LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Dinar (veštački) sve jači i jači
Izvor: Press
Beograd -- Dinar je danas dostigao najjaču vrednost ove godine tako da će zvanični srednji kurs biti 102.4816 dinara za evro.
Bankari veruju da će kurs do kraja godine biti stabilan i da će se evro kretati u intervalu od 100 do maksimalno 110 dinara.
Ekonomski stručnjaci slažu se da će dinar biti stabilan, pa čak i jačati, ali pre svega zbog velikog zaduživanja države prodajom hartija od vrednosti i činjenice da je ovo predizborna godina.
Najjednostavnije objašnjenje za jačanja dinara iznosi saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić, koji kaže da su banke samo zbog ulaganja u trezorske zapise u prva dva meseca ove godine unele u Srbiju oko 250 miliona evra.
"Da bi država obezbedila novac za pokriće deficita budžeta, emitovala je ogromne iznose hartija od vrednosti. Samo u martu, na primer, za čak 800 miliona evra. Banke ove zapise kupuju za dinare i na taj način finansiraju rupu u budžetu. Ali, pošto na domaćem tržištu nemaju dovoljno novca, u Srbiju dovlače devize iz svojih centrala", kaže Nikolić.
Te devize banke menjaju za dinare i kupuju hartije od vrednosti. "To je ogromna tražnja za domaćom valutom koja neminovno utiče na njeno jačanje. Banke na ovaj način imaju duplu zaradu, jer pored kamate na zapise imaju dobit i od apresijacije dinara kada hartije od vrednosti stignu na naplatu", zaključuje Nikolić.
Iako korist od jačanja dinara imaju zaduženi građani i privreda, Nikolić smatra da je šteta mnogo veća. "Model privrednog razvoja koji je zacrtala Vlada Srbije treba da se osloni na jačanje izvoza, a izvoznicima nikako ne ide naruku veštačko jačanje dinara", smatra Nikolić.
Bankari očekuju stabilnost domaće valute, ali i priznaju da na jačanje dinara utiče tražnja za trezorskim zapisima.
"Jačanje dinara svakako je odraz povećanog interesovanja stranih investitora za domaću valutu. Naime, strani investitori kupovinom hartija od vrednosti koje izdaje Ministarstvo finansija utiču na jačanje dinara, istovremeno ostvarujući visok prinos po osnovu kamate", navode u Unikredit banci i dodaju da očekuju da će se trend jačanja nastaviti.
Makroekonomski analitičar Erste grupe Alen Kovač potvrđuje da je snažnije zaduživanje Ministarstva finansija u poslednjem periodu imalo pozitivan uticaj na stabilizaciju kursa. On ipak iznosi i moguće pritiske na slabljenje domaće valute do kojih može doći do kraja godine.
On navodi da "moguće odlaganje privatizacije Telekoma donosi određenu dozu neizvesnosti u vezi sa kretanjem kursa. A to može povećati zaduživanja Ministarstva finansija na tržištu".
"Negativni rizici ostaju vezani i za kretanja u evrozoni. Takođe, manje restriktivna monetarna politika, što se može desiti ukoliko inflacija pokaže silazni trend, kao i pad referentne kamatne stope mogu da se odraze na kurs. U tom smislu, možemo očekivati kretanje u intervalu od 100 do 110 dinara za jedan evro tokom ove godine", navodi Kovač.
Madžar: Ne znam zašto dinar raste
Ekonomista profesor Ljubomir Madžar kaže da je izvoz Srbije slab da bi Srbija mogla da ima jak dinar. "Takođe, izvori deviza presušuju, jer nam je spoljnji dug već previsok. Pre dve godine jačanje dinara pospešivala je privatizacija, ali ni toga sada nema, kao ni stranih investicija. Iskreno, na pitanje zašto dinar jača, nemam odgovor", kaže Madžar.
Evro išao i do 107,5 dinara
U odnosu na ponedeljak dinar je jači za 0,27 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro. Ove godine domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro.
Izvor: Press
Beograd -- Dinar je danas dostigao najjaču vrednost ove godine tako da će zvanični srednji kurs biti 102.4816 dinara za evro.
Ekonomski stručnjaci slažu se da će dinar biti stabilan, pa čak i jačati, ali pre svega zbog velikog zaduživanja države prodajom hartija od vrednosti i činjenice da je ovo predizborna godina.
Najjednostavnije objašnjenje za jačanja dinara iznosi saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić, koji kaže da su banke samo zbog ulaganja u trezorske zapise u prva dva meseca ove godine unele u Srbiju oko 250 miliona evra.
"Da bi država obezbedila novac za pokriće deficita budžeta, emitovala je ogromne iznose hartija od vrednosti. Samo u martu, na primer, za čak 800 miliona evra. Banke ove zapise kupuju za dinare i na taj način finansiraju rupu u budžetu. Ali, pošto na domaćem tržištu nemaju dovoljno novca, u Srbiju dovlače devize iz svojih centrala", kaže Nikolić.
Te devize banke menjaju za dinare i kupuju hartije od vrednosti. "To je ogromna tražnja za domaćom valutom koja neminovno utiče na njeno jačanje. Banke na ovaj način imaju duplu zaradu, jer pored kamate na zapise imaju dobit i od apresijacije dinara kada hartije od vrednosti stignu na naplatu", zaključuje Nikolić.
Iako korist od jačanja dinara imaju zaduženi građani i privreda, Nikolić smatra da je šteta mnogo veća. "Model privrednog razvoja koji je zacrtala Vlada Srbije treba da se osloni na jačanje izvoza, a izvoznicima nikako ne ide naruku veštačko jačanje dinara", smatra Nikolić.
Bankari očekuju stabilnost domaće valute, ali i priznaju da na jačanje dinara utiče tražnja za trezorskim zapisima.
"Jačanje dinara svakako je odraz povećanog interesovanja stranih investitora za domaću valutu. Naime, strani investitori kupovinom hartija od vrednosti koje izdaje Ministarstvo finansija utiču na jačanje dinara, istovremeno ostvarujući visok prinos po osnovu kamate", navode u Unikredit banci i dodaju da očekuju da će se trend jačanja nastaviti.
Makroekonomski analitičar Erste grupe Alen Kovač potvrđuje da je snažnije zaduživanje Ministarstva finansija u poslednjem periodu imalo pozitivan uticaj na stabilizaciju kursa. On ipak iznosi i moguće pritiske na slabljenje domaće valute do kojih može doći do kraja godine.
On navodi da "moguće odlaganje privatizacije Telekoma donosi određenu dozu neizvesnosti u vezi sa kretanjem kursa. A to može povećati zaduživanja Ministarstva finansija na tržištu".
"Negativni rizici ostaju vezani i za kretanja u evrozoni. Takođe, manje restriktivna monetarna politika, što se može desiti ukoliko inflacija pokaže silazni trend, kao i pad referentne kamatne stope mogu da se odraze na kurs. U tom smislu, možemo očekivati kretanje u intervalu od 100 do 110 dinara za jedan evro tokom ove godine", navodi Kovač.
Madžar: Ne znam zašto dinar raste
Ekonomista profesor Ljubomir Madžar kaže da je izvoz Srbije slab da bi Srbija mogla da ima jak dinar. "Takođe, izvori deviza presušuju, jer nam je spoljnji dug već previsok. Pre dve godine jačanje dinara pospešivala je privatizacija, ali ni toga sada nema, kao ni stranih investicija. Iskreno, na pitanje zašto dinar jača, nemam odgovor", kaže Madžar.
Evro išao i do 107,5 dinara
U odnosu na ponedeljak dinar je jači za 0,27 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro. Ove godine domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro.