Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Dobio 400.000 dinara odštete zbog predugog suđenja
Beta |
Poljoprivrednik Vidoje Janković (79) iz sela Kotraža kod Cačcka dobio je odštetu od države Srbije od 400.000 dinara i još oko 133.000 dinara na ime sudskih troškova, jer je sudski spor koji je vodio sa bratom trajao 30 godina, rečeno je danas agenciji Beta u Osnovnom sudu u Čačku.
Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio je presudu Osnovnog suda u Čačku kojom država mora da isplati odštetu Jankoviću jer je povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku.
Sudski spor između braće Janković počeo je u martu 1978. godine u Opštinskom sudu u Guči, kada je Vidoja tužio njegov brat zahtevajući da se drugačije podeli porodično imanje koje je njihov otac ostavio Vidoju.
Kada sudski proces nije završen za 30 godina Janković je podneo žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na razumni rok za suđenje, a taj sud je u aprilu 2009. godine usvojio žalbu, na koju Komisija Ministarstva pravde za naknadu štete nije odgovorila.
Janković je nakon toga pokrenuo sudski spor protiv države pred Osnovnim sudom u Cačku, koji je presudio u njegovu korist, zbog čega se Republičko javno pravobranilaštvo žalilo, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu žalbu odbio.
Za više od 30 godina koliko je trajao sudski spor između braće imanje je potpuno propalo jer pod sudskim sporom nije moglo da se obrađuje, građevine na tom imanju su se srušile, a braća su
prestala da komuniciraju.
“Pirova pobeda”, tako opisuje Vidoje Janković, poljoprivrednik iz sela Kotraža kod Čačka, svoj uspeh u sudskom procesu protiv države, koja mora da mu isplati nešto više od pola miliona dinara odštete zbog suđenja koje je trajalo tri decenije.
Sudski spor za Ginisa: Vidoje Janković
- E, svi su se raspisali kako sam dobio pare, a niko da napiše da sam dao više od pola miliona dinara za takse, presude, troškove, advokate... Meni je cilj bio da pravda izađe na svetlost dana. Pare su unapred potrošene, sa ovim ne mogu da se pokrijem, a ne nešto da zaradim - priča Vidoje Janković koji je na ime odštete od države dobio 400.000 dinara i još 133.000 dinara na ime sudskih troškova u sporu koji je vodio sa bratom oko podele zemlje.
- Kako sam se odlučio da presavijem tabak i tužim državu? Pa, oni misle ako smo mi sa sela, da ništa ne znamo, nepismeni smo pa da odugovlače. E, nije tako. Konsultovao sam se sa advokatom i napravio tužbu. Pa to je tragikomično, tri decenije traje spor. Možemo da konkurišemo za Ginisa! - kaže ovaj sedamdesetdevetogodišnji vitalni starac, ponosan što je uspeo da istera pravdu.
Spor između braće Janković počeo je marta 1978. godine u Opštinskom sudu u Guči, kada je Vidoja tužio brat zahtevajući drugačiju podelu porodičnog imanja koje je otac ostavio Vidoju.
- Brat je dobio 84 ara, a ja 64 ara, i još je od mog tražio 22 ara. Nisam dozvolio otimanje moje očevine. Iskreno, nisam ni sanjao o tome da će spor trajati ovoliko dugo. Ali, tako je to kod nas u Srbiji - kaže Vidoje. On ima suprugu, sina, snaju i petoro unučadi. Novac još nije dobio, ali kaže da će prvo da vrati dugove i da isplati 130 hiljada bratu, kako piše u presudi. Onda će nešto da podelil i unučićima koje obožava.
I komšije su zadovoljne što se izborio za svoja prava.
- E neka je, vala, naplatio od države. Drago mi je, kao da sam ja dobio novac. Skinuše kožu sa leđa seljaku, a kad tražimo pravdu, na poslednjem smo mestu - kaže jedan od prvih komšija.
Trideset godina, koliko je trajao sudski proces Vidoja Jankovića, deluje neverovatno, ali to nije najduži proces u Srbiji. Rekord drži porodica Jeremić. Prošle godine su ušli u 42 godinu trajanja procesa. Borivoje Jeremić, koji je podneo tužbu da bi povratio plac, presudu nije doživeo.
I pored reforme pravosuđa, višedecenijska suđenja nisu prošlost. U procesima u kojima se traži nadoknada štete, po različitim osnovama, pa i zbog dužine suđenja, građani najčešće tuže državu. Podatak koliko građana je tužilo državu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, sudovi nemaju.
- Nema evidencije o tome iz koje životne situacije se traži odšteta. Kroz naš sistem može da se vidi u koliko predmeta je država stranka, bilo da je tužena ili je tužilac. Prema našim podacima, država je, samo u parnici, stranka u 4.500 predmeta u radu - kažu u Prvom osnovnom sudu.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljevac kaže da država mora da obezbedi sistem u kome će se suditi u razumnom roku, što do sada često nije bio slučaj.
- Dešavalo mi se da recimo u 2009. godini rešavam predmet po prigovoru države na presudu iz 2006 godine. To je slučaj u kome je stranka dobila proces protiv države, i treba da naplati novac. Ali država ulaže prigovor, na koji sud treba da da rešenje u roku od najviše dve nedelje. To se međutim nije dešavalo, nego je predmet bio zaturen, sklonjen negde tri godine, a stranka onemogućena za to vreme da naplati novac - navodi samo jedan od primera iz svoje sudske prakse predsednica Društva sudija Srbije.
Procesi stari po dve decenije
Prema evidenciji Prvog osnovnog suda u Beogradu, od 29.000 predmeta u toku, 8.600 su stariji od dve godine. U Apelacionom sudu, u poslednjih šest meseci rešeno je više od 1000 predmeta starih između 10 i 20 godina. Početkom godine, u ovom sudu samo na građanskom odeljenju bilo je 70 predmeta starih dve decenije. Ta brojka smanjena je na 11 predmeta.
- Takve stvari dešavale su se, između ostalog, i zbog toga što je ranijim zakonoma bilo moguće da se presuda ukida nekoliko puta i onda vraća na ponovno suđenje. Sada to nije moguće - objašnjavaju u sudu.
