- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Dinar generalno stabilan, kamate veće
Anketa "Novca": Bankari o kursu i kreditima u 2010. godini
Naredne godine dinar će biti stabilan, ne i fiksan, dok će kamate na kredite u evrima zabeležiti blaži rast, smatra najveći broj bankara u anketi "Novca" na temu kretanja kursa i kamatnih stopa u 2010. godini.
U odnosu na prošlu godinu, bankari očekuju jače dnevne oscilacije kursa i maksimalni pad dinara od sedam odsto. Značajnije slabljenje domaće valute eventualno bi mogle da izazovu špekulacije banaka ili velikih korporacija, te nepoverenje u domaću valutu. Ako inflacija u 2010. godini bude osam odsto, (projekcija NBS je šest, plus, minus, dva odsto) kurs bi krajem godine mogao preći "famoznu" granicu od sto dinara za jedan evro, tvrde pojedini bankari.
Sa druge strane, treba očekivati blagi rast kamata u evrima. Razlog je očekivani rast euribora zbog oporavka evropske privrede, te rizik zemlje određen političkom i makroekonomskom stabilnošću. Kamate u dinarima bi mogle da budu niže, zbog očekivanog pada referentne kamate centralne banke.
Kako se procenjuje, prosek kamata za privredu bi trebalo da bude 10 do 11 procenata na dinarske kredite i između 7 i 8 odsto za kredite u evrima.
Draginja Đurić, predsednik IO "Banke Inteza" Blagi rast kamata u evrima
S obzirom na to da se u 2010. ne očekuju vanredni pritisci i negativna kretanja poput onih s kraja 2008. godine, verujem da će se devizni kurs stabilizovati. Za stabilnu valutu na duže staze neophodna je restriktivna fiskalna politika, uz što veći priliv stranih investicija i izvoznih prihoda, što nas vraća na pitanje nastavka reformi u cilju unapređenja poslovnog ambijenta i jačanja konkurentnosti domaće privrede.
Kamate na dinarske kredite prvenstveno će zavisiti od visine premije kreditnog rizika, kretanja referentne kamatne stope i stope inflacije. Nakon poslednje korekcije referentne stope na deset odsto, ne očekujem njeno značajnije snižavanje u narednoj godini. Inflacija bi trebalo da se zadrži na ovogodišnjem nivou, tako da minimalno smanjenje dinarskih kamatnih stopa može da se očekuje usled eventualnog snižavanja premije rizika u uslovima stabilizacije privrednih kretanja u zemlji.
Kod kredita u evrima može se očekivati blagi rast euribora, a samim tim i rast kamata. Osim toga, kamate će zavisiti pre svega od kreditnog rizika zemlje, određenog političkom i makroekonomskom stabilnošću zemlje, tj. procentom rasta BDP-a, nivoa inflacije, stabilnosti kursa, kao i kamata koje banke plaćaju na svoje izvore, pre svega deviznu štednju građana.
Petar Grujić, direktor Sektora za rad sa stanovništvom "Folks banke" Bez većih turbulencija
U narednoj godini ne vidim veće turbulencije kursa. Narodna banka čini sve sto je u njenoj moći da ga stabilizuje.
Cene kamata na kredite u evrima bi mogle blago da padnu, pre svega ako dođe do smanjenja rizika zemlje i stabilizacije ekonomskih prilika. Euribor je trenutno na veoma niskom nivou, te se može očekivati blagi, ali ne i značajniji rast. Rizik zemlje će i dalje nositi veliki ponder u formiranju kamatnih stopa i realno je reći da se ne može očekivati da se on značajno promeni u narednih 12 meseci.
Pad referentne kamate NBS kod nekih banka već je oborio kamate u dinarima. U 2010. godini se može očekivati da sve više banaka nudi dinarske kredite i to po veoma konkurentnim kamatama.
Nikola Aranđelović, član IO "Agrobanke" Sto dinara za evro?
Za planiranje kursa i kamata u 2010. godini, osnovni parametar je stopa inflacije, koja po projekciji NBS za narednu godinu iznosi šest, plus, minus dva odsto. Drugi bitan parametar jeste očekivanje da će se negativni efekti svetske ekonomske krize nastaviti i naredne godine.
Ako inflacija u 2010. godini bude osam odsto, treba očekivati da će devizni kurs krajem naredne godine preći tu "famoznu" granicu od sto dinara za jedan evro. Očekujem da će kretanje kursa tokom naredne godine, biti slično ovogodišnjem.
