LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
DNK analizom do najboljeg lečenja
Stručnjaci Instituta za sudsku medicinu rade analize na osnovu kojih osoba saznaje da li na nju deluje lek koji joj je lekar propisao
Po preporuci lekara pacijenti mogu u Institutu za sudsku medicinu da urade DNK analizu na osnovu koje će moći da saznaju da li njihovom organizmu odgovara propisana terapija. Na osnovu ovih rezultata, lekari mogu da vide da li pacijentu možda treba povećati dozu leka koju uzima kako bi njegovo dejstvo bilo odgovarajuće.
Koliko su ove analize značajne, govori podatak da oko 40 odsto ljudi uopšte ne reaguje na antidepresive koje uzima, a 30 odsto bolesnika na lekove za pritisak.
Prema rečima dr Olivera Stojkovića, rukovodioca DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu, ove novine su zahvaljujući četvorogodišnjem projektu koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke. Reč je o farmakogenetici, kaže on, koja počiva na individualnom pristupu pacijentu. Osim genetike, efikasnost nekog leka zavisi i od starosti, pola, telesne težine pacijenta, kao i postojanja drugih bolesti.
– Pokušavamo da uspostavimo dijagnostičke procedure koje pomažu u identifikaciji osoba kod kojih lekovi ne deluju. Blagotvorni efekat nekog leka zavisi od sposobnosti organizma da taj medikament metaboliše. Ukoliko se ne metaboliše, lek se nakuplja u organizmu i može da proizvede štetne efekte. Analiza se radi za one lekove kod kojih je mala razlika između terapijske i toksične doze. Na osnovu analiza lekar će znati da li pacijentu prija ono što pije i u kojoj dozi treba da uzima medikament. Mala doza „brufena” nekome pomaže da ne oseća bol, a na nekoga ni jača doza tog leka ne deluje – istakao je dr Stojković.
Poželjno je da DNK analizu pacijent obavi pre nego što počne da pije određeni lek, a dr Stojković kaže da u ovoj laboratoriji mogu da analiziraju više od 80 odsto medikamenata koji se nalaze u apotekama. Pacijenti, osim uzorka krvi koji su dali u domu zdravlja, donose u ovu laboratoriju i spisak lekova koje uzimaju. Analize su zahvaljujući projektu besplatne, a da bi se više pacijenata uključilo, potrebna je nabavka još jednog savremenog aparata, zahvaljujući kome bi građani rezultate dobijali za dan, dva.
– Dinamika našeg rada zavisi od uplata Ministarstva prosvete i nauke. Uradili smo analize za 15, a u toku su za još 25 pacijenata. Ovakve analize se u svetu rade kao nešto što je normalno, što predstavlja standard u bolnicama. U Americi ih „pokriva” zdravstveno osiguranje. Razlike u terapijskim dozama leka „varfarin”, koji se daje da bi se sprečilo stvaranje krvnog ugruška, kod pojedinih pacijenata mogu biti čak i desetostruke. Tu je i problem sa medikamentom „plaviks”, koji se daje kako bi se sprečila pojava tromboze kod bolesnika kojima je ugrađen stent. Kod oko 30 odsto pacijenata ovaj medikament nije efikasan zbog genetički uslovljene smanjene funkcije jednog jetrinog enzima koji aktivira ovaj lek. Kod ovakvih bolesnika utrostručuje se rizik od pojave tromboze. Jedan deo žena koje su operisale karcinom dojke, a koje piju lek „nolvadeks”ne reaguju na taj medikament jer njihova jetra nije u stanju da ga metaboliše i prevede u formu koja blagotvorno deluje. Terapija je tada nefunkcionalna – naglasio je dr Stojković.
U našoj zemlji DNK analize primenjuju se od 1997. godine i to najviše za otkrivanje počinilaca krivičnih dela, ali i za identifikaciju tela koja su ekshumirana u masovnim grobnicama na prostorima bivše Jugoslavije. Institut za sudsku medicinu bavi se i brojnim drugim analizama, najviše slučajevima obdukcije kada se dogodi da neko umre u zdravstvenoj ustanovi, a da od momenta prijema nije prošlo 24 sata ili da u momentu smrti nije postavljena dijagnoza. DNK analizama utvrđuje se DNK profil koji predstavlja jedinstveni identifikacioni broj svake osobe.
Uskoro toksikološka laboratorija
Stručnjacima laboratorije instituta stiže i veliki broj zahteva za obavljanje analiza zautvrđivanjeočinstva, do 20 zahteva nedeljno. Do sada su, kaže dr Stojković, imali oko 170 slučajeva spornog očinstva.
Zahvaljujući jednom projektu, Institut za sudsku medicinu imaće i referentnu toksikološku laboratoriju. Ova ustanova je dobila tri miliona evra za kupovinu opreme koja je stigla u ovu ustanovu i „čeka” adaptiranje prostorija gde će biti smeštena. Savremene mašine pomoći će, kao u forenzičkim serijama, da se u njih ubaci određena supstanca, a kompjuter „izbaci” o kojoj je reč, što znatno olakšava istrage i pomaže policiji u rešavanju slučajeva.
