- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.034
Dobro, ko je od nas slabiji pol?!
Da li su žene izgubile ženstvenost, a muškarci postali manje muževni. Dojučerašnje supruge i majke morale su da „laktaju” na poslu i sebe da ogrnu „muškim” plaštom. Savremeno društvo traži drugačije manire i poglede na život od onih koje su imale gospođice u 18. veku
Nedavno objavljena knjiga australijske spisateljice Dženifer Grendžer "Izgubljena ženstvenost" nametnula je pitanje - jesu li žene danas "muževnije" nego ikada pre? Teza koju ona brani glasi - dame se sve više ponašaju kao muškarci, dok jači pol gubi predstavu o sebi i svojim ulogama. Da li je ovo neminovna posledica viševekovne borbe žena za svoja prava? Kako su se u novoj raspodeli snaga snašli muškarci, do juče stubovi i jedini hranioci porodica, šefovi kojima ženska štiklica ni u snu nije mogla da bude konkurencija?
U trenutku kada su počele da izlaze iz senki svojih očeva i muževa, pripadnice nežnijeg pola morale su da se odreknu i nekih blagodeti. Žena je prestala da bude samo supruga i majka, odmakla se od šporeta, a obrazovanje i znanje je počela da unovčava. Međutim, maksimalna požrtvovanost kod kuće i dalje se podrazumevala, a energiju je sada trebalo iznedriti i za svakodnevna "laktanja" na poslu. Da li je rastrzana između uloge predane supruge i majke i uspešne radnice, žena polako gubila na senzualnosti? Ako je sa obavezama žena rastao i njen položaj u kući i društvu, da li je muškarac počeo da se oseća ugroženo? Šta se dogodilo sa tipičnim Balkancem koji lupi šakom o sto, bez bojazni da mu se to neće obiti o glavu? Da li su kavaljeri u međuvremenu počeli da izumiru?
Profesor dr Ratko Božović, sociolog kulture, smatra da se odgovori na ova pitanja obično brkaju sa upornim pokušajem poništavanja razlike između muškaraca i žena.
- Društvo, čini se, nastoji da prenebregne činjenicu da postoji - i muškost i ženskost - kaže Božović. - Priča o ravnopravnosti polova za koju su se dame izborile, meša se danas sa totalnim poništavanjem ženstvenosti. A to nije govor o jednakosti prava, nego o prirodi stvari. Nije u pitanju nikakva vrednosna orjentacija, već biološka determinacija. Zato mi nije jasno zašto emancipacija žena uporno ide preko njene muškaračke agresivnosti i potrebe da se ostvari dominacija nad drugim polom.
Profesor dr Jelena Veljković, klinički psiholog, tvrdi da je pitanje ženstvenosti i muževnosti, pre svega, stereotip.
- Jasno nam je da savremeno društvo od žene traži drugačije manire i poglede na život od onih koje su imale gospođice u 18. veku - kaže naša sagovornica. - Stereotip o ženstvenosti se zato rapidno promenio, dok je tip muževnosti ostao isti, što je osnovni okidač za nesporazume u muško-ženskim odnosima.
Jelena podseća da je emancipacija žena postala rapidna, dok je vaspitanje mladića nastavljeno po starom obrascu. Dame su počele da se obrazuju, zauzimaju dobre pozicije na poslu, studiraju na Vojnoj akademiji, čak i da zarađuju daleko više od muškaraca. Tako su mentalno ojačale, prestale su da se prenemažu i umiljavaju, njihov ton je dobio drugačiju notu, čime su, naravno, zbunile muškarce. Filozofijom "mogu sve sama", do juče jači pol je postao - slabiji nego ikada.
Božović, međutim, smatra da žene ne bi trebalo da prave nikakve ustupke u odnosu na svoju ženstvenost. Greška nad greškama je što imaju potrebu da se "ogrću" muškim "plaštom".