Očekuje se i dalje restriktivna monetarna politika NBS, uz dalje snižavanje referentne kamatne stope, pa samim tim i snižavanje i kamatnih stopa kod banaka. Činjenica je da su kod nas kamatne stope znatno više nego one u zemljama razvijene tržišne ekonomije, pa je zbog toga prirodno očekivati njihovo smanjenje. Ključnu ulogu ima NBS, koja je posebno u drugoj polovini 2009. godine značajno snižavala referentnu kamatnu stopu, što je uslovilo i blagi pad kamata i rasterećenje privrede.
Sonja Miladinovski, član IO "Sosijete ženeral banke" Jače dnevne oscilacije kursa
Kurs će odražavati odnos ponude i tražnje za devizama na tržištu i u tom smislu očekujemo da ce održati stabilan trend, eventualno uz jače dnevne oscilacije u odnosu na 2009. godinu.
Kamate na kredite će zavisiti od euribora za devizne i repo stope za dinarske kredite, ali imajući u vidu očekivanja tek blagog porasta euribora, ovaj faktor neće previše uticati na cenu kredita. Mnogo veći uticaj će imati faktori koji bi trebalo da guraju kamatne stope naniže. To je recimo procena da bi rizik zemlje mogao biti povoljniji u 2010. te pozitivni efekti regulative centralne banke vezano za rezervisanja. Sa druge strane, kamate bi naviše mogli da poguraju rast rizika korisnika kredita ili promena obavezne rezerve.
Zoran Petrović,zamenik predsednika IO "Rajfajzen banke" Dinar stabilan, ne i fiksan
Naredne godine teško da možemo očekivati značajnije prilive kapitala iz inostranstva u odnosu na ovu godinu. I nadalje likvidnost na deviznom tržištu mogla bi da bude "mršava". Zbog slabe agregatne tražnje u sledećoj godini kurs dinara će biti stabilan (ne znači i fiksan!), praćen oscilacijama, izazvanim povremenim neusklađenostima u ponudi i tražnji.
Prosečne kamatne stope beleže konstantan pad od drugog kvartala ove godine. Došlo je do pada pokazatelja rizika zemlje i inflacije, a pozitivan uticaj na visinu cene novca ima i odlična likvidnost bankarskog sektora. U suprotnom smeru deluju visoki troškovi kreditnog rizika koje ćemo imati i u 2010, ali i obavezne rezerve na primarne devizne depozite. Očekujemo da će NBS smanjiti stope rezervi na devizne depozite što će uticati na smanjenje troškova kod banaka i smanjenje deviznih kamata. Dalje smanjenje inflacije će ostaviti još nešto prostora za smanjenje stopa u dinarima.
Vladimir Čupić, predsednik IO "Hipo Alpe-Adrija banke" Potrebne investicije
Velike oscilacije kursa ne pogoduju planiranom rastu društvenog proizvoda. Na eventualne oscilacije u velikoj meri će uticati dinamika uvoza kao i nivo investicija. Zbog toga je važno napraviti dodatne napore na pokretanju investicione aktivnosti u Srbiji.
Naredne godine očekujem umereno smanjenje kamata koja će rezultirati kao posledica više elemenata tržišne i administrativne prirode. U ceni kamate, pored rizika zemlje, veoma je prisutan i rizik klijenta, i mogućnosti privrednog subjekta da odobrena sredstva u predviđenoj dinamici kreditoru vraća. Ne očekujem rast rizika zemlje dogodine, mislim da će taj rizik, kao posledica nedavnih političkih i ekonomskih poteza, biti ili konstantan ili će, što je još verovatnije, imati blagi pad.
I kod dinarskih kamata očekujem umerenije kretanje, naravno, ukoliko bude nastavljena tendencija spuštanja referentne kamatne stope.
Vladimir Vukotić, član IO "Oportjuniti banke"
Dinar će oslabiti najviše sedam odsto
Dinar bi naredne godine mogao da oslabi najviše za pet do sedam odsto, što je razlika između inflacije u Srbiji i Evropskoj uniji. Veći pad eventualno bi mogle da izazovu špekulacije bilo od strane banaka ili velikih korporacija, kao i nepoverenje u domaću valutu.
Kamate će dosta zavisiti od referentne kamate koja ima trend pada. Procenjujemo da prosečna kamata na dinarske kredite neće biti niža od referentne, koja sada iznosi deset odsto. Kamate u evrima će prvenstveno zavisiti od obavezne rezerve koju propisuje Narodna banka ali i od euribora koji je sada na najnižem nivou. Sada je euribor 0,7, a procenjuje se da bi za godinu, dve mogao da dostigne dva do tri odsto. To naravno zavisi od oporavka u svetu.
