Naša košarkaška legenda u filmu "Jednom braća" televizije ESPN
Divac: Uvek ću žaliti za Draženom
Dokumentarni film „Jednom braća” u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Banjaluci izazvao veliko interesovanje. Storija o zlatnoj generaciji jugoslovenske košarke i prekinutom prijateljstvu košarkaških legendi Vlade Divca i Dražena Petrovića tokom februara i marta videlo je oko 4.500 gledalaca u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Banjaluci. „Zahvaljujemo svima koji su pogledali film i kupovinom ulaznice pomogli da prikupimo dodatna sredstva za naše humanitarne akcije”, kaže za „Blic” Vlade Divac, jedan od junaka filma.
Divac je i narator filma koji govori o prijateljstvu dva najbolja eks-Ju košarkaša 90-ih
Poslednjih dana digla se prašina oko ovog dokumentarca američke televizje ESPN – neki hrvatski košarkaši tvrdili su da je film varka, te da Dražen i Vlade nisu bili prijatelji. Sve to su za „Blic” demantovali Biserka i Aco Petrović, majka i brat preminulog košarkaša, koji su posvedočili da se radilo o pravim drugarima.
Interesovanje za film je ogromno, a nakon premijere u Beogradu, dokumentarni film „Jednom braća“, premijerno je prikazan publici u Sarajevu i Banjaluci, a na festivalu dokumentarnog filma ZagrebDox, zbog velikog interesovanja, doživeo je čak tri projekcije. Tokom februara i marta, u Beogradu, Sarajevu i Banjaluci, od prodatih ulaznica prikupljeno je 5.900 evra, a sredstva su namenjena humanitarnim aktivnostima Fonda „Ana i Vlade Divac“.
– Zahvaljujemo svima koji su pogledali film i bioskopima koji su nam se pridružili u ovoj akciji – „Kolosej” i „Ster sinema” u Beogradu, „Meeting Point” u Sarajevu i Omladinski savjet u Banjaluci – kaže Vlade Divac ispred fonda „Ana i Vlade Divac“.
Divac i Petrović su zajedno osvojili svetsko zlato 1990. godine i u isto vreme su postali zvezde u NBA ligi. Film je snimljen u koprodukciji „ESPN Films” i „NBA Entertejnment”, režirao ga je Majkl Tolejdžian, ali priča dolazi iz srca Vlade Divca, pripovedača filma. Naš proslavljeni košarkaški as ističe koliko mu je žao što je Dražen Petrović nesrećno poginuo.
– Uvek ću žaliti zbog toga. Dugo nisam prihvatao da Dražena jednostavno nema. Bio sam jako tužan kada sam došao na njegov grob. Mnogo pre snimanja filma „Jednom braća”. Bio sam privatno u Zagrebu kod Draženovih roditelja. Tek tada sam shvatio da ga zaista nema. Uvek je teško kad neko tako mlad ode. Toliko je toga mogao napraviti – ispričao je Divac.
U vreme kada je postalo izvesno da će se SFRJ raspasti, Divac je želeo da sačuva prijateljstvo sa saigračima iz reprezentacije.
– Rat se zahuktao, ja sam od svojih prijatelja tražio da i dalje budemo prijatelji. Oni su hteli da nastavimo druženje kada stvari malo srede. Razumeo sam njihovu situaciju. Važno mi je bilo da uprkos svemu ostanemo u kontaktu – objasnio je Divac.
Pošto se država u kojoj su živeli raspala, Divac je i filmu opisao kako su se nekadašnji saigrači iz reprezentacije ponovo sreli u mečevima najbolje košarkaške lige na svetu.
– Zajedno smo krajem 80-ih otišli u Ameriku, bila je to teška godina za nas jer smo bili tako daleko, bez prijatelja i porodice. Mnogi nam nisu verovali da možemo uspeti u NBA. Hrabrili smo jedan drugoga. Odlazak u NBA tada je bio kao odlazak na Mars. Generacijski sam bio bliži s Dinom Rađom i Tonijem Kukočem. Uz njih sam prošao kadetske, juniorske... sve do seniorskih dana u reprezentaciji. No, bio sam prisutan u Draženove dve poslednje godine života i igranja u NBA, bio je to zaista OK odnos. Bili smo super.
Rekli su od Dražen i Vladi
Biserka Petrović: „Sećam se da su se čuli na dnevnoj bazi. Divca sam posle nesreće videla kad se Jurij Zdovc opraštao od košarke. Pozvao je supruga i mene. Kad nas je Divac ugledao, zaleteo se prema meni i zagrlio me. Nije me puštao...”
Aco Petrović: „Kada dva košarkaška znalca provedu pet godina u reprezentaciji kao cimeri, onda je sasvim logično da postanu odlični prijatelji. Dražen i Divac su definitivno bili dobri prijatelji koji su delili tajne, radosti, očaj, slavu... Sve. Na terenu i van njega. Čuli su se telefonom kada su igrali u NBA.“
Franjo Arapović: „Film je čista propaganda. Stojko Vranković je bio najbolji Draženov prijatelj, a s Divcem nije imao ništa. Razočaran sam.”
Dino Rađa: „Raduje me što će dokumentarac biti prikazan jer će on popraviti sliku koju hrvatska javnost ima o Divcu.“
Zoran Čutura: „Nisam siguran koliko verodostojno može da se predstavi odnos između dva igrača u našoj reprezentaciji, naročito ako je jedan od njih mnogo mrtav, a drugi mnogo živ.”