- Muškarače su poništile sve ono što su bili ženski atributi, a pritom nisu stigle do muškaraca, nego su ostale njihova imitacija. Ovaj tip dama se, u želji da bude nešto što nije, svesno odriče svoje prirode. Najgore od svega je što je talas feminizma išao sa istim onim arsenalom argumentacije za kojim su nekada posezali muškarci. A, eto, odavno nam je svima jasno da je muška dominacija istrošena i iskompromitovana, jer su ti "vlastodršci" žena potvrđeni kao obične budale. Želja i potreba proklamovano jačih da vladaju navodno slabijim se pokazala kao istorijska greška, ali ženama kao da to nije dovoljan znak da ne treba da je ponavljaju na svoj način.
S druge strane, Jelena veruje da žene i dalje tragaju za mačo muškarcima, dok one koji znaju da saslušaju, pa i da zaplaču, smatraju šonjama. Tako dolazi do nesporazuma - šta se to od jednog muškarca danas očekuje.
- Mladići se svakako osećaju ugroženo, jer su dame počele da osvajaju sve prostore. Nisu još stigle samo do pozicije novca i odlučivanja. Novi odnos snaga ne pogoduje muškarcima, ali zbunjuje i žene, jer često povlače pogrešne konce. Zato mislim da bi one trebalo da nastave da rade na svojoj emancipaciji, ali i da istovremeno redefinišu odnose sa partnerima. Muškarci moraju da se navikavaju na kućne poslove, a žene na novi tip muškosti. Važno je da se ne naruši erotski naboj - objašnjava Jelena.
Činjenica je i da su poslednjih godina stasale generacije muškaraca koji prate modu, troše podjednako novca i vremena na šoping kao i žene, ne vole fudbal i ostale tipične "muške zanimacije", a vojni rok ne služe jer je ukinut. Moderan način života je na neki način primorao ženu da postane borac i samostalna, a predstavnike jačeg pola da sve više izgube epitet "lovca, hranitelja i ratnika"...
Na pitanje da li su sa gubitkom ženstvenosti, počeli da izumiru i kavaljeri, Ratko kaže:
- Kavaljerstvo je zapravo čisto foliranje, koje implicira površnost u odnosu. Ono hoće da pokaže dominaciju muškaraca time što se ženi navodno daje prednost, jer je kao slaba, pa joj treba pritrčati u pomoć. Zar se ne bi trebalo naći svakome ko je u minus fazi, bez obzira na to da li je u pitanju žena ili muškarac?! Ima tu mnogo zbrke. Tako su, na primer, muškarci izmislili žensko pismo, kako bi ga distancirali od svog, a dame su na to lakomisleno pristale. Sada se "velike" žene ograđuju i od njega, slatkorečivost im je ponižavajuća.
Iako je ženska cipela počela da osvaja svet koji je do koliko juče važio za isključivo muški, a obaveze majki se nisu smanjile, Jelena veruje da dame emancipacijom ne moraju da izgube sebe. Potrebno je samo da preoblikuju svoje uloge.
- Jasno je da ne može sve da se postigne i da žena mora da ima pomoć. Nekada, kada je slavila slavu, domaćica je sate provodila praveći sitne kolače, a danas sebi može da olakša tako što će ih naručiti. Ona koja kuhinju neće da ispusti, a hoće da gradi i uspešnu karijeru, naći će se u ozbiljnom rascepu - tvrdi psiholog.
Božović kaže da je neminovno da su ženske vrednosti u usponu i da je to dobro. Zato je i važno da se ona potvrdi u polju društvenog života, jer njeno mesto ne može više da se vidi samo u porodici.
- Nemojmo ženu i dalje vezivati za taj materinski čvor, zato što se tako ubijaju njeni potencijali u odnosu na socijalne uloge i profesionalne aktivnosti, a ona se po inerciji brani grubošću. Sve je to, čini mi se, jedno veliko balkansko batrganje u odnosu na pitanje zašto je žena i dalje pritisnuta onim što podrazumeva tradicionalni obrazac življenja. Ne zaboravimo, tradicionalne porodice više nema, ona je na isteku, dok nova nije formirana. Naša porodica je baš kao i naša emancipacija - tranziciona. Nije još, a trebalo bi da bude.
Na pitanje kako se muškarci snalaze u toj tranziciji, Božović kaže:
- Kako koji. Nekima je dobro, a nekima loše. Mislim da su se žene u mnogim konfesijama bolje potvrdile, jer za neke stvari imaju više smisla ili osećanja. Zato tajna žene i jeste u njenoj tajni. I tako bi trebalo da ostane.