Slavko Carić, predsednik IO "Erste banke"
Stabilno
Sledeće godine kurs dinara u odnosu na evro treba da bude stabilan, što zbog investitora koji će ulagati u Srbiju, i činjenice da nikada nismo imali ovolike devizne rezerve, što Narodnoj banci daje mogućnost da brani stabilnost kursa.
U zavisnosti od kretanja nekoliko faktora, možemo očekivati blagi pad kamata u evrima. Trend sniženja mogao bi imati
faktor rizika prilikom formiranja cene izvora finansiranja za privredu i građane Srbije prvenstveno, ako u prvoj polovini godine dobijemo status kandidata za članstvo u EU.
Sa druge strane, ako privrede evropskih država počnu da se oporavljaju može se očekivati rast euribora, ali ukoliko ne bude naglog oporavka euribor može i ostati na ovom nivou.
Može se očekivati i nastavak trenda pada referentne kamatne stope, na prosek oko osam odsto, što stvara uslove za niže bankarske kamate.
Sledeće godine kamate za privredu u proseku bi trebalo da budu od 10 do 11 odsto na dinarske kredite i između 7 i 8 procenata za kredite u evrima.
Branislav Radovanović, zamenik predsednika IO "Unikredit banke"
Bez naglih oscilacija
Naredne godine je moguć blagi rast kursa evra prema dinaru, kao i stabilnost kursa bez naglih oscilacija. Jači pritisak na domaću valutu se može očekivati u prvom kvartalu naredne godine zbog slabijeg priliva inostranog kapitala. Međutim, stabilna makroekonomska situacija u Srbiji, početak procesa pridruživanja EU, veće interesovanje inostranih investitora za Srbiju i pojačana kreditna aktivnost banaka može dovesti do povećanja priliva stranog kapitala, što bi na kraju moglo značiti i jačanje dinara.
Zbog očekivanog oporavka svetske privrede moguće je da dođe do rasta kamatnih stopa na svetskom tržištu što, međutim, ne bi trebalo da uslovi i rast kamata na kredite u evrima ili drugim valutama u Srbiji. Razlog je što će povoljnija makroekonomska kretanja u našoj zemlji i inostranstvu usloviti snižavanje troškova rizika zemlje Srbije.
Sa druge strane, moguće je očekivati dalje snižavanje referentne stope u dinarima, i to u prvom delu 2010. Ovo će naravno imati za posledicu snižavanje kamatnih stopa na dinarske kredite, ali će se ukupna kamatna stopa najverovatnije i dalje iskazivati u dvocifrenom iznosu.
Autor: Suzana Bojadić
Anketa "Novca": Bankari o kursu i kreditima u 2010. godini
Naredne godine dinar će biti stabilan, ne i fiksan, dok će kamate na kredite u evrima zabeležiti blaži rast, smatra najveći broj bankara u anketi "Novca" na temu kretanja kursa i kamatnih stopa u 2010. godini.
U odnosu na prošlu godinu, bankari očekuju jače dnevne oscilacije kursa i maksimalni pad dinara od sedam odsto. Značajnije slabljenje domaće valute eventualno bi mogle da izazovu špekulacije banaka ili velikih korporacija, te nepoverenje u domaću valutu. Ako inflacija u 2010. godini bude osam odsto, (projekcija NBS je šest, plus, minus, dva odsto) kurs bi krajem godine mogao preći "famoznu" granicu od sto dinara za jedan evro, tvrde pojedini bankari.
Sa druge strane, treba očekivati blagi rast kamata u evrima. Razlog je očekivani rast euribora zbog oporavka evropske privrede, te rizik zemlje određen političkom i makroekonomskom stabilnošću. Kamate u dinarima bi mogle da budu niže, zbog očekivanog pada referentne kamate centralne banke.
Kako se procenjuje, prosek kamata za privredu bi trebalo da bude 10 do 11 procenata na dinarske kredite i između 7 i 8 odsto za kredite u evrima.
S obzirom na to da se u 2010. ne očekuju vanredni pritisci i negativna kretanja poput onih s kraja 2008. godine, verujem da će se devizni kurs stabilizovati. Za stabilnu valutu na duže staze neophodna je restriktivna fiskalna politika, uz što veći priliv stranih investicija i izvoznih prihoda, što nas vraća na pitanje nastavka reformi u cilju unapređenja poslovnog ambijenta i jačanja konkurentnosti domaće privrede.
