- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Dogovor s MMF-om sprečava bankrot
Izvor:
Blic.rs
Srbija je zagazila na put bankrota samim tim što je pozvala u pomoć MMF, jer nije u stanju da zaduživanjem na tržištu novca izmiruje dug prema stranim kreditorima. Međutim, sklapanjem stendbaj aranžmana sa MMF-om šanse da Srbija izbegne bankrot se povećavaju, kaže ekonomista Vladimir Gligorov.
Sve veći budžetski deficit koji se procenjuje na oko 240 milijardi dinara, teškoće u punjenju državne kase, smanjivanje kreditnog rejtinga Srbije, kao i slabljenje domaće valute, navele su i londonski list „Fajnenšel tajms“ da konstatuje da je Srbija “blizu bankrota”.
Pojedini domaći ekonomisti međutim procenjuju da je Srbija već u stanju bankrotstva jer ne može da izmiri dugove zaduživanjem prodajom hartija od vrednosti preko domaćeg i međunarodnog tržišta novca.
- Ako hoćete da definišete početak procesa bankrotstva države prema međunarodnim kreditorima, onda to činite tako što utvrdite da li država mora ili ne da ima stendbaj aranžman sa MMF-om. Ako mora, onda je to prvi korak u procesu bankrotstva. Ista je situacija i sa unutrašnjim dugovima. Ako tražite pomoć bilo od suverenih kreditora ili banaka jer na tržištu novca izdavanjem obveznica ne možete da se zadužujete, onda je i to prva faza bankrotstva - objašnjava za “Blic” Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ministar finansija Mlađan Dinkić pozvao je u pomoć MMF, pri čemu je najavio da će država zadužiti oko 2,3 milijarde dolara da bi pokrila veliki manjak u budžetu.
Da su šanse Srbije da se pod povoljnim uslovima zadužuje na međunarodnom tržištu znatno manje, naročito posle pada kreditnog rejtinga zemlje, slaže se i ekonomista Miroslav Prokopijević koji je ocenio da “Srbija ne može da izađe na finansijsko tržište u Londonu da bi pozajmila milijardu evra na 10 godina, jer bi se tražila kamata između 9 i 10,5 odsto, što je nepodnošljivo”. On je kao poseban problem naveo i to što je teško prodati i državne hartije na domaćem terenu za manje iznose.
Profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković ne slaže se da je Srbija u stanju bankrota, ali ocenjuje da je zemlja u “opasnoj situaciji”.
- Glavni problem vidim u tome što je naš javni dug najvećim delom denominovan u stranoj valuti i naši poverioci su stranci. Ako se ima u vidu da je naš monetarni sistem dvovalutni, onda dolazimo do problema da na brzinu razvijanja poremećaja može uticati promena odnosa dinara i evra - kaže za “Blic” Živković.
Za razliku od Gligorova, koji veruje da reprogram dugova neće biti deo stendbaj aranžmana sa MMF-om, stručnjaci okupljeni oko Ekonomskog instituta u Beogradu smatraju da će Srbiji najverovatnije biti potreban reprogram i otpis dela duga, o čemu bi trebalo razgovarati sa MMF-om.
- Tek ako stendbaj aranžman ne bude uspešan, sledeći korak je reprogram dugova - zaključuje Gligorov.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da se Srbija nikako ne može porediti sa Grčkom jer naša zemlja nije isključena sa međunarodnog finansijskog tržišta i ima mogućnost da se zadužuje i na ovaj način, što će i učiniti emitovanjem evroobveznice u drugoj polovini godine.
Izvor:
Blic.rs
Srbija je zagazila na put bankrota samim tim što je pozvala u pomoć MMF, jer nije u stanju da zaduživanjem na tržištu novca izmiruje dug prema stranim kreditorima. Međutim, sklapanjem stendbaj aranžmana sa MMF-om šanse da Srbija izbegne bankrot se povećavaju, kaže ekonomista Vladimir Gligorov.
Sve veći budžetski deficit koji se procenjuje na oko 240 milijardi dinara, teškoće u punjenju državne kase, smanjivanje kreditnog rejtinga Srbije, kao i slabljenje domaće valute, navele su i londonski list „Fajnenšel tajms“ da konstatuje da je Srbija “blizu bankrota”.
Pojedini domaći ekonomisti međutim procenjuju da je Srbija već u stanju bankrotstva jer ne može da izmiri dugove zaduživanjem prodajom hartija od vrednosti preko domaćeg i međunarodnog tržišta novca.
- Ako hoćete da definišete početak procesa bankrotstva države prema međunarodnim kreditorima, onda to činite tako što utvrdite da li država mora ili ne da ima stendbaj aranžman sa MMF-om. Ako mora, onda je to prvi korak u procesu bankrotstva. Ista je situacija i sa unutrašnjim dugovima. Ako tražite pomoć bilo od suverenih kreditora ili banaka jer na tržištu novca izdavanjem obveznica ne možete da se zadužujete, onda je i to prva faza bankrotstva - objašnjava za “Blic” Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ministar finansija Mlađan Dinkić pozvao je u pomoć MMF, pri čemu je najavio da će država zadužiti oko 2,3 milijarde dolara da bi pokrila veliki manjak u budžetu.
Da su šanse Srbije da se pod povoljnim uslovima zadužuje na međunarodnom tržištu znatno manje, naročito posle pada kreditnog rejtinga zemlje, slaže se i ekonomista Miroslav Prokopijević koji je ocenio da “Srbija ne može da izađe na finansijsko tržište u Londonu da bi pozajmila milijardu evra na 10 godina, jer bi se tražila kamata između 9 i 10,5 odsto, što je nepodnošljivo”. On je kao poseban problem naveo i to što je teško prodati i državne hartije na domaćem terenu za manje iznose.
Profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković ne slaže se da je Srbija u stanju bankrota, ali ocenjuje da je zemlja u “opasnoj situaciji”.
- Glavni problem vidim u tome što je naš javni dug najvećim delom denominovan u stranoj valuti i naši poverioci su stranci. Ako se ima u vidu da je naš monetarni sistem dvovalutni, onda dolazimo do problema da na brzinu razvijanja poremećaja može uticati promena odnosa dinara i evra - kaže za “Blic” Živković.
Za razliku od Gligorova, koji veruje da reprogram dugova neće biti deo stendbaj aranžmana sa MMF-om, stručnjaci okupljeni oko Ekonomskog instituta u Beogradu smatraju da će Srbiji najverovatnije biti potreban reprogram i otpis dela duga, o čemu bi trebalo razgovarati sa MMF-om.
- Tek ako stendbaj aranžman ne bude uspešan, sledeći korak je reprogram dugova - zaključuje Gligorov.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da se Srbija nikako ne može porediti sa Grčkom jer naša zemlja nije isključena sa međunarodnog finansijskog tržišta i ima mogućnost da se zadužuje i na ovaj način, što će i učiniti emitovanjem evroobveznice u drugoj polovini godine.