- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
24. 01. 2010 PRESS
Detektiv koji se sukobio i sa Hitlerom
Šerloku Holmsu su londonska magla i ulice ponekad bile tesne pa se čak upuštao i u filmske sukobe s firerom. Njegove metode i imidž inspirisale su mnoge, od Matije Bećkovića do doktora Hausa, a i danas mnogi veruju da najčuveniji svetski detektiv nije izmišljeni lik
Šerlok Holms
Šerlok Holms odavno ne zauzima samo prostor u svojoj momačkoj sobi na adresi Bejker strit 221b. Čuveni detektiv s lulom, plaštom i kačketom, već dugo se nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda. U ovaj najprestižniji merač rekorda stigao je zahvaljujući podatku da predstavlja najčešće ekranizovani lik i to u više od 200 filmova. „Tajms" je 1964. godine objavio da je ukupna prodaja dela o Holmsu zauzela drugo mesto, i to odmah posle „Biblije".
Najpoznatiji fiktivni junak na svetu ne samo da je uspevao da razreši najveće misterije pod čađavim nebom viktorijanskog Londona i okoline, već je uspevao da bilo likom, bilo delom utiče i ujedini potpuno različite heroje. I to od doktora Hausa, preko Boba Roka, pa sve do Matije Bećkovića koji je nekoliko hladnih zimskih sezona tokom protekle decenije na glavi imao kapu ala Holms. Kad smo već kod te čuvene kape, treba reći da je u čuvenim prodavnicama šešira u Balkanskoj ulici u Beogradu tokom sedamdesetih godina u izlogu dugo stajao model kape pored koje je bilo ispisano „Šerlo Homs". Ni pravopisna greška dovitljivog prodavca nije zbunjivala kupce i obožavatelje slavnog detektiva koji su u doba socijalizma želeli da imaju takvu kapu. Ako je naš socijalizam bio dovoljno fleksibilan da bi mogao da propusti sve ono najpopularnije što je stizalo sa zapada, to se svakako nije moglo odnositi na zemlje tadašnje istočne Evrope gde su se anglosaksonski heroji odbijali o čeličnu zavesu i strogu cenzuru. Upravo je i tu Šerlok nalazio rupu kroz koju se provlačio poput dima iz njegove lule. Tako je u nekadašnjem Sovjetskom savezu patentirana moskovska verzija Šerloka Holmsa koga je tumačio Vasilij Livanov.
Škotski lekar ser Artur Konan Dojl je prvu epizodu o avanturama slavnog detektiva objavio 1887. godine. Od tog prvog misterioznog slučaja koji će razrešiti Holms u sveščici „A Study in Scarlet", pa sve do poslednje avanture objavljene 1927, Dojl će od prosečnog doktora iz Edinburga postati jedan od najplaćenijih pisaca, dok će njegov junak prerasti u najpopularni fiktivni lik na planeti. Mnogi fanovi Šerloka Holmsa u svom obožavanju će sve manje imati obzira prema fikciji i trudiće se zapravo da stvarnost oponaša Dojlovu maštu. Tako će i ulica Bejker u kojoj se nalazi kuća Šerloka Holmsa dobiti čuvenu adresu 221b, koja pre nastanka Dojlovog junaka nije imala ovaj broj. U istoj ulici će se otvoriti Muzej Šerloka Holmsa u koji i danas pristižu horde ljubitelja detektiva sa lulom, a 1951. osnovaće se „Društvo Šerloka Holmsa" koje okuplja najveće njegove poštovaoce.
Šerlok Holms
Fenomen Šerloka Holmsa nije samo u njegovoj sada već viševekovnoj popularnosti i aktuelnosti, već u ogromnom značaju u svetskoj popularnoj kulturi. Nijedan fiktivni junak nije izvršio toliki uticaj na svet književnosti, filma i televizije. Holms je uticao na pojavu raznih drugih akcionih junaka od doktora Hausa, pa do danas megapopularnih američkih serija o forenzičarima. Jedna od najbitnijih osobina ovog junaka je s jedne strane njegova misterioznost, dok s druge strane imamo heroja koji vidi više nego drugi i kroz maglu obmana i tajni stiže nepogrešivo do istine. Holms je ličnost puna kontradikcija. U istragama do izražaja dolazi njegova sistematičnost izvedena do perfekcije. Njegovo precizno proučavanje mesta zločina na kojima traži male znake koji ga vode do krajnjeg rešenja danas se ističe kao veliki značaj na razvoj forenzičarske nauke. Istovremeno, njegov privatni život često se utapa u potpuni nered, a raspoloženja se menjaju od euforije do velike melanholije u kojoj je u svojoj sobi u Bejker stritu često konzumirao morfijum i kokain.
Sve ono što je krasilo literarnog Holmsa, počelo je da se prebacuje i na film. U prvoj američkoj filmskoj verziji iz 1916. godine popularnog detektiva je igrao Vilijam Džilet, a od 1939. godine ga tumači Bazil Retboun u čak 14 filmova.
