- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
DNK otkriva ko su nam preci
Izvor:
Novosti.rs
Određivanje praporekla pojedinca i traganje za korenima putem DNK analize postaje sve popularnije i u Srbiji. Svi muški potomci imaju isti Y hromozom i time se dešifruje poreklo.
ŽELITE da znate odakle vam potiču prapreci? Nije problem, odgovor na ovo pitanje danas možete dobiti analizom DNK, tačnije njegove muške komponente - Y hromozoma. Istraživanje ličnog genetskog porekla postaje sve popularnije kako u svetu (naročito ga populariše slavni Nešnl džiografik kanal) tako i u Srbiji, pa ne čudi što se veliki broj ljudi sa ovom željom obraća beogradskom Centru za genetiku DNK.
- Dolaze pre svega ljudi koji žele da utvrde da li pripadaju istoj lozi, jer imaju isto prezime i krsnu slavu, kako bi sačinili porodično stablo. Naravno, ovi rezultati dobijaju veću težinu kada se uporede sa poznatim istorijskim saznanjima o određenoj porodici. Ipak, posebno je interesantno utvrđivanje geografskog praporekla pojedinca - objašnjava za „Novosti“ dr Bojana Panić, koja je diplomirala na Biološkom fakultetu u Beogradu, a doktorirala na Kembridžu.
[SIZE=+0]Utvrđivanje praporekla sastoji se u tome da se iz DNK izdvoji muška komponenta, Y hromozom, koji se prenosi isključivo sa oca na sina, tako da svi potomci po muškoj liniji imaju isti Y hromozom (deda, otac, stričevi, braća od strica itd.) i potom utvrdi takozvani Y haplotip. Zatim se taj Y haplotip poredi s postojećom bazom Y haplotipova u svetu i pronalazi istovetan ili najpribližniji. Koliko nalazi mogu biti neočekivani najbolje svedoče rezultati dobijeni u „Centru za genetiku“, gde su zaposleni svoje, ali i pretke klijenata, pronašli u severnoj Rusiji, Ukrajini, Persiji, pa čak i Beninu (zapadna Afrika)!
- Istraživala sam muški deo svoje porodice i Y haplotip je pokazao da je praporeklo Panića u Persiji, današnjem Iranu - otkriva dr Panić, čiji su noviji preci poreklom ispod planine Kozara u Republici Srpskoj.
Kao osnova za utvrđivanje praporekla koristi se baza podataka sa internet portala YHRD - Y Chromosome Haplotype Reference Databasehttp://www.yhrd.org, u kojoj se nalaze haplotipovi zatvorenih grupa. Ipak, kako kod nas tako ni u ovoj bazi podataka nema mnogo uzoraka Y haplotipa s naših balkanskih prostora. Upravo je to glavna prepreka za ozbiljnije istraživanje praporekla Srba.
[SIZE=+0]- Vrlo je teško tvrditi odakle potiču Srbi. S obzirom na to da je na ovom prostoru dolazilo do velikih seoba i mešanja različitih naroda, teško da možemo da govorimo o izolovanoj populaciji. Ipak, genetski kod u celom regionu veoma je sličan - kaže naša sagovornica.
U Centru za genetiku smatraju za vrlo problematična istraživanja u kojima se meri odnos slovenskog, ilirskog ili tračanskog Y hromozoma kod Srba, kao i pokušaje pojedinih hrvatskih genetičara da „dokažu“ kako se Hrvati zapravo razlikuju od Srba.
- Nažalost, genetika se na našim prostorima poslednjih godina zloupotrebljava u političke svrhe. Tražiti razliku u genetici, čak i između takozvanih rasa, nema mnogo smisla, jer se radi o minimalnim razlikama. Preci svih današnjih ljudi su poreklom iz Afrike, a postoje samo neke karakteristike specifične za Evropljane u poređenju sa starosedeocima drugih kontinenata. Značajnije genetičke razlike se jedino uočavaju u izrazito zatvorenim sredinama. Da bi se preciznije odredilo poreklo određene nacije potrebno je uzeti i mitohondrijalnu DNK, odnosno raditi i poreklo po ženskoj liniji, što do sada nije bio slučaj u istraživanjima - ističe dr Panić.
Iako opsednutost genetskim poreklom nacije postoji i u Srbiji, ona zapravo i nije posebno važna. Krv je krv. Onima što zaista jesmo čini nas nešto drugo.
TEORIJE O NAŠEM POREKLU
POSLEDNJIH godina pojavile su se razne alternativne teorije o poreklu Srba, koje genetika ne može da potvrdi, ali ni da opovrgne.
SRPSKO-SLOVENSKA teorija: Prema ovoj teoriji, ime Srbin je starije od imena Sloven, odnosno Protosloveni su sebe zvali Srbima. Današnji Srbi i Lužički Srbi sačuvali su to staro ime, kao nekadašnju oznaku svih Slovena. Ovu teoriju zastupali su istoričari, lingvisti i slavisti: Konstantin Jiriček, Jozef Domaševski i Pavel Jozef Šafarik.
