Diego Velasquez

Član
Učlanjen(a)
29.06.2010
Poruka
2.014
velaskes.jpg


Дијего Веласкез (6. јун 1599. — 6. август 1660), био је шпански барокни сликар, који заједно са Ел Греком и Франсиском Гојом чини сам врх шпанског сликарства.

Веласкез је рођен у Севиљи, и био је најстарији од шесторо деце. Оба његова родитеља су била из нижих друштвених слојева. Између 1611. и 1617. Веласкез је радио као шегрт Франциска Пачека, севиљског сликара маниристичког стила, који је био аутор расправе "Умеће сликања" из 1649, и који је постао Веласкезов кум. Током својих студентских дана Веласкез је усвојио најпопуларнији начин савременог сликарства, усвојеног делимично од стране фламанских и италијанских реалиста.

Веласкезове најраније слике показују јаку наклоност натурализму, као нпр. "Оброк" из 1617. који би могао бити један од његових најранијих радова као независног мајстора, после положеног испита пред еснафским удружењем. Ова слика припада једној од три категорије - кухињским сценама, који заједно са религиозним сценама и портретима могу бити сврстани у ране Веласкезове радове, које је створио између 1617. и 1623. У овим сценама из кухиње, Веласкез комбинује неколико ликова са објектима из свакодневног живота, и успева да их крајње природним начином приказивања и феноменалним комбиновањем светла и сенке неизбежно постави раме уз раме са делима Италијана Каравађа. Веласкезове религиозне представе, приказе једноставне побожности, представљају портрете људи које је свакодневно виђао на улицама Севиље, наводи његов биограф. У "Поклоњењу мудраца" на пример, приказао је целокупну своју породицу у форми библијских фигура, укључујући и себе.

Веласкез је био добро упознат са члановима интелектуалних кругова Севиље. Пачеко је био директор неформалне хуманистичке академије, на чијим је скуповима млади уметник био упознат са песником Арготом, чији је портрет насликао 1622. Овакво познанство је постало јако битно за касније Веласкезове радове на митолошким и неокласичним субјектима.

Дворски сликар
Веласкез је 1622. године први пут отпутовао у Мадрид како би видео краљевску колекцију слика, али највероватније у потрази за местом дворског сликара. Први покушај је био неуспешан, али већ 1623. године, он се враћа у престоницу како би насликао портрет краља, и после тога бива проглашен званичним сликаром Филипа IV. Овај портрет је био само први у низу будућих приказа краља, његове породице и чланова двора. Свакако, наредних година Веласкез је у потпуности своје напоре усмерио ка портретисању. Митолошки субјекти су му само повремено окупирали пажњу, као нпр. у "Бахусу", реалистичној представи бога вина на пољу са групом људи.

Пут у Италију
Фламански сликар Питер Паул Рубенс 1628. године долази на двор у Мадрид у дипломатску мисију, и Веласкез постаје један од сликара са којим се удружује. Иако Рубенс није имао директног утицаја на стил младог уметника, дружење са њим је свакако натерало Веласкеза да посети италијанске сликарске колекције, којима је његов колега био задивљен. У августу 1629. Веласкез путује из Барселоне у Ђенову, и наредне две године проводи у пропутовању Италије. Из Ђенове путовао је у Милано, Венецију, Фиренцу и Рим, и враћа се у Шпанију из Напуља у јануару 1631. Током свог путовања, детаљно је проучавао дела ренесансе и савременог сликарства. Неколико дела које је створио током свог путовања представљају асимилацију ова два стила. Достојан пример овога је слика "Јосифа и његове браће", која је комбинација микеланђеловског скулптурног стила и начина сликања италијанских ренесансих мајстора, Гверчина и Ђовани Лафранка.

Доласком у Мадрид, враћа се свом послу дворског сликара осликавањем болне сцене у "Принцу Балтазару Карлосу са патуљком" , која приказује смрт младог принца. 1643. он осликава собу трона у новој палати Буен Ретиро, чије је сликарство базирано на дванаест представа битки у којима је шпанска војска тријумфовала.

