Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Dinaru ne pomaže ni NBS
Uprkos intervenciji centralne banke od 135,5 miliona evra, u protekla dva dana evro, po srednjem kursu, sve bliži „stotki”, a pojedine banke evropsku valutu prodaju skuplje od sto dinara.
Kurs u beogradskim bankama juče u 17 sati
Dinar je i juče opet izgubio koju paru na vrednosti, uprkos tome što je Narodna banka Srbije pokušala da dalje obezvređivanje domaće valute zaustavi prodajom 46,5 miliona evra, a prekjuče 89 miliona evra. To je bila šesta intervencija centralne banke na deviznom tržištu od početka ove godine, a ukupno je do sada potrošeno 245,5 miliona evra. Dinar se, i pored toga, juče u nekim bankama u centru Beograda, prodavao uveliko iznad sto dinara za evro.
To što je vrednost dinara na istorijskom minimumu, neke bankare ne zabrinjava previše, jer u narednom periodu predviđaju stabilizaciju domaće valute. Prema proceni Sonje Miladinovski, člana izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, treba očekivati manji intenzitet dnevnih oscilacija dinara.
–Trenutna povećana tražnja za devizama sezonskog je karaktera. U ovom trenutku povećana tražnja se može pokriti obimnijim intervencijama NBS, nekim većim deviznim prilivom iz izvoza, inostranog kredita ili investicijama iz inostranstva – predviđa Miladinovska.
Ona dodaje da je u ovom trenutku promet na deviznom tržištu mali. Zbog toga su rasponi između kupovnog i prodajnog kursa evra veliki. S obimnijim intervencijama NBS promet na tržištu deviza će se povećati, što će uticati da se kupoprodajni rasponi smanje.
I Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, smatra, takođe, da je slabljenje dinara sezonskog karaktera.
– Kada se ovaj sezonski uticaj „istutnji”, kurs će se stabilizovati, jer će tražnja biti slaba tokom 2010. godine i ne vidim šta bi to značajno moglo dramatičnije da spusti dinar na niže grane. I dalje će biti manjih talasanja u kretanju kursa, izazvanih povremenim neusklađenostima u ponudi i tražnji – ističe Petrović, koji smatra da je ponuda deviza trenutno mršava, jer je kreditni kanal preko koga su evri dolazili na tržište slab.
Padu dinara doprinela je i psihologija, jer i građani i privrednici računaju da će evro ove godine i dalje rasti.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da će dalje kretanje dinara da odrede obaveza NBS da inflaciju zadrži u okvirima od šest, plus minus dva odsto, ali i interesi raznih lobija poput bankarskog, dužničkog, uvozničkog, kao i političke elite kojoj odgovara jak kurs.
– Pitanje je koliko još vrednost dinara može da padne, a da se inflacija ne gurne preko osam odsto. Ukoliko ne bude spoljnih šokova, skokovi cena nafte, hrane, sirovina, smatram da dinar može da izgubi na vrednosti šest do sedam procenata – kaže Nikolić i dodaje da se kurs još nije prelio na cene zbog male tražnje.
Nikolić kaže da pad vrednosti dinara ne odgovara ni bankama, jer kupovinom trezorskih zapisa više ne mogu da zarade kao pre. One su već smanjile kupovinu tih zapisa za nekoliko stotina miliona evra.
– Imaju oni zaradu i pri kamati od 9,5 odsto. Ali njima realni dinarski prinos na dinare nije interesantan toliko koliko tim dinarima mogu evra da kupe. Bitna im je zarada u evrima, a prošle godine su, podsećanja radi, na trezorskim zapisima zaradili 210 miliona evra – navodi Nikolić. Po njegovim rečima, i smanjenje referentne kamate centralne banke doprinelo je rastu evra. S obzirom na to da postoji veza između jačine dinara i visine kamatne stope NBS, koja je već smanjivana poslednjih meseci, realno je da domaća valuta oslabi u ovoj godini. To se u praksi, kaže Nikolić, vidi već od novembra prošle godine.
Međutim, Sonja Miladinovski, iz Sosijete ženeral banke, poriče da su sada banke manje motivisane da kupuju trezorske zapise.
– Nema značajne oscilacije u tom pogledu. Jučerašnji promet državnim zapisima bio je na nivou s početka januara – kaže naša sagovornica.
