Devizni kurs ubija na rate
28. oktobar 2010. | 08:12 | Izvor: Novosti
Beograd -- Građani iz meseca u mesec za kredite moraju da izdvajaju sve više dinara. Takođe, i privrednici se žale zbog najnovijeg pada vrednosti domaće valute.
Ko god je uzeo bilo koju vrstu kredita, vezan za evro ili “švajcarac”, u poslednjih godinu dana se gorko kaje jer su rate, zbog rasta kursa, drastično uvećane.
Najgore prolaze građani sa stambenim zajmovima čije su mesečne obaveze i inače velike, i koji su se u najvećem broju zadužili maksimalno, odnosno do polovine plate.
Sa rastom evra, rate su im premašile to izdvajanje, tako da su mnogi u problemu kako da ih otplate. Prema poslednjim zvaničnim podacima, 104 korisnika stambenih pozajmica nije u stanju da ih vrati i banke su spremne da aktiviraju hipoteke.
Sve obaveze po kreditima su obračunate po srednjem kursu NBS, koji primenjuje većina banaka, ali i dalje ima onih koje zaračunavaju rate po svom prodajnom kursu. On je uvek značajno iznad zvanične vrednosti evra, u proseku od dva do tri dinara.
Zbog sve većeg rasta evropske valute, centralna banka i same banke savetuju građanima da se zadužuju u domaćoj valuti, sa fiksnom kamatom.
Istovremeno, dok je evro u ovoj godini ojačao za deset dinara, švajcarski franak je skočio 21,67 odsto u odnosu na našu valutu. Tako da građani koji imaju kredite vezane za “švajcarac” teškom mukom ih otplaćuju. Najugroženiji su oni sa stambenim zajmovima. Oko 40 odsto stambenih pozajmica je u francima.
Skok evra loš i za privredu
Istovremeno, i domaći privrednici upozoravaju da je novi pad dinara ugrozio poslovanje njihovih kompanija.
Evro u bankama već 110 dinara
U bankama je u sredu evro dostigao skoro 110 dinara! Bankari su evropsku valutu prodavala od 108,38 pa do čak 109,66 dinara! To je u odnosu na srednju vrednost deviznog kursa bilo više od 1,40 do 2,68 dinara. Za evro se na šalterima plaćalo od 104,31 dinara do 104,84 dinara. Tako su bankari još jednom iskoristili skok evra da debelo zarade, a građani koji su u sredu plaćali rate kredita imali su crn dan. U menjačnicama je bila nešto blaža situacija. Za evro su menjači uglavnom tražili od 107,40 do 107,60 dinara, ali je bilo i onih koji su evropsku valutu “cenili” 108 dinara. Evro su otkupljivali od 105,90 do 106,30 dinara.
Rodoljub Drašković, predsednik Svislajon-Takova, kaže da "svako 'klizanje' dinara podrazumeva i klizanje troškova i imputa proizvodnje, pa je stoga jako bitno da imamo stabilan kurs. Jer, kao većinski izvoznici nismo toliko pogođeni trenutnim oscilacijama na tržištu, ali dugoročno gledano, jesmo".
"Nama odgovara svakako stabilan dinar da bismo mogli da projektujemo cene svojih finalnih proizvoda. Nepopularno je da zbog oscilacija dinara svaka tri meseca menjamo cenovnike" , dodaje on.
Istovremeno, direktor Sintelona Nikola Pavičić kaže da "slaba ekonomija ne može da ima jak dinar i to je razlog, pre svega, za jačanje vrednosti evra. Prema tome, uticaj na rast cena svakako predstoji u narednom periodu".
On objašnjava da se "na deo rasta inflacije odražava i skok kursa. Pravi lek za takvo stanje je da se sredi ekonomija i krene uzlaznom linijom. Neophodna je mnogo veća stopa rasta, zato što još nismo sa proizvodnjom prešli granicu iz 1989. godine. Imamo tek 70 odsto te stope proizvodnje".
Toplica Spasojević, predsednik kompanije ITM, smatra da "naši kreatori monetarne politike zaboravljaju da svaki procenat pada dinara znači 0,3 ili 0,5 odsto inflacije. Pad dinara diže inflaciju, ona ponovo obara dinar i tako idemo ukrug. Ulazimo u jednu neprekidnu spiralu".
"Ako hoćemo inflaciju pod kontrolom, moramo da smanjimo javnu potrošnju i otvorimo prostor za investicije. Srbija samo tako može da izađe iz ove situacije. Neko od autoriteta mora da preseče tu spiralu. Bez investicija u industriju i poljoprivrednu proizvodnju i izvoz, ne možemo da se izvučemo" , kaže on.
