Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Dižu cene i love u mutnom!
Proizvođači tvrde da su primorani da poskupljuju robu zbog pada dinara, nelikvidnosti privrede i loših prinosa, ali to ne zvuči kao adekvatno opravdanje.
Većina proizvođača prehrambenih proizvoda i kućnih potrepština koji su digli cene svoje robe ili najavljuju da će to učiniti, u stvari love u mutnom, tvrde ekonomisti i udruženja potrošača. S druge strane, proizvođači nove cene pravdaju padom dinara i lošim prinosima.
Tokom prvih petnaestak dana avgusta u trgovinama su porasle cene većine osnovnih životnih namirnica - mleka, ulja, brašna, šećera, mesa, soli, hleba (još ne svuda)... Poskupeli su i mesne prerađevine, gotova jela i supe, keks, kafa, voda, sokovi, alkoholna pića, čokolada, kućna hemija...
Odmogao i Dinkić
Ekonomista Milan Kovačević smatra da proizvođači pokušavaju da iskoriste najave iz Vlade Srbije o podsticaju potrošnje, kako bi barem malo povećali prihode.
- Istina je da je država dugo povećavala svoje namete, skakali su i cena goriva, kurs evra... Evo sad se priča i o odmrzavanju plata u javnom sektoru. Mislim da je ministar Dinkić napravio veliku štetu najavom da će se potrošnja tim odmrzavanjem povećati. Ako se to dogodi, logično je da svi hoće deo „kolača" da bi pokrili gubitke zbog loše vođene politike - smatra Kovačević.
Potpredsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Zorana Nikolić kaže za Press da je nedopustivo odsustvo države kada je reč o najnovijim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica.
- Ova poskupljenja su najavljivana mesecima unazad, a nadležni nisu preduzeli ništa. Upravo to je imalo za posledicu povećanje cene hleba. Pre samo mesec dana mlinari, pekari i Ministarstvo trgovine pričali su da je postignut dogovor i da do toga neće doći. Država mora da se postavi odgovorno i da nas zaštiti od daljeg smanjenja kupovne moći - upozorava Nikolićeva.
Naš sagovornik ističe da je svako poskupljenje u ovom trenutku neopravdano.
- Mislim da su proizvođači projektovali određenu dobit koju zbog pada kupovne moći ne mogu da realizuju. Sada, umesto da snize cene svojih proizvoda, oni pokušavaju da poskupljenjem zarade onoliko koliko su planirali. Jasno je da ni trgovcima ne idu u prilog najnovija poskupljenja, jer će da bi ostali konkurentni morati da smanje svoje marže - ističe Nikolić.
Nemušta opravdanja
Milovan Kocić, vlasnik „Jumisa", kaže da razloga za veće cene ima, ali da će se truditi da ih ne podiže.
- Razlog za poskupljenje gotovih supa leži u poskupljenju testenina, zbog skoka cene brašna. S druge strane, gotova jela i konzervirana hrana skuplji su jer je rod bio slabiji, pa su i osnovni proizvodi za konzerviranje, dakle boranija, grašak i paradajz, poskupeli oko 20 odsto. Naravno, kurs evra koji je samo ove godine porastao 10 odsto znači i veću cenu uvoznih sirovina, samim tim i proizvoda. Mada u ovom delu godine tradicionalno dolazi do povećanja cena, očekujem da će se one stabilizovati - naglasio je Kocić.
Drugačije mišljenje ima direktor Produktne berze Žarko Galetin.
- Povećanje cene ulja vezano je za veću cenu suncokreta na berzi. Cene svinjskog mesa vezane su za kukuruz, a njegova cena približila se rekordu iz 2007, pa sada košta oko 220 evra za tonu. Jedina kultura koja bi ove godine mogla da pojeftini je soja. Prema trenutnim nagoveštajima sa berze, cene mesa, ulja i hleba mogle bi da rastu i naredne godine - upozorava Galetin.
S njima se ne slaže Novica Ranđelović iz Nacionalne organizacije potrošača, koji smatra da proizvođači sada love u mutnom.
- Opravdanja kao što su povećanje cena ulaznih faktora proizvodnje, pad dinara i nelikvidnost ne piju vodu, ne sme sve da se prelomi preko leđa potrošača, jer njihove plate i penzije nisu povećane više od dve godine. Ne prihvatamo njihova objašnjenja - jasan je Ranđelović.
Potrošači nisu svesni svog uticaja
Zoran Nikolić iz NOPS-a ističe da naši građani nemaju običaj da bojkotuju proizvode koji poskupe, kao što to rade oni u evropskim zemljama.
- Da bi bilo koji bojkot uspeo, kod potrošača treba razviti svest o tome šta se tim bojkotom dobija. Srpski potrošač još nije svestan svoje snage i uticaja koji može da ostvari na tržište. Ali, ovde je na snazi tihi bojkot, jer naši potrošači gledaju da kupe što jeftinije proizvode, umesto onih koji poskupljuju - objašnjava Nikolić.
Izvor: Press online, 20.08.2010.
Proizvođači tvrde da su primorani da poskupljuju robu zbog pada dinara, nelikvidnosti privrede i loših prinosa, ali to ne zvuči kao adekvatno opravdanje.
Većina proizvođača prehrambenih proizvoda i kućnih potrepština koji su digli cene svoje robe ili najavljuju da će to učiniti, u stvari love u mutnom, tvrde ekonomisti i udruženja potrošača. S druge strane, proizvođači nove cene pravdaju padom dinara i lošim prinosima.
Tokom prvih petnaestak dana avgusta u trgovinama su porasle cene većine osnovnih životnih namirnica - mleka, ulja, brašna, šećera, mesa, soli, hleba (još ne svuda)... Poskupeli su i mesne prerađevine, gotova jela i supe, keks, kafa, voda, sokovi, alkoholna pića, čokolada, kućna hemija...
Odmogao i Dinkić
Ekonomista Milan Kovačević smatra da proizvođači pokušavaju da iskoriste najave iz Vlade Srbije o podsticaju potrošnje, kako bi barem malo povećali prihode.
- Istina je da je država dugo povećavala svoje namete, skakali su i cena goriva, kurs evra... Evo sad se priča i o odmrzavanju plata u javnom sektoru. Mislim da je ministar Dinkić napravio veliku štetu najavom da će se potrošnja tim odmrzavanjem povećati. Ako se to dogodi, logično je da svi hoće deo „kolača" da bi pokrili gubitke zbog loše vođene politike - smatra Kovačević.
Potpredsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Zorana Nikolić kaže za Press da je nedopustivo odsustvo države kada je reč o najnovijim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica.
- Ova poskupljenja su najavljivana mesecima unazad, a nadležni nisu preduzeli ništa. Upravo to je imalo za posledicu povećanje cene hleba. Pre samo mesec dana mlinari, pekari i Ministarstvo trgovine pričali su da je postignut dogovor i da do toga neće doći. Država mora da se postavi odgovorno i da nas zaštiti od daljeg smanjenja kupovne moći - upozorava Nikolićeva.
Naš sagovornik ističe da je svako poskupljenje u ovom trenutku neopravdano.
- Mislim da su proizvođači projektovali određenu dobit koju zbog pada kupovne moći ne mogu da realizuju. Sada, umesto da snize cene svojih proizvoda, oni pokušavaju da poskupljenjem zarade onoliko koliko su planirali. Jasno je da ni trgovcima ne idu u prilog najnovija poskupljenja, jer će da bi ostali konkurentni morati da smanje svoje marže - ističe Nikolić.
Nemušta opravdanja
Milovan Kocić, vlasnik „Jumisa", kaže da razloga za veće cene ima, ali da će se truditi da ih ne podiže.
- Razlog za poskupljenje gotovih supa leži u poskupljenju testenina, zbog skoka cene brašna. S druge strane, gotova jela i konzervirana hrana skuplji su jer je rod bio slabiji, pa su i osnovni proizvodi za konzerviranje, dakle boranija, grašak i paradajz, poskupeli oko 20 odsto. Naravno, kurs evra koji je samo ove godine porastao 10 odsto znači i veću cenu uvoznih sirovina, samim tim i proizvoda. Mada u ovom delu godine tradicionalno dolazi do povećanja cena, očekujem da će se one stabilizovati - naglasio je Kocić.
Drugačije mišljenje ima direktor Produktne berze Žarko Galetin.
- Povećanje cene ulja vezano je za veću cenu suncokreta na berzi. Cene svinjskog mesa vezane su za kukuruz, a njegova cena približila se rekordu iz 2007, pa sada košta oko 220 evra za tonu. Jedina kultura koja bi ove godine mogla da pojeftini je soja. Prema trenutnim nagoveštajima sa berze, cene mesa, ulja i hleba mogle bi da rastu i naredne godine - upozorava Galetin.
S njima se ne slaže Novica Ranđelović iz Nacionalne organizacije potrošača, koji smatra da proizvođači sada love u mutnom.
- Opravdanja kao što su povećanje cena ulaznih faktora proizvodnje, pad dinara i nelikvidnost ne piju vodu, ne sme sve da se prelomi preko leđa potrošača, jer njihove plate i penzije nisu povećane više od dve godine. Ne prihvatamo njihova objašnjenja - jasan je Ranđelović.
Potrošači nisu svesni svog uticaja
Zoran Nikolić iz NOPS-a ističe da naši građani nemaju običaj da bojkotuju proizvode koji poskupe, kao što to rade oni u evropskim zemljama.
- Da bi bilo koji bojkot uspeo, kod potrošača treba razviti svest o tome šta se tim bojkotom dobija. Srpski potrošač još nije svestan svoje snage i uticaja koji može da ostvari na tržište. Ali, ovde je na snazi tihi bojkot, jer naši potrošači gledaju da kupe što jeftinije proizvode, umesto onih koji poskupljuju - objašnjava Nikolić.
Izvor: Press online, 20.08.2010.