Dok se ne smisli Zapad tu su Kinezi

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Pokrenuti investicije u energetici
Dok se ne smisli Zapad tu su Kinezi

Srbija mora da iskoristi zainteresovanost kineskih kompanija i banaka za investiranje u energetiku u situaciji kada zapadni investitori odlažu odluke o ulaganju. Stručnjaci smatraju da Kinezi imaju znanje, ali, što je važnije, dovoljno novca, pa su idealni partneri svuda u regionu. Naša zemlja ima prednost u odličnim političkim odnosima.

Srbiji ide traljavo u gradnji novih elektrana
U poslednjih desetak dana Srbiju su posetile dve privredne delegacije – Kineske razvojne banke (CDB) i Kineske Guodian korporacije (CGC). Prva je ponudila davanje kredita za učešće Srbije u gradnju nuklearke „Belene“, a druga investicije u termoelektrane, hidroelektrane i vetrenjače. CDB raspolaže sa 650 milijardi dolara i 2009. godine je investirala više do 100 milijardi dolara izvan Kine, a CGC je jedan od pet najvećih proizvođača električne energije u Kini, sa instalisanim kapacitetom od 80.000 megavata i prihodom u 2009. od 17,8 milijardi dolara.

Sijka Pištolova, urednik sajta Enerdžiobzerver, kaže da trenutno na Balkanu ima dosta dobrih projekata, ali investitori teško dobijaju kredite zbog ekonomske krize. Zato se svi trude da privuku ulagače kako znaju i umeju, a nama Kinezi dolaze na noge.


– Svi bi želeli da sarađuju sa njima. Moramo da iskoristimo to što zbog političkih veza oni izvesnu prednost daju Srbiji, da spremimo dobre projekte i da ih zadržimo ovde – kaže ona.

Da Srbiji ide traljavo u gradnji novih elektrana, pokazuju dva tendera Elektroprivrede Srbije za treći blok u Termoelektrani (TE) „Nikola Tesla B“ i TE „Kolubara B“. Zainteresovane kompanije, nemački RWE, italijanski Edison i češki Čez, oklevaju, pa se ne zna kada će biti poznat pobednik. Gradnja elektrana zaposlila bi hiljade radnika i obezbedila nove količine električne energije.
Pištolova kaže da bi volela da vidi nemački RWE u Srbiji, ali oni sada nisu zainteresovani za našu zemlju.

– Kineska Guodian korporacija i srpski predstavnici razgovarali su o gradnji TE „Štavalj“, Reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i RHE „Đerdap 3“, o kojoj je sa RWE već potpisan memorandum. Kinezi su istakli da su spremni da učestvuju na tenderima. E, sad ništa nismo izgradili 20 godina, daleko je otvaranje nekog gradilišta, vlada besparica, pa treba delovati odlučnije. Izbegavanje tendera ne treba da bude praksa, ali ovo je posebna situacija, pa ja predlažem i direktnu pogodbu s Kinezima – kaže Pištolova.

Sa kineskim partnerima je već potpisan ugovor vredan 1,2 milijarde dolara, sa Eksim bankom i kompanijom CMEK o finansiranju i revitalizaciji bloka TE „Kostolac B“, smanjivanju sumpornih emisija, povećanju kapaciteta kopa „Drmno“ i izgradnji novog bloka B3.

Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije, kaže da nema sumnje da su kineske firme sposobne da obave posao u Kostolcu. Njihova preduzeća prate svetske trendove, a elektroprivreda im je ravna evropskim.

– Reč je o konkretizaciji bilateralnog sporazuma dve zemlje. Takvi dogovori prate poslove u više oblasti, naravno, tu su i politički interesi. Nije to trgovina šećerom – kaže Petrović.

Nikola Nikolić, bivši vršilac dužnosti ministra energetike, takođe veruje da kineske firme mogu da urade dogovoreni posao. On kaže da je ovo dobar potez jer EPS nema para, a banke ga ne tretiraju dobro jer ima gubitke. „Druga je priča da li je trebalo posao sklopiti bez tendera. Država to može da uradi, pa i NIS je prodat državnim dogovorom. Da li je to dobro, pokazaće vreme“, dodaje bivši direktor u EPS-u.

Šta nude Kinezi, a šta nam treba
- CDB banka nudi kredite pod uslovima koji su povoljniji od većine banaka i ponuda koju je srpska energetika dobijala
- Gao Jian, viceguverner CDB banke, istakao je da želja za saradnjom sadrži i jaku primesu političke volje
- Eksim banka je dala kredit za Kostolac uz kamatu do tri odsto godišnje, rok otplate do 15 godina i poček do pet godina
- Guodian ima najveću TE u Kini snage 7.000 MW i jednu od najvećih hidrocentrala, kapaciteta 3.600 MW
- Srbija će za nekoliko godina imati mnogo veći uvoz jer će proizvodnja biti mnogo manja od potrošnje
- ulaganjem u „Belene“ dobila bi se određena količina struje



Blic
 
Natrag
Top