28. oktobar 2010. | 08:12 | Izvor: Novosti
Beograd -- Građani iz meseca u mesec za kredite moraju da izdvajaju sve više dinara. Takođe, i privrednici se žale zbog najnovijeg pada vrednosti domaće valute.
Ko god je uzeo bilo koju vrstu kredita, vezan za evro ili “švajcarac”, u poslednjih godinu dana se gorko kaje jer su rate, zbog rasta kursa, drastično uvećane.
Najgore prolaze građani sa stambenim zajmovima čije su mesečne obaveze i inače velike, i koji su se u najvećem broju zadužili maksimalno, odnosno do polovine plate.
Sa rastom evra, rate su im premašile to izdvajanje, tako da su mnogi u problemu kako da ih otplate. Prema poslednjim zvaničnim podacima, 104 korisnika stambenih pozajmica nije u stanju da ih vrati i banke su spremne da aktiviraju hipoteke.
Sve obaveze po kreditima su obračunate po srednjem kursu NBS, koji primenjuje većina banaka, ali i dalje ima onih koje zaračunavaju rate po svom prodajnom kursu. On je uvek značajno iznad zvanične vrednosti evra, u proseku od dva do tri dinara.
Zbog sve većeg rasta evropske valute, centralna banka i same banke savetuju građanima da se zadužuju u domaćoj valuti, sa fiksnom kamatom.
Istovremeno, dok je evro u ovoj godini ojačao za deset dinara, švajcarski franak je skočio 21,67 odsto u odnosu na našu valutu. Tako da građani koji imaju kredite vezane za “švajcarac” teškom mukom ih otplaćuju. Najugroženiji su oni sa stambenim zajmovima. Oko 40 odsto stambenih pozajmica je u francima.
Skok evra loš i za privredu
Istovremeno, i domaći privrednici upozoravaju da je novi pad dinara ugrozio poslovanje njihovih kompanija.
Evro u bankama već 110 dinara
U bankama je u sredu evro dostigao skoro 110 dinara! Bankari su evropsku valutu prodavala od 108,38 pa do čak 109,66 dinara! To je u odnosu na srednju vrednost deviznog kursa bilo više od 1,40 do 2,68 dinara. Za evro se na šalterima plaćalo od 104,31 dinara do 104,84 dinara. Tako su bankari još jednom iskoristili skok evra da debelo zarade, a građani koji su u sredu plaćali rate kredita imali su crn dan. U menjačnicama je bila nešto blaža situacija. Za evro su menjači uglavnom tražili od 107,40 do 107,60 dinara, ali je bilo i onih koji su evropsku valutu “cenili” 108 dinara. Evro su otkupljivali od 105,90 do 106,30 dinara.
Rodoljub Drašković, predsednik Svislajon-Takova, kaže da "svako 'klizanje' dinara podrazumeva i klizanje troškova i imputa proizvodnje, pa je stoga jako bitno da imamo stabilan kurs. Jer, kao većinski izvoznici nismo toliko pogođeni trenutnim oscilacijama na tržištu, ali dugoročno gledano, jesmo".
"Nama odgovara svakako stabilan dinar da bismo mogli da projektujemo cene svojih finalnih proizvoda. Nepopularno je da zbog oscilacija dinara svaka tri meseca menjamo cenovnike" , dodaje on.
Istovremeno, direktor Sintelona Nikola Pavičić kaže da "slaba ekonomija ne može da ima jak dinar i to je razlog, pre svega, za jačanje vrednosti evra. Prema tome, uticaj na rast cena svakako predstoji u narednom periodu".
On objašnjava da se "na deo rasta inflacije odražava i skok kursa. Pravi lek za takvo stanje je da se sredi ekonomija i krene uzlaznom linijom. Neophodna je mnogo veća stopa rasta, zato što još nismo sa proizvodnjom prešli granicu iz 1989. godine. Imamo tek 70 odsto te stope proizvodnje".
Toplica Spasojević, predsednik kompanije ITM, smatra da "naši kreatori monetarne politike zaboravljaju da svaki procenat pada dinara znači 0,3 ili 0,5 odsto inflacije. Pad dinara diže inflaciju, ona ponovo obara dinar i tako idemo ukrug. Ulazimo u jednu neprekidnu spiralu".
"Ako hoćemo inflaciju pod kontrolom, moramo da smanjimo javnu potrošnju i otvorimo prostor za investicije. Srbija samo tako može da izađe iz ove situacije. Neko od autoriteta mora da preseče tu spiralu. Bez investicija u industriju i poljoprivrednu proizvodnju i izvoz, ne možemo da se izvučemo" , kaže on.