LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Dnevno 130 ljudi ostane bez posla
[/h] Izvor: Blic, Novosti
Beograd -- Prema podacima zvanične statistike u poslednjih 12 meseci u Srbiji je dnevno bez radne knjižice ostalo je oko 130 zaposlenih.
Od 50.000 građana koji su u poslednjih godinu dana otišli na biro rada, tek oko 1.000 je iz javnog sektora.
Ekonomista i urednik sajta Makroekonomija.org Miroslav Zdravković kaže da daljih otpuštanja ne bi trebalo da bude kao u period kada je počela ekonomska kriza.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]U zakonima o racionalizaciji zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, usvojenim 2009. godine, jasno piše da je Ministarstvo finansija zaduženo za kontrolu i praćenje smanjenja broja zaposlenih, kao i da te podatke mora javno da objavi. Oni tvrde da je smanjen broj zaposlenih za više od 10 odsto, ali ne navode podatak koliko ih je bilo pre racionalizacije.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
„Pošto smo dotakli dno, krajem prošle godine, prvi put u poslednjoj deceniji, imali smo blagi rast. Ali znate, kad stignete do dna, dublje ne možete, krivulja mora da krene na kraju da se penje“ , objašnjava Zdravković.
On ocenjuje da sektori koji su najčešće bili pogođeni nemaju gde dalje da idu, pa bi ovoga puta na udaru mogli biti drugi sektori, poput bankarskog, usluga ili slično.
U Ministarstvu finansija priznaju da su u međuvremenu ministarstva i ostali republički organi i organizacije na javnim konkursima primali nove zaposlene.
„To su radnici koji su primljeni prevashodno na radna mesta vezana za evropske integracije, ali u okviru sistematizacija radnih mesta koje su usklađene sa Zakonom o maksimalnom broju od 28.400 zaposlenih. Na osnovu podataka Uprave za trezor, u republičkoj administraciji na neodređeno vreme radi 27.504, što je u predviđenim okvirima“ , kažu u Ministarstvu.
Iako je pre dve godine Vlada Srbije najavila racionalizaciju i u svom dvorištu, rezultati obećanja, koje je potkrepljeno i zakonom, javnosti nisu do kraja poznati.
Prema podacima Ministarstva finansija, u javnom sektoru, ne računajući policiju i vojsku, 7.000 je manje zaposlenih u odnosu na 2009. godinu, što je dvostruko manje od 14.000 koliko je najavljivano.
„Vi ste imali otpuštanje u državnoj upravi, negde oko 8.000 radnika, navodno. I videli ste kako su neki lepo uzeli otpremnine i posle toga se zapošljavali u tim novoosnovanim agencijama jer se ispostavljalo da su oni baš ti stručnjaci koji im trebaju“ , ocenjuje Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
[h=2]Privatni sektor je šansa[/h] Trenutno u redu za posao čeka 735.053 građana, a ako je verovati statistici dobiće ga za 3,7 godina, koliko je prosečna dužina čekanja na radno mesto.
Prema rečima Dejana Jovanovića, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, za 11 meseci ove godine, NSZ je kroz svoje aktivne mere: ”Prvu šansu”, obuke i sajmove, javne radove, pomogla da do posla dođe 50.208 osoba. Kad se tom broju dodaju i ostali kojima je ova služba ponudila pomoć u posredovanju, zaposlilo se ukupno njih 168.136.
„Najveći broj je zaposlen u privatnom sektoru koji bi trebalo da bude generator zapošljavanja i u narednom periodu“ , objašnjava Jovanović.
Do posla će lakše dolaziti IT stručnjaci i programeri, stručnjaci za finansije, građevinski inženjeri sa licencama za projektovanje, arhitekte i urbanisti, mašinski inženjeri sa odgovarajućim licencama, farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, lekari sa određenim specijalizacijama poput anesteziologa, kuvari i pica majstori, zavarivači, trgovci, kranisti, rukovaoci građevinskom mehanizacijom
[/h] Izvor: Blic, Novosti
Beograd -- Prema podacima zvanične statistike u poslednjih 12 meseci u Srbiji je dnevno bez radne knjižice ostalo je oko 130 zaposlenih.
Ekonomista i urednik sajta Makroekonomija.org Miroslav Zdravković kaže da daljih otpuštanja ne bi trebalo da bude kao u period kada je počela ekonomska kriza.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]U zakonima o racionalizaciji zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, usvojenim 2009. godine, jasno piše da je Ministarstvo finansija zaduženo za kontrolu i praćenje smanjenja broja zaposlenih, kao i da te podatke mora javno da objavi. Oni tvrde da je smanjen broj zaposlenih za više od 10 odsto, ali ne navode podatak koliko ih je bilo pre racionalizacije.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
„Pošto smo dotakli dno, krajem prošle godine, prvi put u poslednjoj deceniji, imali smo blagi rast. Ali znate, kad stignete do dna, dublje ne možete, krivulja mora da krene na kraju da se penje“ , objašnjava Zdravković.
On ocenjuje da sektori koji su najčešće bili pogođeni nemaju gde dalje da idu, pa bi ovoga puta na udaru mogli biti drugi sektori, poput bankarskog, usluga ili slično.
U Ministarstvu finansija priznaju da su u međuvremenu ministarstva i ostali republički organi i organizacije na javnim konkursima primali nove zaposlene.
„To su radnici koji su primljeni prevashodno na radna mesta vezana za evropske integracije, ali u okviru sistematizacija radnih mesta koje su usklađene sa Zakonom o maksimalnom broju od 28.400 zaposlenih. Na osnovu podataka Uprave za trezor, u republičkoj administraciji na neodređeno vreme radi 27.504, što je u predviđenim okvirima“ , kažu u Ministarstvu.
Prema podacima Ministarstva finansija, u javnom sektoru, ne računajući policiju i vojsku, 7.000 je manje zaposlenih u odnosu na 2009. godinu, što je dvostruko manje od 14.000 koliko je najavljivano.
„Vi ste imali otpuštanje u državnoj upravi, negde oko 8.000 radnika, navodno. I videli ste kako su neki lepo uzeli otpremnine i posle toga se zapošljavali u tim novoosnovanim agencijama jer se ispostavljalo da su oni baš ti stručnjaci koji im trebaju“ , ocenjuje Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
[h=2]Privatni sektor je šansa[/h] Trenutno u redu za posao čeka 735.053 građana, a ako je verovati statistici dobiće ga za 3,7 godina, koliko je prosečna dužina čekanja na radno mesto.
Prema rečima Dejana Jovanovića, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, za 11 meseci ove godine, NSZ je kroz svoje aktivne mere: ”Prvu šansu”, obuke i sajmove, javne radove, pomogla da do posla dođe 50.208 osoba. Kad se tom broju dodaju i ostali kojima je ova služba ponudila pomoć u posredovanju, zaposlilo se ukupno njih 168.136.
„Najveći broj je zaposlen u privatnom sektoru koji bi trebalo da bude generator zapošljavanja i u narednom periodu“ , objašnjava Jovanović.
Do posla će lakše dolaziti IT stručnjaci i programeri, stručnjaci za finansije, građevinski inženjeri sa licencama za projektovanje, arhitekte i urbanisti, mašinski inženjeri sa odgovarajućim licencama, farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, lekari sa određenim specijalizacijama poput anesteziologa, kuvari i pica majstori, zavarivači, trgovci, kranisti, rukovaoci građevinskom mehanizacijom