Dinar pada i ne misli da stane

[sendi]

[h=1]Dinar pada i ne misli da stane
[/h] Izvor: Politika, štampa


Beograd -- Pad domaće valute obara istorijske rekorde i ukoliko dinar nastavi da slabi ovim tempom, od 0,8 odsto dnevno, evro će na kraju sedmice vredeti 113 dinara.

(Novosti)​

Nakon što je juče, i pored intervencije narodne banke, prvi put prešao psihološku granicu od 110 dinara, evro je nastavio da raste dostigavši 110,3562 dinara za evro.
Snažan pritisak na kurs je naterao centralnu banku da proda čak 80 miliona evra, kako bi sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju, ali ni to nije bilo dovoljno da zaustavi pad dinara.
Takav trend će se, prema ocenama stručnjaka, verovatno zadržati i u narednim danima, što bi moglo da dovede do rasta inflacije.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Ekonomisti kažu da će dinar blago da pada do pred izbore, a onda bi mogao značajnije da ojača. Za to bi NBS morala da izdvoji znatnu količinu evra iz deviznih rezervi. U ovoj godini, naša centralna banka ima mogućnost da za odbranu kursa utroši do dve milijarde evra, ali je pitanje čime bi posle toga popunila svoje trezore.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ukoliko Narodna banka svojim intervencijama ne zaustavi dalje srljanje dinara koliko sutra ili prekosutra, kada stižu mesečne rate za otplatu kredita, dužnici će od banaka dobiti obračun ne retko i po 113 dinara za evro koliko je bio juče prodajni kurs kod nekih banaka.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže za Politiku da su pritisci na slabljenje dinara ojačali i nadjačali napore NBS da spreči pomenuti pad. Centralna banka je i u petak dinar pokušala da odbrani prodajom 30 miliona evra.

"Očekujem da će dinar nastaviti da slabi, možda ne tako intenzivno kao prethodnih dana. Naša ekonomska politika dobila je slabu ocenu od MMF-a i to se neće menjati do nove vlade. Dinar može da spase samo vanredni strani priliv, a ja ga ne vidim. Nije planirana nikakva velika privatizacija. Telekom je ostao sledećoj vladi. S druge strane, sadašnja vrednost domaće valute pokazuje da strani investitori više nisu zainteresovani za naše obveznice i to upravo zbog kursa, jer prinos u evrima poništava depresijacija", kaže Nikolić.


[h=2]Prokopijević: Do izbora evro možda i 118 dinara[/h] S obzirom na politiku NBS-a koja dopušta ovakvo klizanje kursa uz ocenu da je zabrinutost građana i privrede zbog stabilnosti dinara "prenaglašena“, mnogi su izgubili nadu da će kurs u dogledno vreme biti stabilizovan.

​

"Verujem da će nadležni učiniti sve da makar do izbora uspore pad dinara. U tom smislu bi me iznenadilo da izbore dočekamo sa kursom od 118 dinara za evro, ali nema garancija da se ni to neće dogoditi", ocenio je za Alo Miroslav Propijević, direktor Centra za slobodno tržište.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Još koliko 2. februara, kada je počeo najnoviji talas depresijacije dinara, kurs evra bio je na nivou od 105,2939.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Uzroke slabljenja dinara on vidi u odlasku Ju-Es stila kao najvećeg izvoznika u Srbiji, nedolasku investitira usled neizvesnosti zbog predstojećih izbora, kao i evropskom krizom, koja je, kako kaže, kod nas pojačana neracionalnom javnom potrošnjom i zaduživanjem.

"Pad dinara direktno pogađa građane kroz rast cena, kao i povevećanjem rata za kredite koji prate evro. Situacija će biti još dramatičnija kada prođu izbori i državi stignu na naplatu rate za devizna zaduženja", upozorio je Prokopijević.


[h=2]Stevanović: Građani "oporezovani" padom dinara[/h] Saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović smatra da dinar ipak "ne može beskonačno da slabi, jer će se dinarska novčana masa smanjiti do nivoa koji će morati da dovede do nove ravnoteže“.

