Dobri ljudi

[Jurivaka]

A da li je onda ucinjeno dobro krivom coveku nepravda jer znaci zlo drugome?
Ovo onda pravdu cini relativnom.

Treba razlikolvati nepravdu koja se čini smišljeno, od nepravde koja se čini slučajno ili nenamjerno. To se i po zakonima različito sankcioniše. Učinjeno dobro krivom čovjeku nije nepravda nego lakomislenost učinjena iz neznanja, ili nedostatka znanja.

 

[mejb]

Pravda se sastoji od relativne (promenljive) i absolutne (nepromenljive) komponente. Savetujem knjigu: "Relative and Absolute Justice" Arnold Brecht.

 

[Jurivaka]

Pravda se sastoji od relativne (promenljive) i absolutne (nepromenljive) komponente. Savetujem knjigu: "Relative and Absolute Justice" Arnold Brecht.

Ovo ipak nije tema o pravdi nego o dobru i dobrim ljudima.

 

[dumspirospero]

Moze li se reci da je dobar onaj ko nije zloban prema ljudima i ostalim zivim bicima pri cemu ne biti zloban znaci ne zeleti zlo drugima, ne radovati se nesreci koju je doziveo neko drugi i ne koristiti nesrecu nekog drugog za sopstvene interese i dobiti?

Polaziš od pretpostavke ''Ako nije zao, onda mora da je dobar''..... Zar ne?
Ne znam da li se može tako reći, jer ako pođem od one moje druge pretpostavke po kojoj ljudi imaju različite kriterijume po kojima određuju dobro u čoveka, onda odmah mogu da kažem da mi podjednako ne prijaju ni oni ljudi koji ''niti smrde, nit' mirišu''. To su oni koji su okrenuti samima sebi i niko i ništa ih ne zanima, nisu zli, ali se i ne raduju tuđem dobru. Neće ti učiniti nešto loše, ali neće ti se ni naći ako ti je baš loše....Prosto...nedefinisani su.
Eto, i ja sam dokaz nekoga ko ima specifične kriterijume....

 

[Jurivaka]

Manje više, svi imamo specifične kriterije, posebno kada govorimo o ocjeni ljudskih osobina, pa i dobrote. S druge strane, pojam dobrote, kao, uostalom, i mnogi drugi pojmovi koji su vezani, ne samo za karakter čovjeka nego i za etiku i moral, vremenom su se mijenjali, a mijenjaju se i danas, tako da neki oblici dobra koji su to bili u datom vremenu, danas više to nisu, ili se smatraju upitnim. Potrošačko društvo, trka i borba za obezbjeđenje vlastite egzistencije, nedostatak vremena za komunikaciju među ljudima, opšta nesigurnost kada je u pitanju izvor zarade i sl., stvaraju prostor u kome se ljudi sve više otuđuju i okreću sebi i svojim egzistencijalnim potrebama, tako da "nemaju vremena" misliti o drugom, niti primjećivati nevolje drugih. Otuda i ona narodna poslovica koju je iznjedrilo savremeno doba, a koja stavlja znak jednakosti između dobrog (čovjeka) i budale.

 

[W e s t w o o d]

Polaziš od pretpostavke ''Ako nije zao, onda mora da je dobar''..... Zar ne?

Ustvari, za početak sam krenuo sa pretpostavkom da "ako je dobar, onda mora da nije zloban". Naravno, ne može se govoriti o savršeno dobroj osobi jer je svako skup pojedinačnih suprotnosti dakle nije ni crn ni beo samo je pitanje šta od toga preovladava. Zbog toga sam spomenuo pojam zlobnosti koji je ipak definisaniji od opšteg pojma zla koji, kao što reče drug Jurivaka, može biti tumačen različito od strane različitih pojedinaca.

Dodao bih još da mislim da je tih koji su zaista okrenuti samima sebi i niko i ništa ih ne zanima, nisu zli, ali se i ne raduju tuđem dobru, jako jako malo, dosta manje nego što izgleda jer zlobni ljudi u većini slučajeva baš tako deluju. Tu se samo postavlja pitanje da li te koje niko i ništa ne zanima ipak zanima šta se događa i treba li pomoć nekom njihovom rođaku ili bliskom priajtelju ili da li imaju priliku da se raduju njihovoj sreći, ili ih baš bukvalno niko i ništa ne zanima? To bi bile dve stvari koje se dosta razlikuju, posebno imajući u vidu vreme u kome živimo a koje je Jurivaka lepo opisao u prethodnom komentaru.

 

[pecanac82]

Mislim da razumevanje određenih situacija u životu može doprineti definiciji dobrog čoveka. Pošto pričamo o dobrim ljudima, onda treba da razumemo drugog čoveka (bio on dobar ili loš) i na osnovu toga reagujemo u skladu sa situacijom.
Samo razumevanje je ili urođeno(što je po meni retko) ili se stiče vremenom, kao što to važi za mnoge druge segmente života.
Što čovek u svom životu više doživi dobrih ili loših momenata i iz njih izađe donekle kao pobednik, time doprinosi sopstvenom razumevanju i razumevanju situacija drugih ljudi.
Situacije iz kojih smo izlazili jači i izvukli neku poentu koja nam je na dalje pomogla u rešavanju nekih budućih problema, treba biti podeljena sa čovekom koji se nalazi u sličnoj situaciji, što nas dalje dovodi do(nenamerno ) ISKUSTVA.
Neko reče da je iskustvo suština i iz toga mi moje razumevanje ovih situacija i ovakvih prepiska govori da sam previše ispucao slova na ovoj tastaturi i da polako završavam sa tekstom.
Znači, što više momenata sa dobrim ljudima i međusobnog razumevanja, od nas bi trebalo da napravi malo bolje ljude.

 

[mejb]

Dobri ljudi su ljudi sposobni da saosecaju sa drugim ljudima bez obzira na njihovu pol, nacionalnost ili rasu i ukoliko je neophodno spremni su da zrtvuju i svoje sopstvene interese da bi im pomogli.
U spektru ljudskog ponasanja vecina nas lezi izmedju ekstrema kao sto su Gandi i Hitler. Ponekad se zbog egoistickih impulsa ponasamo lose jer stavljamo nase potrebe ispred potreba drugih a ponekad smo ljubazni saosecajuci sa drugima...pravi svetci.