MUŠKARCI GUBE INTERESOVANjE ZA PARTNERKE
Radeći kao klinički psiholog, Jelena se sve češće susreće sa mladim ženama koje traže pomoć, jer im partneri uskraćuju seksualno zadovoljstvo:
- Kao što su se nekada muškarci žalili na žene, sada pripadnice takozvanog nežnijeg pola muči isti problem. Osećaju se usamljeno u vezi, jer njihovi partneri radije gledaju utakmice ili četuju na Fejsbuku, nego što vode ljubav sa njima. To je posledica ugroženosti erotskog naboja, koja se dešava usled izmenjenog odnosa snaga u muško-ženskim odnosima.
PARADOKSI
Ratko kaže da je paradkos što se žene s jedne strane ponašaju kao da su ravnopravne sa muškarcima, a s druge - dozvoljavaju sebi da se predstavljaju kao objekti: - Vidite li kako izgleda ogoljavanje žena u medijima i uopšte?! Govorimo o ženskoj ravnopravnosti, a naše dame su gole do džigerica. Šta će njima to, ako nisu zainteresovane da i dalje budu objekt muških želja i seksualnih aspiracija?! Mnogo toga što žene danas čine, zapravo ne ide u prilog njihovoj emancipaciji, nego upravo protiv nje. To jeste paradoks. Zašto žele da budu gole pošto poto, ako neće da budu predmet muških želja?
NEMA MOĆI IZA ZAVESE
Svakako je najveća laž, smatra Božović, floksula da se iza svakog uspešnog muškarca nalazi uspešna žena: - To je glupost. Kakav je to onda uspešan muškarac, ako mu "kućna rediteljka" režira javni život? Kakva je to onda ličnost? I šta predstavlja ta žena koja se skriva iza zavese? Neka izađe na javnu scenu. Iza te logike se zapravo krije istina da i dalje imamo mali procenat žena u javnom polju, dama u skupštini i na svim onim mestima gde se odlučuje o javnom životu.
Izvor: Večernje novosti
Da li su žene izgubile ženstvenost, a muškarci postali manje muževni. Dojučerašnje supruge i majke morale su da „laktaju” na poslu i sebe da ogrnu „muškim” plaštom. Savremeno društvo traži drugačije manire i poglede na život od onih koje su imale gospođice u 18. veku
Nedavno objavljena knjiga australijske spisateljice Dženifer Grendžer "Izgubljena ženstvenost" nametnula je pitanje - jesu li žene danas "muževnije" nego ikada pre? Teza koju ona brani glasi - dame se sve više ponašaju kao muškarci, dok jači pol gubi predstavu o sebi i svojim ulogama. Da li je ovo neminovna posledica viševekovne borbe žena za svoja prava? Kako su se u novoj raspodeli snaga snašli muškarci, do juče stubovi i jedini hranioci porodica, šefovi kojima ženska štiklica ni u snu nije mogla da bude konkurencija?
U trenutku kada su počele da izlaze iz senki svojih očeva i muževa, pripadnice nežnijeg pola morale su da se odreknu i nekih blagodeti. Žena je prestala da bude samo supruga i majka, odmakla se od šporeta, a obrazovanje i znanje je počela da unovčava. Međutim, maksimalna požrtvovanost kod kuće i dalje se podrazumevala, a energiju je sada trebalo iznedriti i za svakodnevna "laktanja" na poslu. Da li je rastrzana između uloge predane supruge i majke i uspešne radnice, žena polako gubila na senzualnosti? Ako je sa obavezama žena rastao i njen položaj u kući i društvu, da li je muškarac počeo da se oseća ugroženo? Šta se dogodilo sa tipičnim Balkancem koji lupi šakom o sto, bez bojazni da mu se to neće obiti o glavu? Da li su kavaljeri u međuvremenu počeli da izumiru?
Profesor dr Ratko Božović, sociolog kulture, smatra da se odgovori na ova pitanja obično brkaju sa upornim pokušajem poništavanja razlike između muškaraca i žena.
