- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Do para za investicije prodajom državne imovine
PORUKE čuvenog profesora Pola Krugmana o potrebi da država ulaže u pokretanje privredne proizvodnje, obrazovanje i socijalna davanja ponovo su otvorile pitanje može li Srbija taj recept da primeni. Sa javnim dugom koji je sve veći, mnogi smatraju da bi se novac za investicije mogao obezbediti - prodajom državne imovine. Ali pre svega one koja se ne koristi.
[SIZE=+0]Za većinu ekonomista nema velike dileme oko toga da li država treba da investira. Ono što je srpski problem, to je nedostatak novca.
Kada bismo imali sredstava za investicije to je uvek poželjno - kaže za „Novosti“ Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta. - Bolje je investirati nego sipati sredstva u potrošnju. Nažalost, Srbija nije u stanju ni tekuće izdatke da pokriva, a kamoli da investira. Čini mi se da to neće biti u stanju ni u dogledno vreme. Krugman predlaže i da se povećaju socijalni rashodi. Srbija je prepuna ugroženih ljudi i velikom broju njih je potrebna velika pomoć, ali šta da radimo kada smo dužni više nego što zakon dozvoljava.
Prodaja imovine je uvek jedna opcija i treba je imati u vidu. Treba prodati ono što nam ne treba, što ne koristimo. Ima tog mrtvog kapitala po Srbiji, ali je problem naći nekoga da tu imovinu plati. Novo zaduživanje je povoljnije nego što sam očekivao. Ne treba se, međutim, uljuljkati da će tako ići i dalje. Svaki dalji korak u zaduživanje bi mogao da bude rizičan.
Prema najgrubljim procenama, vrednost državnih nekretnina premašuje 180 milijardi evra i oko 30 odsto te imovine odmah bi moglo da dobije nove vlasnike ili stanare. U bazi podataka Republičkog geodetskog zavoda država je evidentirana kao vlasnik ukupno 656.583 objekta, 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora, 7.516 garaža... Srbija u svom vlasništvu ima 884.046 hektara poljoprivrednog, 983.111 hektara šumskog i 417.054 hektara građevinskog zemljišta.
Deo imovine koja se trenutno vodi na Republiku Srbiju će se, primenom Zakona o javnoj svojini, preliti na oko 200 titulara - pokrajine, opštine, gradove. Spisak nepokretnosti u državnom vlasništvu skratiće se i tokom restitucije.
MOŽDA IZDAVATI?
PRODAJNE cene nekretnina u ovom trenutku nisu povoljne, pa Privredna komora Srbije predlaže da država izda višak stambenog i poslovnog prostora.
[SIZE=+0]- Prodajne cene nekretnina padaju. Ali svakako treba napraviti kalkulaciju da li je jeftinije uzimati kredite ili deo imovine staviti u funkciju - smatra Goran Rodić iz PKS. - To nisu samo poslovni prostori, stanovi, već i velika šumska bogatstva, ekskluzivna lovišta, hidropotencijali... Karađorđevo, Generalštab, kasarne, aerodromi, koji nisu privedeni nameni, sve to bi moglo da se iskoristi. Takođe, i zemljište koje niko ne obrađuje, koje decenijama nema korisnike.
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]
PORUKE čuvenog profesora Pola Krugmana o potrebi da država ulaže u pokretanje privredne proizvodnje, obrazovanje i socijalna davanja ponovo su otvorile pitanje može li Srbija taj recept da primeni. Sa javnim dugom koji je sve veći, mnogi smatraju da bi se novac za investicije mogao obezbediti - prodajom državne imovine. Ali pre svega one koja se ne koristi.
[SIZE=+0]Za većinu ekonomista nema velike dileme oko toga da li država treba da investira. Ono što je srpski problem, to je nedostatak novca.
Kada bismo imali sredstava za investicije to je uvek poželjno - kaže za „Novosti“ Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta. - Bolje je investirati nego sipati sredstva u potrošnju. Nažalost, Srbija nije u stanju ni tekuće izdatke da pokriva, a kamoli da investira. Čini mi se da to neće biti u stanju ni u dogledno vreme. Krugman predlaže i da se povećaju socijalni rashodi. Srbija je prepuna ugroženih ljudi i velikom broju njih je potrebna velika pomoć, ali šta da radimo kada smo dužni više nego što zakon dozvoljava.
Prodaja imovine je uvek jedna opcija i treba je imati u vidu. Treba prodati ono što nam ne treba, što ne koristimo. Ima tog mrtvog kapitala po Srbiji, ali je problem naći nekoga da tu imovinu plati. Novo zaduživanje je povoljnije nego što sam očekivao. Ne treba se, međutim, uljuljkati da će tako ići i dalje. Svaki dalji korak u zaduživanje bi mogao da bude rizičan.
Prema najgrubljim procenama, vrednost državnih nekretnina premašuje 180 milijardi evra i oko 30 odsto te imovine odmah bi moglo da dobije nove vlasnike ili stanare. U bazi podataka Republičkog geodetskog zavoda država je evidentirana kao vlasnik ukupno 656.583 objekta, 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora, 7.516 garaža... Srbija u svom vlasništvu ima 884.046 hektara poljoprivrednog, 983.111 hektara šumskog i 417.054 hektara građevinskog zemljišta.
Deo imovine koja se trenutno vodi na Republiku Srbiju će se, primenom Zakona o javnoj svojini, preliti na oko 200 titulara - pokrajine, opštine, gradove. Spisak nepokretnosti u državnom vlasništvu skratiće se i tokom restitucije.
MOŽDA IZDAVATI?
PRODAJNE cene nekretnina u ovom trenutku nisu povoljne, pa Privredna komora Srbije predlaže da država izda višak stambenog i poslovnog prostora.
[SIZE=+0]- Prodajne cene nekretnina padaju. Ali svakako treba napraviti kalkulaciju da li je jeftinije uzimati kredite ili deo imovine staviti u funkciju - smatra Goran Rodić iz PKS. - To nisu samo poslovni prostori, stanovi, već i velika šumska bogatstva, ekskluzivna lovišta, hidropotencijali... Karađorđevo, Generalštab, kasarne, aerodromi, koji nisu privedeni nameni, sve to bi moglo da se iskoristi. Takođe, i zemljište koje niko ne obrađuje, koje decenijama nema korisnike.
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]