IRANSKA teorija: narod Serboi su bili sarmatsko (iransko) pleme koje je živelo u istočnoj Evropi (Sarmatia Asiatica), severno od Kavkaza. Prvi pisani pomeni „sarmatskih Srba“ se mogu naći u 1. veku (69. godine), u delu Plinija Cecilija Sekundusa „Poznavanje prirode“, i to u latinizovanom obliku - Serbi. Ovi „Serbi“ su tu zabeleženi kao narod koji živi u Azijskoj Sarmatiji, severno od Kavkaza, pa se iz toga može pretpostaviti da su bili sarmatsko (iransko) pleme.
Posle Plinija, narod „Serbi“ pominju i Tacit, Ptolemej, Prokopije, Jordan, Vibijus, Ajnhard.
Veza između ovih „Starih Srba“ (Serbi) i današnjih Srba nije naučno dokazana. Pretpostavlja se da su se Serbi iz Azijske Sarmatije preselili u srednju Evropu (Polablje) u 4. veku, zajedno sa Alanima. Smatra se da su Serbi i Alani bili veoma srodna sarmatska plemena, a potomci Alana su današnji Oseti na Kavkazu.
Postoji pretpostavka da su se Serbi na području Polablja mešali sa Slovenima i ostavili im svoje ime. Iz toga proizilazi, a na osnovu rekonstrukcije verovatne seobe Slovena, da se deo ovih Slovena, koji je usvojio ime Srbi, doselio na Balkan u 7. veku, gde se izmešao sa ranije doseljenim slovenskim plemenima i romanizovanim potomcima balkanskih starosedelaca. Drugi deo Srba, kako se tvrdi, koji se nije doselio na Balkan, ostao je da živi u Polablju, a njihovi potomci bi bili današnji Lužički Srbi.
STAROSEDELAČKA teorija: osnovu teorije čini ideja da su Srbi starosedeoci na Balkanu, odnosno da su oni direktni naslednici kulture Lepenskog vira, pa potom Vinčanske kulture. Tvrdi se da su Srbi u jednom trenutku krenuli u osvajanja i napustili Balkan. Deo Srba je ostao na Balkanu, a deo se seobama kasnije vratio na balkanske prostore.
[/SIZE]
[/SIZE]
Izvor:
Novosti.rs
Određivanje praporekla pojedinca i traganje za korenima putem DNK analize postaje sve popularnije i u Srbiji. Svi muški potomci imaju isti Y hromozom i time se dešifruje poreklo.
ŽELITE da znate odakle vam potiču prapreci? Nije problem, odgovor na ovo pitanje danas možete dobiti analizom DNK, tačnije njegove muške komponente - Y hromozoma. Istraživanje ličnog genetskog porekla postaje sve popularnije kako u svetu (naročito ga populariše slavni Nešnl džiografik kanal) tako i u Srbiji, pa ne čudi što se veliki broj ljudi sa ovom željom obraća beogradskom Centru za genetiku DNK.
- Dolaze pre svega ljudi koji žele da utvrde da li pripadaju istoj lozi, jer imaju isto prezime i krsnu slavu, kako bi sačinili porodično stablo. Naravno, ovi rezultati dobijaju veću težinu kada se uporede sa poznatim istorijskim saznanjima o određenoj porodici. Ipak, posebno je interesantno utvrđivanje geografskog praporekla pojedinca - objašnjava za „Novosti“ dr Bojana Panić, koja je diplomirala na Biološkom fakultetu u Beogradu, a doktorirala na Kembridžu.
[SIZE=+0]Utvrđivanje praporekla sastoji se u tome da se iz DNK izdvoji muška komponenta, Y hromozom, koji se prenosi isključivo sa oca na sina, tako da svi potomci po muškoj liniji imaju isti Y hromozom (deda, otac, stričevi, braća od strica itd.) i potom utvrdi takozvani Y haplotip. Zatim se taj Y haplotip poredi s postojećom bazom Y haplotipova u svetu i pronalazi istovetan ili najpribližniji. Koliko nalazi mogu biti neočekivani najbolje svedoče rezultati dobijeni u „Centru za genetiku“, gde su zaposleni svoje, ali i pretke klijenata, pronašli u severnoj Rusiji, Ukrajini, Persiji, pa čak i Beninu (zapadna Afrika)!
- Istraživala sam muški deo svoje porodice i Y haplotip je pokazao da je praporeklo Panića u Persiji, današnjem Iranu - otkriva dr Panić, čiji su noviji preci poreklom ispod planine Kozara u Republici Srpskoj.