- Društvo, čini se, nastoji da prenebregne činjenicu da postoji - i muškost i ženskost - kaže Božović. - Priča o ravnopravnosti polova za koju su se dame izborile, meša se danas sa totalnim poništavanjem ženstvenosti. A to nije govor o jednakosti prava, nego o prirodi stvari. Nije u pitanju nikakva vrednosna orjentacija, već biološka determinacija. Zato mi nije jasno zašto emancipacija žena uporno ide preko njene muškaračke agresivnosti i potrebe da se ostvari dominacija nad drugim polom.
Profesor dr Jelena Veljković, klinički psiholog, tvrdi da je pitanje ženstvenosti i muževnosti, pre svega, stereotip.
- Jasno nam je da savremeno društvo od žene traži drugačije manire i poglede na život od onih koje su imale gospođice u 18. veku - kaže naša sagovornica. - Stereotip o ženstvenosti se zato rapidno promenio, dok je tip muževnosti ostao isti, što je osnovni okidač za nesporazume u muško-ženskim odnosima.
Jelena podseća da je emancipacija žena postala rapidna, dok je vaspitanje mladića nastavljeno po starom obrascu. Dame su počele da se obrazuju, zauzimaju dobre pozicije na poslu, studiraju na Vojnoj akademiji, čak i da zarađuju daleko više od muškaraca. Tako su mentalno ojačale, prestale su da se prenemažu i umiljavaju, njihov ton je dobio drugačiju notu, čime su, naravno, zbunile muškarce. Filozofijom "mogu sve sama", do juče jači pol je postao - slabiji nego ikada.
Božović, međutim, smatra da žene ne bi trebalo da prave nikakve ustupke u odnosu na svoju ženstvenost. Greška nad greškama je što imaju potrebu da se "ogrću" muškim "plaštom".
- Muškarače su poništile sve ono što su bili ženski atributi, a pritom nisu stigle do muškaraca, nego su ostale njihova imitacija. Ovaj tip dama se, u želji da bude nešto što nije, svesno odriče svoje prirode. Najgore od svega je što je talas feminizma išao sa istim onim arsenalom argumentacije za kojim su nekada posezali muškarci. A, eto, odavno nam je svima jasno da je muška dominacija istrošena i iskompromitovana, jer su ti "vlastodršci" žena potvrđeni kao obične budale. Želja i potreba proklamovano jačih da vladaju navodno slabijim se pokazala kao istorijska greška, ali ženama kao da to nije dovoljan znak da ne treba da je ponavljaju na svoj način.
S druge strane, Jelena veruje da žene i dalje tragaju za mačo muškarcima, dok one koji znaju da saslušaju, pa i da zaplaču, smatraju šonjama. Tako dolazi do nesporazuma - šta se to od jednog muškarca danas očekuje.
- Mladići se svakako osećaju ugroženo, jer su dame počele da osvajaju sve prostore. Nisu još stigle samo do pozicije novca i odlučivanja. Novi odnos snaga ne pogoduje muškarcima, ali zbunjuje i žene, jer često povlače pogrešne konce. Zato mislim da bi one trebalo da nastave da rade na svojoj emancipaciji, ali i da istovremeno redefinišu odnose sa partnerima. Muškarci moraju da se navikavaju na kućne poslove, a žene na novi tip muškosti. Važno je da se ne naruši erotski naboj - objašnjava Jelena.
Činjenica je i da su poslednjih godina stasale generacije muškaraca koji prate modu, troše podjednako novca i vremena na šoping kao i žene, ne vole fudbal i ostale tipične "muške zanimacije", a vojni rok ne služe jer je ukinut. Moderan način života je na neki način primorao ženu da postane borac i samostalna, a predstavnike jačeg pola da sve više izgube epitet "lovca, hranitelja i ratnika"...
Na pitanje da li su sa gubitkom ženstvenosti, počeli da izumiru i kavaljeri, Ratko kaže:
- Kavaljerstvo je zapravo čisto foliranje, koje implicira površnost u odnosu. Ono hoće da pokaže dominaciju muškaraca time što se ženi navodno daje prednost, jer je kao slaba, pa joj treba pritrčati u pomoć. Zar se ne bi trebalo naći svakome ko je u minus fazi, bez obzira na to da li je u pitanju žena ili muškarac?! Ima tu mnogo zbrke. Tako su, na primer, muškarci izmislili žensko pismo, kako bi ga distancirali od svog, a dame su na to lakomisleno pristale. Sada se "velike" žene ograđuju i od njega, slatkorečivost im je ponižavajuća.