​

Ovaj ekonomista veruje da će ovakav pad dinara povećati inflaciju, odnosno da će tako "građani biti oporezovani jer će im gotovina manje vredeti“.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Podsetimo, dinar je za tri i po godine izgubio više od 40 odsto vrednosti jer je u leto 2008. godine evro vredeo 78,5 dinara.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prema Stevanovićevim rečima, ovakva situacija rezultat je toga što su državni prihodi presušili, dalje zaduživanje nije moguće, barem po zakonu, a nema ni investicija koje bi donele sveže devize u zemlju.

"Kad nema realnog prilagođavanja, onda se prilagođavamo kroz promenu kursa. Nismo pred katastrofom, već se suočavamo sa jednokratnim smanjenjem vrednosti naše valute. To isto se dogodilo i Mađarskoj pre tri, četiri meseca . Ono što je najgore je to što će najproduktivniji deo naše države trpeti štetu od pada dinara, jer će im kursne razlike pojesti sav profit koji su ostvarili u poslednjih šest meseci", kaže Stevanović za Danas.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da su pritisci na slabljenje dinara ojačali i nadjačali napore NBS da spreči pomenuti pad. Centralna banka je u petak dinar pokušala da odbrani prodajom 30 miliona evra. Do sada je u tu svrhu od početka godine potrošila 108,5 miliona evra.

“Očekujem da će dinar nastaviti da slabi, možda ne tako intenzivno kao prethodnih dana. Naša ekonomska politika dobila je slabu ocenu od MMF-a i to se neće menjati do nove vlade. Dinar može da spase samo vanredni strani priliv, a ja ga ne vidim” , kaže Nikolić.

On dodaje da nije planirana nikakva velika privatizacija. „Telekom” je ostao sledećoj vladi. S druge strane, sadašnja vrednost domaće valute pokazuje da strani investitori više nisu zainteresovani za naše obveznice i to upravo zbog kursa, jer prinos u evrima poništava depresijacija, kaže Nikolić.
Najnovije slabljenje dinara prema evru velikim delom je posledica uzdrmanog poverenja investitora, usled lošijih makroekonomskih pokazatelja Srbije, kaže profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić. On podržava odluku NBS da pažljivo interveniše na deviznom tržištu kako ne bi išla na ruku špekulantima.
Grubišić je istakao da banke na deviznom tržištu za račun svojih klijenata, koji imaju obaveze u inostranstvu, moraju da kupuju devize, ali to povremeno rade i za svoje interese, odnosno „izlaze” iz dinara, što sve vrši pritisak na tražnju za devizama i dinar slabi.

Grubišić je naveo i da je odlaganje aranžmana sa MMF-om uticalo na kretanje kursa jer, prema njegovim rečima, „nismo dobili signal da vodimo održivu ekonomsku politiku. To je nešto što ozbiljni investitori prate, kao i finansijske institucije”.

On je naglasio da NBS treba pažljivo da interveniše, „jer kada bi špekulanti znali da će ona uvek da im garantuje intervencijom da izađu u dobrom trenutku, da zatvore svoju poziciju u dinarima, to ne bi bilo dobro, onda bi im omogućavala da na taj način zarade”.
Grubišić je podsetio da devizne rezerve nisu neograničene i ako bi NBS prečesto intervenisao, mogao bi ih ugroziti „što je mnogo veća opasnost od realnog devizni kursa i umerenih intervencija. Ne bi valjalo da dođemo u situaciju slabih deviznih rezervi što bi ugrozilo ceo finansijski sistem”.

On je ocenio da se može očekivati da 2012. godina bude završena sa blagim slabljenjem dinara – „naravno da će u pojedinim trenucima doći i do nekog jačanja, kada dođe opet do priliva deviza”.

Grubišić je napomenuo da će na kretanje kursa uticati i NBS svojom monetarnom politikom, odnosno visina referentne kamatne stope koja je sada jednocifrena i „ako bi oni povećali tu kamatu, banke bi ponovo počele da ulažu u dinare”.

 

[Black Predator]

Nema razloga za paniku zbog kursa dinarahttp://www.tanjug.rs/novosti/34260/nema-razloga-za-paniku-zbog-kursa-dinara.htm#












Izvor:
Tanjug.rs








Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da nema razloga "za bilo kakvu vrstu panike, ni psihoze", niti da će slabljenje dinara prema evru biti dugoročni trend, niti da je pred nama situacija u kojoj će stvari izmaći kontroli što se tiče kursa.

