Dojče vele: Spasavanje evra ili eutanazija?

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Dojče vele: Spasavanje evra ili eutanazija?

Tanjug | 01. 07. 2010. - 09:56h
Ne bi trebalo upirati prst samo na Grčku, kao da je ona sama kriva za sve što je snašlo evro, ističu pojedini nemački zvaničnici.

"U Briselu se često stiče utisak da kada veliki krše pravila, onda se pravila menjaju, a male vešaju kada se ogreše o ta pravila", izjavio je evroposlanik nemačke CDU Elmar Brok.
To, čini se, važi i u slučaju zajedničke evropske valute i odgovornosti za njeno "zdravstveno stanje".


"Uveren sam da je evro propao. Sami se nismo držali pravila koja bi sigurno obezbedila uspeh evra", izjavio je bivši predsednik Udruženja nemačke industrije Hans Olaf Henkel.
On je dodao da je "jedna od prvih vlada koja je napravila tu grešku bila nemačka crveno-zelena vlada koja je, zajedno sa francuskom, ublažila kriterijume Pakta stabilnosti - bez preke potrebe, bez finansijske ili privredne krize, bez krize evra", preneo je "Dojče vele".

U maju je na brzu ruku izdvojeno 750 milijardi evra za spasavanje evra, a nemački udeo je 147 milijardi.
„Zakon je za jedan dan prošao oba doma parlamenta i već sutradan ga je potpisao predsednik – to se nikada nije desilo u istoriji Savezne Republike i to je bio gotovo puč“, smatra Olaf Henkel.

I predsednik Savezne banke Andreas Šmic je ukazao na veliku grešku vlade.
"Ona je ispisala ček, pre nego što je primila menicu. Kada je novac na stolu, brzo ode. Prethodno je trebalo reći – možeš da dobiješ novac samo ako prihvatiš ili potpišeš to i to", izjavio je Šmic.

Sada preostaju život sa bolešljivim evrom i traganje za lekom. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble predlaže osnivanje Evropskog monetarnog fonda, mada se sada sve više razmatra mogućnost osnivanja evropske privredne vlade za koju se zalažu Francuzi i koja bi usklađivala ekonomsku politiku članica.

U svakom slučaju, svi su saglasni da ne bi trebalo lečiti posledice, nego uzroke krize evra: državni dugovi moraju se staviti pod kontrolom kako bi se onemogućile špekulacije protiv zajedničke valute. Ipak, nada umire poslednja tako da i dalje većina veruje u budućnost evra.



Izvor: Blic
 
Član
Učlanjen(a)
03.07.2010
Poruka
255
Ko jos veruje u Evro?

Nemci nostalgični za markom


Jedanaest godina posle uvođenja evra svaki drugi Nemac želi da se u promet vrati marka, pokazuju istraživanja. Najveću nostalgiju osećaju stariji Nemci u zapadnim pokrajinama. Mladi i oni na istoku namaju takav odnos.
Svaki drugi stanovnik Nemačke želi da se u promet vrati nemačka marka, pokazali su rezultati ankete javnog mnjenja koju je obavio institut za istraživanje tržišta "Ipsos" iz Hamburga.
marke.jpg


Jedanaest godina posle uvođenja zajedničke evropske valute - evra, 51 odsto anketiranih Nemaca je odgovorilo pozitivno na pitanje da li želi povratak marke. Oko 30 odsto anketiranih je dalo negativan odgovor, a još 18 procenata nije imalo stav.
Najjaču nostalgiju za starom valutom osećaju Nemci starosti između 50 do 65 godina. Više od 56 odsto anketiranih iz ove starosne grupe bi želelo da u novčaniku ima nemačke marke.
U isto vreme, 42 odsto građana uzrasta od 16 do 29 godina ne želi da se odrekne evra.
U zapadnim federalnim pokrajinama povratak na nemačku marku želi 52 odsto anketiranih, a u istočnim 48 procenata.
 
Član
Učlanjen(a)
03.07.2010
Poruka
255
Propast evra spas za zemlje evrozone

LONDON 12. 07. 2010

Izvor: PRESS ONLINE

Propast evra spas za zemlje evrozone

Raspad evrozone mogao bi da spase od godina ekonomske stagnacije 16 zemalja koje kao zajedničku valutu koriste evro, piše Blumberg. Takav razvoj događaja slabije članice evrozone bi podstakao na konkurentnost, dok bi čak i domaća potražnja u Nemačkoj doživela rast

1901.jpg


Naime, grčka dužnička kriza ugrozila je evro i prisilila vlade od Španije do Italije da se prihvate mera štednje i smanje deficit. To je umanjilo izglede za oporavak od najgore recesije u poslednjih šest decenija. Međunarodni monetarni fond prognozira samo jedan odsto rasta u evrozoni u narednom periodu.
Analitičari „Kapital ekonomiksa", kao i bivši savetnik britanskog ministarstva finansija Rodžer Butle smatraju da bi raspad evrozone, koji mnogi vide kao potencijalnu katastrofu, u suštini mnogima otvorio vrata ekonomskog rasta, ne samo slabijim zemljama članicama, već i celoj Evropi.
- Slabije evropske ekonomije očekuju godine ekonomske patnje dok režu troškove i cene kako bi vratile konkurentnost u odnosu na Nemačku, koja pokreće veliki trgovinski višak i ograničava domaću potražnju - tvrde analitičari „Kapital ekonomiksa".
Oni dodaju da bi Italija, Španija, Portugal i Grčka mogli da vrate konkurentnost kada bi vratili svoje valute koje bi im omogućile rast izvoza.
- To bi im ponudilo izlaz iz poteškoća kroz ekonomski rast, što je bolje od depresije. Potpuno odustajanje od evra pomoglo bi i Nemačkoj, koja bi vratila svoju valutu, nemačku marku. Zahvaljujući marki, Nemačka bi povećala domaću potražnju kako bi obezbedila radna mesta i ekonomski rast, što bi povećalo standard te zemlje. To bi povećalo i uvoz iz ostalih evropskih zemalja i napravilo rebalans evropske ekonomije - navode stručnjaci.
Prema nekim izveštajima, ekonomski gubitak evrozone u prve dve godine nakon raspada bio bi blizu 10 odsto.

(AG.)
 
Natrag
Top