Ona negira da je slabljenje dinara rezultat „osvete” banaka, jer su im prihodi pali po osnovu državnih hartija od vrednosti, zbog smanjenja referentne kamatne stope.
Zoran Petrović, iz Rajfajzen banke, smatra da su takve zamerke potpuno neutemeljene.
– Radimo kao komercijalne banke, a ne kao kazina. Jasno je da je sa padom dinarskih kamatnih stopa pala i zarada banaka, zato što banke imaju daleko veća dinarska potraživanja od dinarskih obaveza. Kamatna razlika između dinara i evra je i dalje značajna i, imajući u vidu da se zbog slabe tražnje ne očekuje znatnije slabljenje dinara, investicije u trezorske zapise će i dalje biti isplative – objašnjava.
Miladin Kovačević, saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, ocenjuje da je padu dinara kumovala činjenica da preduzeća u ovom periodu kupuju devize za vraćanje dugova prema inostranstvu.
Povike na NBS, u stilu „hvatajte krivca”, nisu opravdane, jer guverner instrumentima koje poseduje čini sve da spreči prevelike dnevne oscilacije.
Prodato još 46,5 miliona evra
NBS je na jučerašnjoj aukciji prodala 46,5 miliona evra, kako bi u uslovima povećane tražnje za devizama obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta i sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa, saopštila je centralna banka.
Jučerašnji indikativni kurs evra bio je 98,5631 dinara
Računajući pomenutu prodaju 46,5 miliona evra, NBS je od početka godine prodala ukupno 245,5 miliona evra.
Posle pretposlednje intervencije NBS od 89 miliona evra na deviznom tržištu, dinar je juče pao na najnižu vrednost prema evru od 2002. godine, jer je oslabio 38 para ili 0,38 odsto, tako da je zvanični srednji kurs 98,0520 dinara za evro, objavila je centralna banka.
Guverner NBS Radovan Jelašić ocenio je da aktuelni kurs dinara ne ugrožava planirani nivo inflacije u ovoj godini, naglašavajući da će, ukoliko bi se to desilo, NBS preduzeti odgovarajuće mere.
Izvor: Tanjug
Uprkos intervenciji centralne banke od 135,5 miliona evra, u protekla dva dana evro, po srednjem kursu, sve bliži „stotki”, a pojedine banke evropsku valutu prodaju skuplje od sto dinara.
Kurs u beogradskim bankama juče u 17 sati
Dinar je i juče opet izgubio koju paru na vrednosti, uprkos tome što je Narodna banka Srbije pokušala da dalje obezvređivanje domaće valute zaustavi prodajom 46,5 miliona evra, a prekjuče 89 miliona evra. To je bila šesta intervencija centralne banke na deviznom tržištu od početka ove godine, a ukupno je do sada potrošeno 245,5 miliona evra. Dinar se, i pored toga, juče u nekim bankama u centru Beograda, prodavao uveliko iznad sto dinara za evro.
To što je vrednost dinara na istorijskom minimumu, neke bankare ne zabrinjava previše, jer u narednom periodu predviđaju stabilizaciju domaće valute. Prema proceni Sonje Miladinovski, člana izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, treba očekivati manji intenzitet dnevnih oscilacija dinara.
–Trenutna povećana tražnja za devizama sezonskog je karaktera. U ovom trenutku povećana tražnja se može pokriti obimnijim intervencijama NBS, nekim većim deviznim prilivom iz izvoza, inostranog kredita ili investicijama iz inostranstva – predviđa Miladinovska.
Ona dodaje da je u ovom trenutku promet na deviznom tržištu mali. Zbog toga su rasponi između kupovnog i prodajnog kursa evra veliki. S obimnijim intervencijama NBS promet na tržištu deviza će se povećati, što će uticati da se kupoprodajni rasponi smanje.
I Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, smatra, takođe, da je slabljenje dinara sezonskog karaktera.
– Kada se ovaj sezonski uticaj „istutnji”, kurs će se stabilizovati, jer će tražnja biti slaba tokom 2010. godine i ne vidim šta bi to značajno moglo dramatičnije da spusti dinar na niže grane. I dalje će biti manjih talasanja u kretanju kursa, izazvanih povremenim neusklađenostima u ponudi i tražnji – ističe Petrović, koji smatra da je ponuda deviza trenutno mršava, jer je kreditni kanal preko koga su evri dolazili na tržište slab.