Politika
Stručnjaci Instituta za sudsku medicinu rade analize na osnovu kojih osoba saznaje da li na nju deluje lek koji joj je lekar propisao
Po preporuci lekara pacijenti mogu u Institutu za sudsku medicinu da urade DNK analizu na osnovu koje će moći da saznaju da li njihovom organizmu odgovara propisana terapija. Na osnovu ovih rezultata, lekari mogu da vide da li pacijentu možda treba povećati dozu leka koju uzima kako bi njegovo dejstvo bilo odgovarajuće.
Koliko su ove analize značajne, govori podatak da oko 40 odsto ljudi uopšte ne reaguje na antidepresive koje uzima, a 30 odsto bolesnika na lekove za pritisak.
Prema rečima dr Olivera Stojkovića, rukovodioca DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu, ove novine su zahvaljujući četvorogodišnjem projektu koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke. Reč je o farmakogenetici, kaže on, koja počiva na individualnom pristupu pacijentu. Osim genetike, efikasnost nekog leka zavisi i od starosti, pola, telesne težine pacijenta, kao i postojanja drugih bolesti.
– Pokušavamo da uspostavimo dijagnostičke procedure koje pomažu u identifikaciji osoba kod kojih lekovi ne deluju. Blagotvorni efekat nekog leka zavisi od sposobnosti organizma da taj medikament metaboliše. Ukoliko se ne metaboliše, lek se nakuplja u organizmu i može da proizvede štetne efekte. Analiza se radi za one lekove kod kojih je mala razlika između terapijske i toksične doze. Na osnovu analiza lekar će znati da li pacijentu prija ono što pije i u kojoj dozi treba da uzima medikament. Mala doza „brufena” nekome pomaže da ne oseća bol, a na nekoga ni jača doza tog leka ne deluje – istakao je dr Stojković.
Poželjno je da DNK analizu pacijent obavi pre nego što počne da pije određeni lek, a dr Stojković kaže da u ovoj laboratoriji mogu da analiziraju više od 80 odsto medikamenata koji se nalaze u apotekama. Pacijenti, osim uzorka krvi koji su dali u domu zdravlja, donose u ovu laboratoriju i spisak lekova koje uzimaju. Analize su zahvaljujući projektu besplatne, a da bi se više pacijenata uključilo, potrebna je nabavka još jednog savremenog aparata, zahvaljujući kome bi građani rezultate dobijali za dan, dva.
– Dinamika našeg rada zavisi od uplata Ministarstva prosvete i nauke. Uradili smo analize za 15, a u toku su za još 25 pacijenata. Ovakve analize se u svetu rade kao nešto što je normalno, što predstavlja standard u bolnicama. U Americi ih „pokriva” zdravstveno osiguranje. Razlike u terapijskim dozama leka „varfarin”, koji se daje da bi se sprečilo stvaranje krvnog ugruška, kod pojedinih pacijenata mogu biti čak i desetostruke. Tu je i problem sa medikamentom „plaviks”, koji se daje kako bi se sprečila pojava tromboze kod bolesnika kojima je ugrađen stent. Kod oko 30 odsto pacijenata ovaj medikament nije efikasan zbog genetički uslovljene smanjene funkcije jednog jetrinog enzima koji aktivira ovaj lek. Kod ovakvih bolesnika utrostručuje se rizik od pojave tromboze. Jedan deo žena koje su operisale karcinom dojke, a koje piju lek „nolvadeks”ne reaguju na taj medikament jer njihova jetra nije u stanju da ga metaboliše i prevede u formu koja blagotvorno deluje. Terapija je tada nefunkcionalna – naglasio je dr Stojković.
U našoj zemlji DNK analize primenjuju se od 1997. godine i to najviše za otkrivanje počinilaca krivičnih dela, ali i za identifikaciju tela koja su ekshumirana u masovnim grobnicama na prostorima bivše Jugoslavije. Institut za sudsku medicinu bavi se i brojnim drugim analizama, najviše slučajevima obdukcije kada se dogodi da neko umre u zdravstvenoj ustanovi, a da od momenta prijema nije prošlo 24 sata ili da u momentu smrti nije postavljena dijagnoza. DNK analizama utvrđuje se DNK profil koji predstavlja jedinstveni identifikacioni broj svake osobe.
Uskoro toksikološka laboratorija
Stručnjacima laboratorije instituta stiže i veliki broj zahteva za obavljanje analiza zautvrđivanjeočinstva, do 20 zahteva nedeljno. Do sada su, kaže dr Stojković, imali oko 170 slučajeva spornog očinstva.
Zahvaljujući jednom projektu, Institut za sudsku medicinu imaće i referentnu toksikološku laboratoriju. Ova ustanova je dobila tri miliona evra za kupovinu opreme koja je stigla u ovu ustanovu i „čeka” adaptiranje prostorija gde će biti smeštena. Savremene mašine pomoći će, kao u forenzičkim serijama, da se u njih ubaci određena supstanca, a kompjuter „izbaci” o kojoj je reč, što znatno olakšava istrage i pomaže policiji u rešavanju slučajeva.
Politika