Kamate na dinarske kredite prvenstveno će zavisiti od visine premije kreditnog rizika, kretanja referentne kamatne stope i stope inflacije. Nakon poslednje korekcije referentne stope na deset odsto, ne očekujem njeno značajnije snižavanje u narednoj godini. Inflacija bi trebalo da se zadrži na ovogodišnjem nivou, tako da minimalno smanjenje dinarskih kamatnih stopa može da se očekuje usled eventualnog snižavanja premije rizika u uslovima stabilizacije privrednih kretanja u zemlji.
Kod kredita u evrima može se očekivati blagi rast euribora, a samim tim i rast kamata. Osim toga, kamate će zavisiti pre svega od kreditnog rizika zemlje, određenog političkom i makroekonomskom stabilnošću zemlje, tj. procentom rasta BDP-a, nivoa inflacije, stabilnosti kursa, kao i kamata koje banke plaćaju na svoje izvore, pre svega deviznu štednju građana.
U narednoj godini ne vidim veće turbulencije kursa. Narodna banka čini sve sto je u njenoj moći da ga stabilizuje.
Cene kamata na kredite u evrima bi mogle blago da padnu, pre svega ako dođe do smanjenja rizika zemlje i stabilizacije ekonomskih prilika. Euribor je trenutno na veoma niskom nivou, te se može očekivati blagi, ali ne i značajniji rast. Rizik zemlje će i dalje nositi veliki ponder u formiranju kamatnih stopa i realno je reći da se ne može očekivati da se on značajno promeni u narednih 12 meseci.
Pad referentne kamate NBS kod nekih banka već je oborio kamate u dinarima. U 2010. godini se može očekivati da sve više banaka nudi dinarske kredite i to po veoma konkurentnim kamatama.
Za planiranje kursa i kamata u 2010. godini, osnovni parametar je stopa inflacije, koja po projekciji NBS za narednu godinu iznosi šest, plus, minus dva odsto. Drugi bitan parametar jeste očekivanje da će se negativni efekti svetske ekonomske krize nastaviti i naredne godine.
Ako inflacija u 2010. godini bude osam odsto, treba očekivati da će devizni kurs krajem naredne godine preći tu "famoznu" granicu od sto dinara za jedan evro. Očekujem da će kretanje kursa tokom naredne godine, biti slično ovogodišnjem.
Očekuje se i dalje restriktivna monetarna politika NBS, uz dalje snižavanje referentne kamatne stope, pa samim tim i snižavanje i kamatnih stopa kod banaka. Činjenica je da su kod nas kamatne stope znatno više nego one u zemljama razvijene tržišne ekonomije, pa je zbog toga prirodno očekivati njihovo smanjenje. Ključnu ulogu ima NBS, koja je posebno u drugoj polovini 2009. godine značajno snižavala referentnu kamatnu stopu, što je uslovilo i blagi pad kamata i rasterećenje privrede.
Kurs će odražavati odnos ponude i tražnje za devizama na tržištu i u tom smislu očekujemo da ce održati stabilan trend, eventualno uz jače dnevne oscilacije u odnosu na 2009. godinu.
Kamate na kredite će zavisiti od euribora za devizne i repo stope za dinarske kredite, ali imajući u vidu očekivanja tek blagog porasta euribora, ovaj faktor neće previše uticati na cenu kredita. Mnogo veći uticaj će imati faktori koji bi trebalo da guraju kamatne stope naniže. To je recimo procena da bi rizik zemlje mogao biti povoljniji u 2010. te pozitivni efekti regulative centralne banke vezano za rezervisanja. Sa druge strane, kamate bi naviše mogli da poguraju rast rizika korisnika kredita ili promena obavezne rezerve.
Naredne godine teško da možemo očekivati značajnije prilive kapitala iz inostranstva u odnosu na ovu godinu. I nadalje likvidnost na deviznom tržištu mogla bi da bude "mršava". Zbog slabe agregatne tražnje u sledećoj godini kurs dinara će biti stabilan (ne znači i fiksan!), praćen oscilacijama, izazvanim povremenim neusklađenostima u ponudi i tražnji.
Prosečne kamatne stope beleže konstantan pad od drugog kvartala ove godine. Došlo je do pada pokazatelja rizika zemlje i inflacije, a pozitivan uticaj na visinu cene novca ima i odlična likvidnost bankarskog sektora. U suprotnom smeru deluju visoki troškovi kreditnog rizika koje ćemo imati i u 2010, ali i obavezne rezerve na primarne devizne depozite. Očekujemo da će NBS smanjiti stope rezervi na devizne depozite što će uticati na smanjenje troškova kod banaka i smanjenje deviznih kamata. Dalje smanjenje inflacije će ostaviti još nešto prostora za smanjenje stopa u dinarima.