Kao osnova za utvrđivanje praporekla koristi se baza podataka sa internet portala YHRD - Y Chromosome Haplotype Reference Databasehttp://www.yhrd.org, u kojoj se nalaze haplotipovi zatvorenih grupa. Ipak, kako kod nas tako ni u ovoj bazi podataka nema mnogo uzoraka Y haplotipa s naših balkanskih prostora. Upravo je to glavna prepreka za ozbiljnije istraživanje praporekla Srba.
[SIZE=+0]- Vrlo je teško tvrditi odakle potiču Srbi. S obzirom na to da je na ovom prostoru dolazilo do velikih seoba i mešanja različitih naroda, teško da možemo da govorimo o izolovanoj populaciji. Ipak, genetski kod u celom regionu veoma je sličan - kaže naša sagovornica.
U Centru za genetiku smatraju za vrlo problematična istraživanja u kojima se meri odnos slovenskog, ilirskog ili tračanskog Y hromozoma kod Srba, kao i pokušaje pojedinih hrvatskih genetičara da „dokažu“ kako se Hrvati zapravo razlikuju od Srba.
- Nažalost, genetika se na našim prostorima poslednjih godina zloupotrebljava u političke svrhe. Tražiti razliku u genetici, čak i između takozvanih rasa, nema mnogo smisla, jer se radi o minimalnim razlikama. Preci svih današnjih ljudi su poreklom iz Afrike, a postoje samo neke karakteristike specifične za Evropljane u poređenju sa starosedeocima drugih kontinenata. Značajnije genetičke razlike se jedino uočavaju u izrazito zatvorenim sredinama. Da bi se preciznije odredilo poreklo određene nacije potrebno je uzeti i mitohondrijalnu DNK, odnosno raditi i poreklo po ženskoj liniji, što do sada nije bio slučaj u istraživanjima - ističe dr Panić.
Iako opsednutost genetskim poreklom nacije postoji i u Srbiji, ona zapravo i nije posebno važna. Krv je krv. Onima što zaista jesmo čini nas nešto drugo.
TEORIJE O NAŠEM POREKLU
POSLEDNJIH godina pojavile su se razne alternativne teorije o poreklu Srba, koje genetika ne može da potvrdi, ali ni da opovrgne.
SRPSKO-SLOVENSKA teorija: Prema ovoj teoriji, ime Srbin je starije od imena Sloven, odnosno Protosloveni su sebe zvali Srbima. Današnji Srbi i Lužički Srbi sačuvali su to staro ime, kao nekadašnju oznaku svih Slovena. Ovu teoriju zastupali su istoričari, lingvisti i slavisti: Konstantin Jiriček, Jozef Domaševski i Pavel Jozef Šafarik.
IRANSKA teorija: narod Serboi su bili sarmatsko (iransko) pleme koje je živelo u istočnoj Evropi (Sarmatia Asiatica), severno od Kavkaza. Prvi pisani pomeni „sarmatskih Srba“ se mogu naći u 1. veku (69. godine), u delu Plinija Cecilija Sekundusa „Poznavanje prirode“, i to u latinizovanom obliku - Serbi. Ovi „Serbi“ su tu zabeleženi kao narod koji živi u Azijskoj Sarmatiji, severno od Kavkaza, pa se iz toga može pretpostaviti da su bili sarmatsko (iransko) pleme.
Posle Plinija, narod „Serbi“ pominju i Tacit, Ptolemej, Prokopije, Jordan, Vibijus, Ajnhard.
Veza između ovih „Starih Srba“ (Serbi) i današnjih Srba nije naučno dokazana. Pretpostavlja se da su se Serbi iz Azijske Sarmatije preselili u srednju Evropu (Polablje) u 4. veku, zajedno sa Alanima. Smatra se da su Serbi i Alani bili veoma srodna sarmatska plemena, a potomci Alana su današnji Oseti na Kavkazu.
Postoji pretpostavka da su se Serbi na području Polablja mešali sa Slovenima i ostavili im svoje ime. Iz toga proizilazi, a na osnovu rekonstrukcije verovatne seobe Slovena, da se deo ovih Slovena, koji je usvojio ime Srbi, doselio na Balkan u 7. veku, gde se izmešao sa ranije doseljenim slovenskim plemenima i romanizovanim potomcima balkanskih starosedelaca. Drugi deo Srba, kako se tvrdi, koji se nije doselio na Balkan, ostao je da živi u Polablju, a njihovi potomci bi bili današnji Lužički Srbi.
STAROSEDELAČKA teorija: osnovu teorije čini ideja da su Srbi starosedeoci na Balkanu, odnosno da su oni direktni naslednici kulture Lepenskog vira, pa potom Vinčanske kulture. Tvrdi se da su Srbi u jednom trenutku krenuli u osvajanja i napustili Balkan. Deo Srba je ostao na Balkanu, a deo se seobama kasnije vratio na balkanske prostore.
[/SIZE]
[/SIZE]
