LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Dinar miran samo privremeno
20. decembar 2010. | 08:07 | Izvor: Novosti
Beograd -- Dinar je posle rekordnog jačanja poslednje nedelje ponovo drastično oslabio. U petak je zabeležio takođe rekord, ali neslavan - u jednom danu pao je 1,25 dinara
Narodna banka, i pored ovako visokog rasta, nije u petak reagovala, odnosno nije iznela evre na međubankarsko devizno tržište
Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, smatra da će domaća valuta biti stabilna u narednom periodu, a da će se intervenisati onda kada centralna banka bude smatrala da je došlo do prekomerne dnevne oscilacije kursa.
A, kako će se dinar kretati, znaće se već ovih dana, jer počinju plaćanja prema inostranstvu. Ukoliko bude dovoljno deviza na tržištu za podmirivanje svih potreba preduzeća, onda naša valuta neće mnogo klizati. Ali, ako se ispostavi da je potražnja znatno veća za evrima nego što ih ima na tržištu, a to se poslednjih meseci dešavalo redovno, domaćoj valuti preti novo poniranje.
Proteklih dana moglo se čuti, pre svega od ekonomista, da je postignut politički dogovor da se drži jak dinar u godini pred izbore. Evro bi u tom slučaju mogao da padne i do 102 dinara. Do ovoga, kažu analitičari, može da dođe, pre svega, zbog restriktivne monetarne politike NBS, ponude evroobveznica i priliva od prodaje Telekoma.
"Restriktivna monetarna politika koju vodi NBS i povećanje njene kamatne stope jasan su signal bankarima da neće biti prevelikog prostora za slabljenje dinara", smatra Goran Nikolić, iz Centra za novu politiku.
On dodaje da je "važna odluka centralne banke da dogodine spusti inflaciju na 4,5 odsto, plus-minus 1,5 odsto, sa 14 odsto prenetog rasta cena. Kurs mora biti jak da bi inflacija bila niska. Za tako nešto potrebni su povećanje referentne kamate i intervencije na tržištu".
Dogodine će u zemlju ući oko tri milijarde evra investicija - deo od prodaje Telekoma, od Fijata oko 700 miliona evra i više od milijardu evra koje se vidljivo ne registruju. Tako će devizne rezerve biti veće. NBS će moći sa više deviza da interveniše i stabilizuje kurs domaće valute.
"Jačanje dinara posledica je viška deviza na tržištu, jer država troši dobijeni kredit. Gastarbajteri nam nisu pomogli da dinar ojača tako naglo. Stabilan kurs može da donesu samo strane direktne investicije", smatra Ivan Nikolić, ekonomista.
U Srbiju je, od naših ljudi koji rade u inostranstvu, do kraja oktobra ušlo 1,75 milijardi evra. Da bi se dostigao prošlogodišnji nivo, trebalo bi da se do Nove godine slije skoro milijardu evra, što je malo verovatno. Prošlog decembra gastarbajteri su uneli samo 170 miliona evra.
Prema mišljenju bankara, na sadašnje jačanje dinara utiče podizanje referentne kamatne stope, što na duži rok pomaže u stabilizovanju kursa i kontroli pada dinara. Takođe, puštaju se veliki krediti u stranoj valuti, koji se pretvaraju na tržištu u dinare. Osim toga, investitori su zainteresovani za državne dinarske hartije od vrednosti, naročito za predstojeće emisije kratkoročnih državnih zapisa koje će biti emitovane pre kraja godine.
Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je "jačanje dinara na kraju ove godine sezonskog karaktera, dok bi početkom 2011. moglo da se očekuje njegovo ponovno slabljenje. To je nešto što se ne može prognozirati, ali meni deluju realno sve prognoze o slabljenju kursa dinara za pet do deset odsto na početku naredne godine. Dinar će morati da gubi bar malo u odnosu na vrednost evra, jer ćemo imati višu inflaciju od inflacije u evropskoj monetarnoj uniji".
