- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.989
petak, 10. dec 2010, 07:30 -> 18:38
Digitalna riznica Hilandara
Predstavljen projekat "Digitalna riznica Hilandara", zahvaljujući kojem će bogato kulturno nasleđe Hilandara biti sačuvano u elektronskoj formi.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) predstavljen je projekat "Digitalna riznica Hilandara", koji je zaostao posle požara, koji je 2004. godine zadesio naš manastir na Svetoj gori i nastavljen uz podršku i pomoć "Telekoma Srbije".
Zahvaljujući tom projektu, bogato kulturno nasleđe Hilandara biće sačuvano u elektronskoj formi i trajno postati dostupno naučnoj, ali i široj javnosti.
O kom nacionalnom blagu je reč, slikovito je objasnio direktor Zadužbine Hilandara Milivoj Ranđić, koji je ocenio da bi, kada bi se stavilo na vagu, ono što poseduje Hilandar naspram svega što se nalazi u Srbiji, tas prevagnuo na stranu svetogorskog manastira.
Požar koji je zadesio srpsku svetinju pokazao je smisao ideje o digitalizaciji. Božjom promisli, ni taj, kao ni prethodni požari nisu odneli ništa od nasleđa koje je predmet digitalizacije, rekao je Ranđić.
Zato je 2005. godine nabavljena oprema neophodna za digitalizaciju, a kada je, inače dobra finansijska podrška Minstarstva kulture Hilandaru, u godini krize bila smanjenja, u posao se uključio "Telekom", objasnio je direktor Zadužbine, zahvalivši toj kompaniji, što je imala sluha za značaj tog posla.
Bogata riznica
Ranđić je napomenuo da se u riznicama Hilandara, koji je upisan na Uneskovu listu svetske baštine, nalazi 1000 ikona, 507 rukopisnih povelja i veliki broj drugih dragocenosti koje će biti predmet digitalizacije. On je dodao da je do sada snimljeno toliko marterijala da već mogu da se od toga prave i posebni projekti kakav će biti Monografija povelja srpskih vladara.
Govoreći o obnovi manastira, koja je počela 2006. godine, dve godine posle požara, direktor Zadužbine Hilandar rekao je da je do danas obnovljeno 40 odsto, a u upotrebu vraćeno 30 odsto manastirskog prostora.
Generalni direktor "Telekoma" Branko Radujko rekao je da je kompaniji bila posebna čast da učestvuje u istorijskom poduhvatu obnove manastira Hilandara i digitalizaciji baštine. On je izrazio očekivanje da će to biti podsticaj ostaloj poslovnoj javnosti da doprinese istim nastojanjima.
Doniranom telekomunikacionom opremom manastirskom kompleksu i glavnim objektima za rukovođenje obnovom manastira, biće obezbeđeni znatno savremeniji uslovi komunikacije i stvoreni preduslovi da se digitalizacija riznice obavlja iz samog manastirskog kompleksa.
Odatle bi se digitalizovani materijal direktno slao u Beograd zaštićenim internet vezama. Prvi put, biće uspostavljena telekomunikaciona veza manastira Hilandara, Zadužbine manastira u Beogradu i servera na kojima će se čuvati digitalizovana riznica.
U ime Hiladara, prvi epitrop manastira, jeromonah Serafim, uručio je Radujku Hilandarsku spomenicu i kopiju ikone Igumanije Trojeručice, u znak zahvalnosti "Telekomu" na podršci.
Generalni sekretar SANU, akademik Dimitrije Stefanović ocenio je da sada još nismo svesni veličine poduhvata kakav je digitalizacija riznice Hilandara koji ostaje novim pokolenjima.
On je ocenio da je upravo ta duhovna obnova Hilandara, iz generacije u generaciju, najvažnija, jer bi bez nje sve stalo još 1198, kada je i podignut.
Izvor: RTS
Digitalna riznica Hilandara
Predstavljen projekat "Digitalna riznica Hilandara", zahvaljujući kojem će bogato kulturno nasleđe Hilandara biti sačuvano u elektronskoj formi.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) predstavljen je projekat "Digitalna riznica Hilandara", koji je zaostao posle požara, koji je 2004. godine zadesio naš manastir na Svetoj gori i nastavljen uz podršku i pomoć "Telekoma Srbije".
Zahvaljujući tom projektu, bogato kulturno nasleđe Hilandara biće sačuvano u elektronskoj formi i trajno postati dostupno naučnoj, ali i široj javnosti.
O kom nacionalnom blagu je reč, slikovito je objasnio direktor Zadužbine Hilandara Milivoj Ranđić, koji je ocenio da bi, kada bi se stavilo na vagu, ono što poseduje Hilandar naspram svega što se nalazi u Srbiji, tas prevagnuo na stranu svetogorskog manastira.
Požar koji je zadesio srpsku svetinju pokazao je smisao ideje o digitalizaciji. Božjom promisli, ni taj, kao ni prethodni požari nisu odneli ništa od nasleđa koje je predmet digitalizacije, rekao je Ranđić.
Zato je 2005. godine nabavljena oprema neophodna za digitalizaciju, a kada je, inače dobra finansijska podrška Minstarstva kulture Hilandaru, u godini krize bila smanjenja, u posao se uključio "Telekom", objasnio je direktor Zadužbine, zahvalivši toj kompaniji, što je imala sluha za značaj tog posla.
Bogata riznica
Ranđić je napomenuo da se u riznicama Hilandara, koji je upisan na Uneskovu listu svetske baštine, nalazi 1000 ikona, 507 rukopisnih povelja i veliki broj drugih dragocenosti koje će biti predmet digitalizacije. On je dodao da je do sada snimljeno toliko marterijala da već mogu da se od toga prave i posebni projekti kakav će biti Monografija povelja srpskih vladara.
Govoreći o obnovi manastira, koja je počela 2006. godine, dve godine posle požara, direktor Zadužbine Hilandar rekao je da je do danas obnovljeno 40 odsto, a u upotrebu vraćeno 30 odsto manastirskog prostora.
Generalni direktor "Telekoma" Branko Radujko rekao je da je kompaniji bila posebna čast da učestvuje u istorijskom poduhvatu obnove manastira Hilandara i digitalizaciji baštine. On je izrazio očekivanje da će to biti podsticaj ostaloj poslovnoj javnosti da doprinese istim nastojanjima.
Doniranom telekomunikacionom opremom manastirskom kompleksu i glavnim objektima za rukovođenje obnovom manastira, biće obezbeđeni znatno savremeniji uslovi komunikacije i stvoreni preduslovi da se digitalizacija riznice obavlja iz samog manastirskog kompleksa.
Odatle bi se digitalizovani materijal direktno slao u Beograd zaštićenim internet vezama. Prvi put, biće uspostavljena telekomunikaciona veza manastira Hilandara, Zadužbine manastira u Beogradu i servera na kojima će se čuvati digitalizovana riznica.
U ime Hiladara, prvi epitrop manastira, jeromonah Serafim, uručio je Radujku Hilandarsku spomenicu i kopiju ikone Igumanije Trojeručice, u znak zahvalnosti "Telekomu" na podršci.
Generalni sekretar SANU, akademik Dimitrije Stefanović ocenio je da sada još nismo svesni veličine poduhvata kakav je digitalizacija riznice Hilandara koji ostaje novim pokolenjima.
On je ocenio da je upravo ta duhovna obnova Hilandara, iz generacije u generaciju, najvažnija, jer bi bez nje sve stalo još 1198, kada je i podignut.
Izvor: RTS