Веласкез, Предаја БредеДруга Веласкезова серија слика из 1630. је група портрета краљевске породице у лову, за Торе де ла Прада, ловачку кући у близини Мадрида. Веласкез је насликао и неколико религиозних сцена у току ангажмана за краљевску породицу, као што су "Св Антоније и Павле" и "Безгрешно зачеће".

Каснији радови
Током последњих двадесет година свог живота, Веласкез наставља своје уздизање у краљевским круговима, и његов рад као дворског сликара и архитекте постаје од велике важности. 1649. по други пут путује у Италију, како би куповао уметничка дела за краљевску колекцију. Током 1649. и 1650. остаје у Италији, и успева да наслика своја ремек - дела "Хуан де Пареха" и портрет "Папе Иносента X". У то време бива примљен и у италијанску Академију Св. Луке. Слика Венере вероватно датира из тог периода.

Кључна дела сликарове последње две деценије су "Лас Хиландерас", и његово ремек — дело "Лас менинас" (Младе племкиње), стојећи портрет краљевске породице и себе самог у току акта сликања.

300px-Diego_Veluez_034.jpg
 
Član
Učlanjen(a)
18.05.2010
Poruka
376
Statut de D. Velasquez (Velazquez en espagnol) devant l'entrée du Prado.

29eliy0.jpg


Diego Velasquez (1599-1660), L'infante Marie Marguerite (1653), huile sur toile
Infanta Maria Margarita, oil on canvas, 70 x 59 cm

5z4nqt.jpg




Artist Diego Velázquez - Las Meninas, Year 1656
Location Museo del Prado, Madrid

30kvoz5.jpg
 
Član
Učlanjen(a)
07.12.2009
Poruka
1.053
Dijego Velaskez

Dijego Velaskez (6. jun 1599. — 6. avgust 1660), bio je španski barokni slikar, koji zajedno sa El Grekom i Fransiskom Gojom čini sam vrh španskog slikarstva.

Velaskez je rođen u Sevilji, i bio je najstariji od šestoro dece. Oba njegova roditelja su bila iz nižih društvenih slojeva. Između 1611. i 1617. Velaskez je radio kao šegrt Franciska Pačeka, seviljskog slikara manirističkog stila, koji je bio autor rasprave "Umeće slikanja" iz 1649, i koji je postao Velaskezov kum. Tokom svojih studentskih dana Velaskez je usvojio najpopularniji način savremenog slikarstva, usvojenog delimično od strane flamanskih i italijanskih realista.

Izvor: wiki
200px-Diego_Vel%C3%A1zquez_Autorretrato_45_x_38_cm_-_Colecci%C3%B3n_Real_Academia_de_Bellas_Artes_de_San_Carlos_-_Museo_de_Bellas_Artes_de_Valencia.jpg


Rani radovi

Velaskezove najranije slike pokazuju jaku naklonost naturalizmu, kao npr. "Obrok" iz 1617. koji bi mogao biti jedan od njegovih najranijih radova kao nezavisnog majstora, posle položenog ispita pred esnafskim udruženjem. Ova slika pripada jednoj od tri kategorije - kuhinjskim scenama, koji zajedno sa religioznim scenama i portretima mogu biti svrstani u rane Velaskezove radove, koje je stvorio između 1617. i 1623. U ovim scenama iz kuhinje, Velaskez kombinuje nekoliko likova sa objektima iz svakodnevnog života, i uspeva da ih krajnje prirodnim načinom prikazivanja i fenomenalnim kombinovanjem svetla i senke neizbežno postavi rame uz rame sa delima Italijana Karavađa. Velaskezove religiozne predstave, prikaze jednostavne pobožnosti, predstavljaju portrete ljudi koje je svakodnevno viđao na ulicama Sevilje, navodi njegov biograf. U "Poklonjenju mudraca" na primer, prikazao je celokupnu svoju porodicu u formi biblijskih figura, uključujući i sebe.