B92
20. decembar 2010. | 08:07 | Izvor: Novosti
Beograd -- Dinar je posle rekordnog jačanja poslednje nedelje ponovo drastično oslabio. U petak je zabeležio takođe rekord, ali neslavan - u jednom danu pao je 1,25 dinara
Narodna banka, i pored ovako visokog rasta, nije u petak reagovala, odnosno nije iznela evre na međubankarsko devizno tržište
Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, smatra da će domaća valuta biti stabilna u narednom periodu, a da će se intervenisati onda kada centralna banka bude smatrala da je došlo do prekomerne dnevne oscilacije kursa.
A, kako će se dinar kretati, znaće se već ovih dana, jer počinju plaćanja prema inostranstvu. Ukoliko bude dovoljno deviza na tržištu za podmirivanje svih potreba preduzeća, onda naša valuta neće mnogo klizati. Ali, ako se ispostavi da je potražnja znatno veća za evrima nego što ih ima na tržištu, a to se poslednjih meseci dešavalo redovno, domaćoj valuti preti novo poniranje.
Proteklih dana moglo se čuti, pre svega od ekonomista, da je postignut politički dogovor da se drži jak dinar u godini pred izbore. Evro bi u tom slučaju mogao da padne i do 102 dinara. Do ovoga, kažu analitičari, može da dođe, pre svega, zbog restriktivne monetarne politike NBS, ponude evroobveznica i priliva od prodaje Telekoma.
"Restriktivna monetarna politika koju vodi NBS i povećanje njene kamatne stope jasan su signal bankarima da neće biti prevelikog prostora za slabljenje dinara", smatra Goran Nikolić, iz Centra za novu politiku.
On dodaje da je "važna odluka centralne banke da dogodine spusti inflaciju na 4,5 odsto, plus-minus 1,5 odsto, sa 14 odsto prenetog rasta cena. Kurs mora biti jak da bi inflacija bila niska. Za tako nešto potrebni su povećanje referentne kamate i intervencije na tržištu".
Dogodine će u zemlju ući oko tri milijarde evra investicija - deo od prodaje Telekoma, od Fijata oko 700 miliona evra i više od milijardu evra koje se vidljivo ne registruju. Tako će devizne rezerve biti veće. NBS će moći sa više deviza da interveniše i stabilizuje kurs domaće valute.
"Jačanje dinara posledica je viška deviza na tržištu, jer država troši dobijeni kredit. Gastarbajteri nam nisu pomogli da dinar ojača tako naglo. Stabilan kurs može da donesu samo strane direktne investicije", smatra Ivan Nikolić, ekonomista.
U Srbiju je, od naših ljudi koji rade u inostranstvu, do kraja oktobra ušlo 1,75 milijardi evra. Da bi se dostigao prošlogodišnji nivo, trebalo bi da se do Nove godine slije skoro milijardu evra, što je malo verovatno. Prošlog decembra gastarbajteri su uneli samo 170 miliona evra.
Prema mišljenju bankara, na sadašnje jačanje dinara utiče podizanje referentne kamatne stope, što na duži rok pomaže u stabilizovanju kursa i kontroli pada dinara. Takođe, puštaju se veliki krediti u stranoj valuti, koji se pretvaraju na tržištu u dinare. Osim toga, investitori su zainteresovani za državne dinarske hartije od vrednosti, naročito za predstojeće emisije kratkoročnih državnih zapisa koje će biti emitovane pre kraja godine.
Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je "jačanje dinara na kraju ove godine sezonskog karaktera, dok bi početkom 2011. moglo da se očekuje njegovo ponovno slabljenje. To je nešto što se ne može prognozirati, ali meni deluju realno sve prognoze o slabljenju kursa dinara za pet do deset odsto na početku naredne godine. Dinar će morati da gubi bar malo u odnosu na vrednost evra, jer ćemo imati višu inflaciju od inflacije u evropskoj monetarnoj uniji".
B92