Iako je ženska cipela počela da osvaja svet koji je do koliko juče važio za isključivo muški, a obaveze majki se nisu smanjile, Jelena veruje da dame emancipacijom ne moraju da izgube sebe. Potrebno je samo da preoblikuju svoje uloge.
- Jasno je da ne može sve da se postigne i da žena mora da ima pomoć. Nekada, kada je slavila slavu, domaćica je sate provodila praveći sitne kolače, a danas sebi može da olakša tako što će ih naručiti. Ona koja kuhinju neće da ispusti, a hoće da gradi i uspešnu karijeru, naći će se u ozbiljnom rascepu - tvrdi psiholog.
Božović kaže da je neminovno da su ženske vrednosti u usponu i da je to dobro. Zato je i važno da se ona potvrdi u polju društvenog života, jer njeno mesto ne može više da se vidi samo u porodici.
- Nemojmo ženu i dalje vezivati za taj materinski čvor, zato što se tako ubijaju njeni potencijali u odnosu na socijalne uloge i profesionalne aktivnosti, a ona se po inerciji brani grubošću. Sve je to, čini mi se, jedno veliko balkansko batrganje u odnosu na pitanje zašto je žena i dalje pritisnuta onim što podrazumeva tradicionalni obrazac življenja. Ne zaboravimo, tradicionalne porodice više nema, ona je na isteku, dok nova nije formirana. Naša porodica je baš kao i naša emancipacija - tranziciona. Nije još, a trebalo bi da bude.
Na pitanje kako se muškarci snalaze u toj tranziciji, Božović kaže:
- Kako koji. Nekima je dobro, a nekima loše. Mislim da su se žene u mnogim konfesijama bolje potvrdile, jer za neke stvari imaju više smisla ili osećanja. Zato tajna žene i jeste u njenoj tajni. I tako bi trebalo da ostane.
MUŠKARCI GUBE INTERESOVANjE ZA PARTNERKE
Radeći kao klinički psiholog, Jelena se sve češće susreće sa mladim ženama koje traže pomoć, jer im partneri uskraćuju seksualno zadovoljstvo:
- Kao što su se nekada muškarci žalili na žene, sada pripadnice takozvanog nežnijeg pola muči isti problem. Osećaju se usamljeno u vezi, jer njihovi partneri radije gledaju utakmice ili četuju na Fejsbuku, nego što vode ljubav sa njima. To je posledica ugroženosti erotskog naboja, koja se dešava usled izmenjenog odnosa snaga u muško-ženskim odnosima.
PARADOKSI
Ratko kaže da je paradkos što se žene s jedne strane ponašaju kao da su ravnopravne sa muškarcima, a s druge - dozvoljavaju sebi da se predstavljaju kao objekti: - Vidite li kako izgleda ogoljavanje žena u medijima i uopšte?! Govorimo o ženskoj ravnopravnosti, a naše dame su gole do džigerica. Šta će njima to, ako nisu zainteresovane da i dalje budu objekt muških želja i seksualnih aspiracija?! Mnogo toga što žene danas čine, zapravo ne ide u prilog njihovoj emancipaciji, nego upravo protiv nje. To jeste paradoks. Zašto žele da budu gole pošto poto, ako neće da budu predmet muških želja?
NEMA MOĆI IZA ZAVESE
Svakako je najveća laž, smatra Božović, floksula da se iza svakog uspešnog muškarca nalazi uspešna žena: - To je glupost. Kakav je to onda uspešan muškarac, ako mu "kućna rediteljka" režira javni život? Kakva je to onda ličnost? I šta predstavlja ta žena koja se skriva iza zavese? Neka izađe na javnu scenu. Iza te logike se zapravo krije istina da i dalje imamo mali procenat žena u javnom polju, dama u skupštini i na svim onim mestima gde se odlučuje o javnom životu.
Izvor: Večernje novosti