LEGEND
- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 5.533
Dinja osvežava i otklanja bol
Ukusno voće koje podmlađuje i reguliše pritisak
04.07.2009. - 05:00 | Autor: E. B.
Ne goji, osvežava i puna je vitamina - tri dovoljna razloga da ovog leta jedete dinju kad god možete. Ali da biste potpuno uživali u ovom slatkom voću, povedite računa prilikom kupovine i uzmite samo one koje su sasvim zrele.
Kalorijska vrednost
U piramidi ishrane dinja je u istoj ravni kao i ostalo voće, što znači da se preporučuje dva do četiri serviranja u toku dana. Dinja je omiljena zbog svoje energetska vrednost - samo 34 kcal na 100 grama sveže namirnice. U 100 grama sveže dinje nađe se još i 91 gram vode, 0,1 gram masti, 0,8 grama belančevina, 7,9 grama ugljenih hidrata, 8 grama šećera i 0,9 grama vlakana. Dinja je veoma bogata vitaminom C, a neke vrste kao ananas dinje, imaju i mnogo vitamina A. Osim ovih vitamina, dinja sadrži i druge vitamine i minerale, iako u manjim količinama: tiamin, niacin, vitamin B6, folate, pantotensku kiselinu, gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor.
Kako deluje na organizam:
Dinja sadrži mnogo vitamina i minerala, uključujući vitamin C, vitamin B6, kalijum, folnu kiselinu i vlakna i puno karotena. Prema istraživanjima, beta karoten pomaže u borbi protiv raka koji se javlja na plućima, a prema novijim istraživanjima koristi i kod lečenja drugih vrsta raka poput raka grlića materice, raka na materici, raka želuca i oralnih oblika raka. Vitamin C smanjuje pojavu raka usta, grla, raka gušterače i raka želuca. U narodnoj medicini koristi se za osveženje i psihičko smirenje, pomaže kod upale žučnih i mokraćnih puteva i kod uboda i opekotina. Voda i kalijum iz ovog voća podstiču rad bubrega i pomažu u uklanjanju štetnih materija iz organizma. Dinja se posebno preporučuje osobama sa visokim krvnim pritiskom. Biljna vlakna iz dinje olakšavaju varenje i pomažu u smanjenju telesne težine i nadimanja u stomaku.
I na kraju lek iz bakine kuhinje - obloge od isceđenog soka dinje ili od narendane dinje služi za otklanjanje bola.
Kupovanje i čuvanje
Prava sezona dinja počinje u junu i završava se u avgustu.
Prilikom kupovine dinje, dobro pogledajte peteljku, jer ćete na osnovu nje ustanoviti da li je dinja ubrana dok je još bila zelena: ako oko peteljke postoje kapljice vode to je siguran znak da je dinja ubrana prerano. Kod zrele dinje peteljka lako otpada, a na njenom mestu ostaje malo udubljenje.
Izbegavajte dinje koje imaju mekane delove, tamna oštećenja ili napukline.
Dinju čuvajte dva-tri dana na sobnoj temperaturi da bi potpuno sazrela, a zatim možete da je čuvate u frižideru još pet dana. Isečenu dinju čuvajte u frižideru do tri dana u zatvorenoj posudi jer njen miris može da pređe na drugu hranu koju čuvate u frižideru.
Izvor: Blic
Ukusno voće koje podmlađuje i reguliše pritisak
04.07.2009. - 05:00 | Autor: E. B.
Ne goji, osvežava i puna je vitamina - tri dovoljna razloga da ovog leta jedete dinju kad god možete. Ali da biste potpuno uživali u ovom slatkom voću, povedite računa prilikom kupovine i uzmite samo one koje su sasvim zrele.
Kalorijska vrednost
U piramidi ishrane dinja je u istoj ravni kao i ostalo voće, što znači da se preporučuje dva do četiri serviranja u toku dana. Dinja je omiljena zbog svoje energetska vrednost - samo 34 kcal na 100 grama sveže namirnice. U 100 grama sveže dinje nađe se još i 91 gram vode, 0,1 gram masti, 0,8 grama belančevina, 7,9 grama ugljenih hidrata, 8 grama šećera i 0,9 grama vlakana. Dinja je veoma bogata vitaminom C, a neke vrste kao ananas dinje, imaju i mnogo vitamina A. Osim ovih vitamina, dinja sadrži i druge vitamine i minerale, iako u manjim količinama: tiamin, niacin, vitamin B6, folate, pantotensku kiselinu, gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor.
Kako deluje na organizam:
Dinja sadrži mnogo vitamina i minerala, uključujući vitamin C, vitamin B6, kalijum, folnu kiselinu i vlakna i puno karotena. Prema istraživanjima, beta karoten pomaže u borbi protiv raka koji se javlja na plućima, a prema novijim istraživanjima koristi i kod lečenja drugih vrsta raka poput raka grlića materice, raka na materici, raka želuca i oralnih oblika raka. Vitamin C smanjuje pojavu raka usta, grla, raka gušterače i raka želuca. U narodnoj medicini koristi se za osveženje i psihičko smirenje, pomaže kod upale žučnih i mokraćnih puteva i kod uboda i opekotina. Voda i kalijum iz ovog voća podstiču rad bubrega i pomažu u uklanjanju štetnih materija iz organizma. Dinja se posebno preporučuje osobama sa visokim krvnim pritiskom. Biljna vlakna iz dinje olakšavaju varenje i pomažu u smanjenju telesne težine i nadimanja u stomaku.
I na kraju lek iz bakine kuhinje - obloge od isceđenog soka dinje ili od narendane dinje služi za otklanjanje bola.
Kupovanje i čuvanje
Prava sezona dinja počinje u junu i završava se u avgustu.
Prilikom kupovine dinje, dobro pogledajte peteljku, jer ćete na osnovu nje ustanoviti da li je dinja ubrana dok je još bila zelena: ako oko peteljke postoje kapljice vode to je siguran znak da je dinja ubrana prerano. Kod zrele dinje peteljka lako otpada, a na njenom mestu ostaje malo udubljenje.
Izbegavajte dinje koje imaju mekane delove, tamna oštećenja ili napukline.
Dinju čuvajte dva-tri dana na sobnoj temperaturi da bi potpuno sazrela, a zatim možete da je čuvate u frižideru još pet dana. Isečenu dinju čuvajte u frižideru do tri dana u zatvorenoj posudi jer njen miris može da pređe na drugu hranu koju čuvate u frižideru.
Izvor: Blic