"Neće iz prostog razloga što NBS ima instrumente kojima može da interveniše, pre svega, devizne rezerve zemlje su na vrlo zadovoljavajućem nivou, one su dovoljne da obezbede finansijsku stabilnost", istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.

On je rekao da je slabljenje domaće valute u proteklom periodu bilo "relativno skromnih razmera" - 4,3 odsto u prva dva meseca 2012, "dakle, s te tačke gledišta brzina i dinamika promena deviznog kursa nisu neuobičajene za valutni režim u kome se dinar nalazi".

Primera radi, imate valute kao što su poljski zlot koji je od jula do septembra prošle godine oslabio za 12,4 odsto, turska lira koja je od juna do avgusta prošle godine oslabila za 12,5 odsto, mađarska forinta koja je od oktobra do decembra 2011. oslabila za 9,5 odsto, naveo je Šoškić.

Prema njegovim rečima, često se zaboravlja da je dinar u dužem vremenskom periodu bio vrlo stabilan, "ako pogledate unazad kako se kretao devizni kurs vi ćete videti da od novembra 2010. godine kada je kurs bio preko 107 dinara za evro, do sada kada je oko 110 dinara to su promene koje nisu neobične za valute koje su u režimu fluktuirajućeg deviznog kursa".

Govoreći o uzrocima slabljenja dinara, Šoškić je istakao da su oni uvek vezani za to kakva su očekivanja investitora oko ukupne makroekonomske pozicije naše zemlje, "nekada tu imate nervozu koja može uticati, a u poslednje vreme su prisutni na deviznom tržištu u većoj meri i rezidenti sa svojim transakcijama, koji verovatno imaju procenu kako je kurs dinara u silaznom trendu".

"Tačno jeste da se to poklopilo sa određenim dešavanjima - zaustavljanje našeg odnosa sa Međunarodnim monetarnim fondom, određeni nivo rezervi na strani međunarodnih investitora koji se javio posledično, to je nešto na šta je NBS upozoravala da se potencijalno može desiti".

"Sve to skupa je kreiralo tržišne okolnosti u kojima se mi trenutno nalazimo, mi verujemo da nema razloga za zabrinutost u ovom smislu, pomno pratimo šta se dešava na tržištu i spremni smo da koristimo vrlo značajne i efikasne alate koje imamo u svojoj nadležnosti", rekao je Šoškić.

Što se tiče intervencija na deviznom tržištu, on je naveo da će NBS i dalje, kada uoči da u nekom trgovačkom danu postoji prenaglašena nervoza i nestabilnost svojim intervencijama smanjivati prekomerne dnevne fluktuacije, ali ne tako da ide protiv tržišnog trenda jer njega treba da odredi ponuda i tražnja i to je u potpunosti konzistentno sa režimom deviznog kursa i ciljanjem inflacije, naveo je guverner.

"To je uobičajeni način ponašanja centralnih banaka u okolnostima u kojima se nalazi naša zemlja", rekao je on.
Šoškić je naglasio da centralna banka ne smatra da kurs ne utiče na cene, kako su tvrdili neki domaći mediji - "sasvim obrnuto, mi smo vrlo svesni toga da kurs može uticati na inflaciju i finansijsku stabilnost".

"NBS će nastaviti politiku koju je i do sada vodila da cilja inflaciju, da ne cilja kurs, ali takođe da koristi devizne rezerve u smislu kontrole inflacionih pristiaka i pritisaka koji mogu da ugroze finansijsku stabilnost zemlje, i finansijska stabilnost neće biti ugrožena", istakao je on.

Povodom mišljenja pojedinih stručnjaka da bi Srbija trebalo da uvede fiksni kurs, Šoškić je istakao da je fleksibilan kurs izabran s namerom, jer, po pravilu, smanjuje potencijalnu cenu koju zemlja mora da plati pod dejsvtom eksternih nestabilnosti.

"Ako se desi finansijska kriza i ako ste u režimu fiksnog kursa, vrlo lako se može desiti da zemlja potroši sve devizne rezerve, da ne uspe da odbrani kurs na fiksnom nivou i da pošto je potrošila rezerve dođe do ogromne korekcije kursa, veće nego što bi trebalo", zaključio je guverner.