Divac: Uvek ću žaliti za Draženom
Izvor: Blic Aleksandar Nikolić | 12. 03. 2011. - 00:02h | Foto: A. Dimitrijević
Dokumentarni film „Jednom braća” u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Banjaluci izazvao veliko interesovanje. Storija o zlatnoj generaciji jugoslovenske košarke i prekinutom prijateljstvu košarkaških legendi Vlade Divca i Dražena Petrovića tokom februara i marta videlo je oko 4.500 gledalaca u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Banjaluci. „Zahvaljujemo svima koji su pogledali film i kupovinom ulaznice pomogli da prikupimo dodatna sredstva za naše humanitarne akcije”, kaže za „Blic” Vlade Divac, jedan od junaka filma.
Divac je i narator filma koji govori o prijateljstvu dva najbolja eks-Ju košarkaša 90-ih
Poslednjih dana digla se prašina oko ovog dokumentarca američke televizje ESPN – neki hrvatski košarkaši tvrdili su da je film varka, te da Dražen i Vlade nisu bili prijatelji. Sve to su za „Blic” demantovali Biserka i Aco Petrović, majka i brat preminulog košarkaša, koji su posvedočili da se radilo o pravim drugarima.
Interesovanje za film je ogromno, a nakon premijere u Beogradu, dokumentarni film „Jednom braća“, premijerno je prikazan publici u Sarajevu i Banjaluci, a na festivalu dokumentarnog filma ZagrebDox, zbog velikog interesovanja, doživeo je čak tri projekcije. Tokom februara i marta, u Beogradu, Sarajevu i Banjaluci, od prodatih ulaznica prikupljeno je 5.900 evra, a sredstva su namenjena humanitarnim aktivnostima Fonda „Ana i Vlade Divac“.
– Zahvaljujemo svima koji su pogledali film i bioskopima koji su nam se pridružili u ovoj akciji – „Kolosej” i „Ster sinema” u Beogradu, „Meeting Point” u Sarajevu i Omladinski savjet u Banjaluci – kaže Vlade Divac ispred fonda „Ana i Vlade Divac“.
Divac i Petrović su zajedno osvojili svetsko zlato 1990. godine i u isto vreme su postali zvezde u NBA ligi. Film je snimljen u koprodukciji „ESPN Films” i „NBA Entertejnment”, režirao ga je Majkl Tolejdžian, ali priča dolazi iz srca Vlade Divca, pripovedača filma. Naš proslavljeni košarkaški as ističe koliko mu je žao što je Dražen Petrović nesrećno poginuo.
– Uvek ću žaliti zbog toga. Dugo nisam prihvatao da Dražena jednostavno nema. Bio sam jako tužan kada sam došao na njegov grob. Mnogo pre snimanja filma „Jednom braća”. Bio sam privatno u Zagrebu kod Draženovih roditelja. Tek tada sam shvatio da ga zaista nema. Uvek je teško kad neko tako mlad ode. Toliko je toga mogao napraviti – ispričao je Divac.
U vreme kada je postalo izvesno da će se SFRJ raspasti, Divac je želeo da sačuva prijateljstvo sa saigračima iz reprezentacije.
– Rat se zahuktao, ja sam od svojih prijatelja tražio da i dalje budemo prijatelji. Oni su hteli da nastavimo druženje kada stvari malo srede. Razumeo sam njihovu situaciju. Važno mi je bilo da uprkos svemu ostanemo u kontaktu – objasnio je Divac.
Pošto se država u kojoj su živeli raspala, Divac je i filmu opisao kako su se nekadašnji saigrači iz reprezentacije ponovo sreli u mečevima najbolje košarkaške lige na svetu.
– Zajedno smo krajem 80-ih otišli u Ameriku, bila je to teška godina za nas jer smo bili tako daleko, bez prijatelja i porodice. Mnogi nam nisu verovali da možemo uspeti u NBA. Hrabrili smo jedan drugoga. Odlazak u NBA tada je bio kao odlazak na Mars. Generacijski sam bio bliži s Dinom Rađom i Tonijem Kukočem. Uz njih sam prošao kadetske, juniorske... sve do seniorskih dana u reprezentaciji. No, bio sam prisutan u Draženove dve poslednje godine života i igranja u NBA, bio je to zaista OK odnos. Bili smo super.
Rekli su od Dražen i Vladi
Biserka Petrović: „Sećam se da su se čuli na dnevnoj bazi. Divca sam posle nesreće videla kad se Jurij Zdovc opraštao od košarke. Pozvao je supruga i mene. Kad nas je Divac ugledao, zaleteo se prema meni i zagrlio me. Nije me puštao...”
Aco Petrović: „Kada dva košarkaška znalca provedu pet godina u reprezentaciji kao cimeri, onda je sasvim logično da postanu odlični prijatelji. Dražen i Divac su definitivno bili dobri prijatelji koji su delili tajne, radosti, očaj, slavu... Sve. Na terenu i van njega. Čuli su se telefonom kada su igrali u NBA.“
Franjo Arapović: „Film je čista propaganda. Stojko Vranković je bio najbolji Draženov prijatelj, a s Divcem nije imao ništa. Razočaran sam.”
Dino Rađa: „Raduje me što će dokumentarac biti prikazan jer će on popraviti sliku koju hrvatska javnost ima o Divcu.“
Zoran Čutura: „Nisam siguran koliko verodostojno može da se predstavi odnos između dva igrača u našoj reprezentaciji, naročito ako je jedan od njih mnogo mrtav, a drugi mnogo živ.”