слуцка, Калмановић, Латиш
10. Политички комесар Самарске дивизије, Бекман, Јеврејин
11. Војни комесар исте дивизије, Глузман, Јеврејин
12. Комесар реквизиционог одреда Московског Округа, Зузманович, Јеврејин
13. Председник Главног Москов. војног савета, Бронштајн (Троцки), Јеврејин
14. и 15. Његови помоћници, Гришфелд и Скљански, Јевреји
1б. и 17. Чланови истог савета: Шородак и Петч, Јевреји
18. Војни комесар московске области, Штајнхард,, Немац
19. Војни комесар московске области, Дулис, Латиш
20. Комесар школе пограничне трупе, Глајзер, Латиш
21. Политички комесар 15. дивизије Савета, Дзениc, Јеврејин
22. Политички комесар 15. дивизије Савета, Плонcки, Латиш
23. Комесар Војног савета кавкаских армија, Лехтинер, Јеврејин
24. – 25. Изванредни комесари Источног фронта, Бруно и Шилман, Јевреји
2б. – 28. Чланови Казанског Војног савета, Розенхолц, Мејхоф, Незенхолц, Јевреји
29. Командант Црвене Армије у Јароcлаву, Гекер, Јеврејин
30. Начелник Петроградеког војног комесаријата, Цајгер, Јеврејин
31. Политички комесар Петроградског војног округа, Гитиc, Јеврејин
32. Командант Западног фронта према Чехословачкој, Вацетиc, Латиш
33. Члан савета војне комуне, Лазимер, Јеврејин
34. Начелник војне комуне (бив. аустр. официр), Колман, Јеврејин
35. Начелник Московског војног округа, Бициc, Латиш
3б. Војни комесар Московског вој. округа, Метказ, Јеврејин
37. Начелник одбране Крима, Зак, Јеврејин
38. Командант курског фронта, Слузин, Јеврејин
39. Његов помоћник, Силберман, Јеврејин
40. Политички комесар Румунског фронта, Спиро, Јеврејин
41. Пуномоћник за преговоре о миру с Немачком, Давидович, Јеврејин
42. Кандидат, Шнеур, Латиш
43. Војник, Смидович, Јеврејин

Дакле од 43 члана: Руса 0, Латиша 8, Немаца 1, Јевреја 34.


Комесаријат унутрашњих послова

1. Народни комесар, Апфелбаум (Зиновјев), Јеврејин
2. Његов помоћник чрезвичајне комисије (Ч.К.а), Радомиљcки, Jеврејин
(Урицки), убијен од свога полит. друга

3. Начелник пропаганде, Голденрудин, Јеврејин
4. Председник економске комисије Петроградcке комуне, Ендер, Јеврејин
5. Потпредседник комисије за хигијену, Рудник, Jеврејин
б. Комесар за евакуацију избеглица, Фенигштајн, Јеврејин
7. Његов помоћник, Абрам Крахмал, Јеврејин
8. Комесар Петроградеког печата, Володарски (убијен), Јеврејин
9. Петроградеки градоначелник, Шнајдер, Јеврејин
10. Московски градоначелник, Минор, Јеврејин
11. Комесар Московског печата, Краcиков, Јеврејин
12 Комесар Петроградске полиције, Фејерман, Јеврејин
13. Начелник бироа за печате, Мартинсон, Јеврејин
14. Московски комесар јавне безбедности, Розентал, Јеврејин

O
д 14 чланова: Руса 0, Јевреја 14.
 
Top