Padu dinara doprinela je i psihologija, jer i građani i privrednici računaju da će evro ove godine i dalje rasti.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da će dalje kretanje dinara da odrede obaveza NBS da inflaciju zadrži u okvirima od šest, plus minus dva odsto, ali i interesi raznih lobija poput bankarskog, dužničkog, uvozničkog, kao i političke elite kojoj odgovara jak kurs.
– Pitanje je koliko još vrednost dinara može da padne, a da se inflacija ne gurne preko osam odsto. Ukoliko ne bude spoljnih šokova, skokovi cena nafte, hrane, sirovina, smatram da dinar može da izgubi na vrednosti šest do sedam procenata – kaže Nikolić i dodaje da se kurs još nije prelio na cene zbog male tražnje.
Nikolić kaže da pad vrednosti dinara ne odgovara ni bankama, jer kupovinom trezorskih zapisa više ne mogu da zarade kao pre. One su već smanjile kupovinu tih zapisa za nekoliko stotina miliona evra.
– Imaju oni zaradu i pri kamati od 9,5 odsto. Ali njima realni dinarski prinos na dinare nije interesantan toliko koliko tim dinarima mogu evra da kupe. Bitna im je zarada u evrima, a prošle godine su, podsećanja radi, na trezorskim zapisima zaradili 210 miliona evra – navodi Nikolić. Po njegovim rečima, i smanjenje referentne kamate centralne banke doprinelo je rastu evra. S obzirom na to da postoji veza između jačine dinara i visine kamatne stope NBS, koja je već smanjivana poslednjih meseci, realno je da domaća valuta oslabi u ovoj godini. To se u praksi, kaže Nikolić, vidi već od novembra prošle godine.
Međutim, Sonja Miladinovski, iz Sosijete ženeral banke, poriče da su sada banke manje motivisane da kupuju trezorske zapise.
– Nema značajne oscilacije u tom pogledu. Jučerašnji promet državnim zapisima bio je na nivou s početka januara – kaže naša sagovornica.
Ona negira da je slabljenje dinara rezultat „osvete” banaka, jer su im prihodi pali po osnovu državnih hartija od vrednosti, zbog smanjenja referentne kamatne stope.
Zoran Petrović, iz Rajfajzen banke, smatra da su takve zamerke potpuno neutemeljene.
– Radimo kao komercijalne banke, a ne kao kazina. Jasno je da je sa padom dinarskih kamatnih stopa pala i zarada banaka, zato što banke imaju daleko veća dinarska potraživanja od dinarskih obaveza. Kamatna razlika između dinara i evra je i dalje značajna i, imajući u vidu da se zbog slabe tražnje ne očekuje znatnije slabljenje dinara, investicije u trezorske zapise će i dalje biti isplative – objašnjava.
Miladin Kovačević, saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, ocenjuje da je padu dinara kumovala činjenica da preduzeća u ovom periodu kupuju devize za vraćanje dugova prema inostranstvu.
Povike na NBS, u stilu „hvatajte krivca”, nisu opravdane, jer guverner instrumentima koje poseduje čini sve da spreči prevelike dnevne oscilacije.
Prodato još 46,5 miliona evra
NBS je na jučerašnjoj aukciji prodala 46,5 miliona evra, kako bi u uslovima povećane tražnje za devizama obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta i sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa, saopštila je centralna banka.
Jučerašnji indikativni kurs evra bio je 98,5631 dinara
Računajući pomenutu prodaju 46,5 miliona evra, NBS je od početka godine prodala ukupno 245,5 miliona evra.
Posle pretposlednje intervencije NBS od 89 miliona evra na deviznom tržištu, dinar je juče pao na najnižu vrednost prema evru od 2002. godine, jer je oslabio 38 para ili 0,38 odsto, tako da je zvanični srednji kurs 98,0520 dinara za evro, objavila je centralna banka.
Guverner NBS Radovan Jelašić ocenio je da aktuelni kurs dinara ne ugrožava planirani nivo inflacije u ovoj godini, naglašavajući da će, ukoliko bi se to desilo, NBS preduzeti odgovarajuće mere.
Izvor: Tanjug