Velike oscilacije kursa ne pogoduju planiranom rastu društvenog proizvoda. Na eventualne oscilacije u velikoj meri će uticati dinamika uvoza kao i nivo investicija. Zbog toga je važno napraviti dodatne napore na pokretanju investicione aktivnosti u Srbiji.
Naredne godine očekujem umereno smanjenje kamata koja će rezultirati kao posledica više elemenata tržišne i administrativne prirode. U ceni kamate, pored rizika zemlje, veoma je prisutan i rizik klijenta, i mogućnosti privrednog subjekta da odobrena sredstva u predviđenoj dinamici kreditoru vraća. Ne očekujem rast rizika zemlje dogodine, mislim da će taj rizik, kao posledica nedavnih političkih i ekonomskih poteza, biti ili konstantan ili će, što je još verovatnije, imati blagi pad.
I kod dinarskih kamata očekujem umerenije kretanje, naravno, ukoliko bude nastavljena tendencija spuštanja referentne kamatne stope.
Dinar će oslabiti najviše sedam odsto
Dinar bi naredne godine mogao da oslabi najviše za pet do sedam odsto, što je razlika između inflacije u Srbiji i Evropskoj uniji. Veći pad eventualno bi mogle da izazovu špekulacije bilo od strane banaka ili velikih korporacija, kao i nepoverenje u domaću valutu.
Kamate će dosta zavisiti od referentne kamate koja ima trend pada. Procenjujemo da prosečna kamata na dinarske kredite neće biti niža od referentne, koja sada iznosi deset odsto. Kamate u evrima će prvenstveno zavisiti od obavezne rezerve koju propisuje Narodna banka ali i od euribora koji je sada na najnižem nivou. Sada je euribor 0,7, a procenjuje se da bi za godinu, dve mogao da dostigne dva do tri odsto. To naravno zavisi od oporavka u svetu.
Stabilno
Sledeće godine kurs dinara u odnosu na evro treba da bude stabilan, što zbog investitora koji će ulagati u Srbiju, i činjenice da nikada nismo imali ovolike devizne rezerve, što Narodnoj banci daje mogućnost da brani stabilnost kursa.
U zavisnosti od kretanja nekoliko faktora, možemo očekivati blagi pad kamata u evrima. Trend sniženja mogao bi imati
faktor rizika prilikom formiranja cene izvora finansiranja za privredu i građane Srbije prvenstveno, ako u prvoj polovini godine dobijemo status kandidata za članstvo u EU.
Sa druge strane, ako privrede evropskih država počnu da se oporavljaju može se očekivati rast euribora, ali ukoliko ne bude naglog oporavka euribor može i ostati na ovom nivou.
Može se očekivati i nastavak trenda pada referentne kamatne stope, na prosek oko osam odsto, što stvara uslove za niže bankarske kamate.
Sledeće godine kamate za privredu u proseku bi trebalo da budu od 10 do 11 odsto na dinarske kredite i između 7 i 8 procenata za kredite u evrima.
Bez naglih oscilacija
Naredne godine je moguć blagi rast kursa evra prema dinaru, kao i stabilnost kursa bez naglih oscilacija. Jači pritisak na domaću valutu se može očekivati u prvom kvartalu naredne godine zbog slabijeg priliva inostranog kapitala. Međutim, stabilna makroekonomska situacija u Srbiji, početak procesa pridruživanja EU, veće interesovanje inostranih investitora za Srbiju i pojačana kreditna aktivnost banaka može dovesti do povećanja priliva stranog kapitala, što bi na kraju moglo značiti i jačanje dinara.
Zbog očekivanog oporavka svetske privrede moguće je da dođe do rasta kamatnih stopa na svetskom tržištu što, međutim, ne bi trebalo da uslovi i rast kamata na kredite u evrima ili drugim valutama u Srbiji. Razlog je što će povoljnija makroekonomska kretanja u našoj zemlji i inostranstvu usloviti snižavanje troškova rizika zemlje Srbije.
Sa druge strane, moguće je očekivati dalje snižavanje referentne stope u dinarima, i to u prvom delu 2010. Ovo će naravno imati za posledicu snižavanje kamatnih stopa na dinarske kredite, ali će se ukupna kamatna stopa najverovatnije i dalje iskazivati u dvocifrenom iznosu.
Autor: Suzana Bojadić