Velaskez je bio dobro upoznat sa članovima intelektualnih krugova Sevilje. Pačeko je bio direktor neformalne humanističke akademije, na čijim je skupovima mladi umetnik bio upoznat sa pesnikom Argotom, čiji je portret naslikao 1622. Ovakvo poznanstvo je postalo jako bitno za kasnije Velaskezove radove na mitološkim i neoklasičnim subjektima.

Dvorski slikar

Velaskez je 1622. godine prvi put otputovao u Madrid kako bi video kraljevsku kolekciju slika, ali najverovatnije u potrazi za mestom dvorskog slikara. Prvi pokušaj je bio neuspešan, ali već 1623. godine, on se vraća u prestonicu kako bi naslikao portret kralja, i posle toga biva proglašen zvaničnim slikarom Filipa IV. Ovaj portret je bio samo prvi u nizu budućih prikaza kralja, njegove porodice i članova dvora. Svakako, narednih godina Velaskez je u potpunosti svoje napore usmerio ka portretisanju. Mitološki subjekti su mu samo povremeno okupirali pažnju, kao npr. u "Bahusu", realističnoj predstavi boga vina na polju sa grupom ljudi.

180px-Velaskez_-_Las_menias.jpg
180px-Velaskez_-_Predaja_Brede.jpg


Put u Italiju

Flamanski slikar Piter Paul Rubens 1628. godine dolazi na dvor u Madrid u diplomatsku misiju, i Velaskez postaje jedan od slikara sa kojim se udružuje. Iako Rubens nije imao direktnog uticaja na stil mladog umetnika, druženje sa njim je svakako nateralo Velaskeza da poseti italijanske slikarske kolekcije, kojima je njegov kolega bio zadivljen. U avgustu 1629. Velaskez putuje iz Barselone u Đenovu, i naredne dve godine provodi u proputovanju Italije. Iz Đenove putovao je u Milano, Veneciju, Firencu i Rim, i vraća se u Španiju iz Napulja u januaru 1631. Tokom svog putovanja, detaljno je proučavao dela renesanse i savremenog slikarstva. Nekoliko dela koje je stvorio tokom svog putovanja predstavljaju asimilaciju ova dva stila. Dostojan primer ovoga je slika "Josifa i njegove braće", koja je kombinacija mikelanđelovskog skulpturnog stila i načina slikanja italijanskih renesansih majstora, Gverčina i Đovani Lafranka.
Povratak u Španiju

Dolaskom u Madrid, vraća se svom poslu dvorskog slikara oslikavanjem bolne scene u "Princu Baltazaru Karlosu sa patuljkom", koja prikazuje smrt mladog princa. 1643. on oslikava sobu trona u novoj palati Buen Retiro, čije je slikarstvo bazirano na dvanaest predstava bitki u kojima je španska vojska trijumfovala.
Velaskez, Predaja Brede

Druga Velaskezova serija slika iz 1630. je grupa portreta kraljevske porodice u lovu, za Tore de la Prada, lovačku kući u blizini Madrida. Velaskez je naslikao i nekoliko religioznih scena u toku angažmana za kraljevsku porodicu, kao što su "Sv Antonije i Pavle" i "Bezgrešno začeće".

Kasniji radovi

Tokom poslednjih dvadeset godina svog života, Velaskez nastavlja svoje uzdizanje u kraljevskim krugovima, i njegov rad kao dvorskog slikara i arhitekte postaje od velike važnosti. 1649. po drugi put putuje u Italiju, kako bi kupovao umetnička dela za kraljevsku kolekciju. Tokom 1649. i 1650. ostaje u Italiji, i uspeva da naslika svoja remek - dela "Huan de Pareha" i portret "Pape Inosenta X". U to vreme biva primljen i u italijansku Akademiju Sv. Luke. Slika Venere verovatno datira iz tog perioda.

Ključna dela slikarove poslednje dve decenije su "Las Hilanderas", i njegovo remek — delo "Las meninas" (Mlade plemkinje), stojeći portret kraljevske porodice i sebe samog u toku akta slikanja.

180px-Velaskez_-_Josifova_krvava_odeca_vracena_Jakobu.jpg
180px-Velaskez_-_Bahus.jpg
 
Natrag
Top