Popularnost Holmsa bila je tolika da iako je ovaj junak istorijski smešten u viktorijansku Englesku, to nije smetalo režiserima da mu život produže do Drugog svetskog rata. Nacizam je bio opasan, Prle i Tihi su bili zauzeti u Beogradu, a ko bi mogao da pobedi Hitlera ako ne Šerlok Holms.
Sigurno je da je najveći pečat ekranizovanom liku dao engleski glumac Džeremi Bret koji je godinama pod lupom tražio tragove zločina u popularnoj TV seriji o slavnom detektivu, koja se godinama sa uspehom prikazivala i u Srbiji. Bret je bio tradicionalni Holms, tajanstven, elegantan, ciničan i filigranski precizan na mestu zločina, od kojeg se u pauzama odmarao uz sviranje violine i kokain. Njegov redovni inventar u Bejker stritu činili su lula, špric u fioci i slika Irene Adler na stolu, njegove najveće ljubavi, žene koja je jedina uspela da nadmudri Holmsa, i to u dva navrata.
Mnogi su mislili da je Bret tačka na Šerloka i da će retko kome uspeti da lik čuvenog detektiva transportuje na filmsko platno, a onda je sve fanove iznenadio film Gaja Ričija koji je umnogome transformisao uvreženu predstavu o najpoznatijem stanovniku ulice Bejker. Riči je ubrizgao džejmsbondovsku infuziju u lik tradicionalnog Holmsa. Ričijev Šerlok ne odriče se violine, Irene Adler, kokaina, ali odbacuje uzdržanost tradicionalnog Dojlovog junaka i slobodno vreme obogaćuje boksom u ilegalnim arenama.
Riči je ulogu najpoznatijeg narkomana među detektivima dodelio najpoznatijem glumcu među narkomanima - Robertu Dauniju Džunioru, vlasniku najkontroverznije holivudske biografije u kojoj sve puca od pištolja, izdržavanja zatvorskih kazni, tuča i odvaljivanja od alkohola i narkotika, što mu umalo nije zapečatilo karijeru. Ali to se nije dogodilo, i ovaj glumac još jednom to dokazuje kroz upravo dobijeni Zlatni globus za ulogu Holmsa. Dauni je kao Holms briljantan, a vrlo rizičan potez udaljavanja od klasičnog Šerlok imidža savlađuje bez greške. U Ričijevoj verziji, Holms ostaje bez čuvene kape, ali u zubima mu je i dalje lula. Više nije sterilno hladan već zubima otvara flašu vina, a jedino je kokain sveden na najmanju moguću meru.
U jeku slave u kojoj uživa novi filmski Šerlok, a zbog jedne Daunijeve izjave, upravo se oglasilo „Društvo Šerloka Holmsa" koje, pored izdavanja knjiga, časopisa, kao i organizovanja ekskurzija za sve poštovaoce londonskog detektiva, pomno prati sve ono što falsifikuje „pravi" život Holmsa ili pokušava da uprlja obraz i karirani ogrtač njihovog ljubimca. Tako je i nedavna šala glumca Roberta Daunija Džuniora, tokom gostovanja u popularnom televizijskom šouu „Late Show with David Letterman", da je verenica dr Votsona samo paravan za homoseksualni odnos između dvojice junaka, naterala „Društvo Šerloka Holmsa" da se oglasi i da upozori Daunija da pazi šta priča, a režisera Gaja Ričija da se drži „istorijskih" činjenica po kojima je detektiv pod plaštom već svetski poznat.
- Originalni Šerlok Holms je viktorijanski detektiv koji je suštinski aseksualan, lišen erotskog zanimanja za žene, dok je njegov pajtaš dr Votson ljubitelj žena, ali veran svojoj supruzi - stoji u saopštenju „Društva Šerloka Holmsa", koje je potpisao Rodžer Džonson.
Istovremeno je i Andrea Planket, vlasnica prava na dela Artura Konana Dojla, izrazila nezadovoljstvo zbog izjava Roberta Daunija Džuniora o mogućem koketiranju s gej stranom Šerloka Holmsa.
- Nadam se da je to samo Daunijev smisao za humor. Ukoliko bi režiser dozvolio nešto tako drastično, bila bih primorana da povučem dozvolu za snimanje filma o Šerloku Holmsu. Jedini razlog zbog kojeg bih to učinila nije homofobija, već pogrešno prikazivanje događaja i odstupanje od istine i prave priče - rekla je Andrea.
Na kraju, najbolju definiciju večne popularnosti Šerloka Holmsa dao je upravo Robert Dauni Džunior:
- Šerlok je prvi pravi superheroj. On je jedna od najprepoznatljivijih ikona na zemlji. Njegov značaj je toliko velik da o tome možda najbolje govori činjenica da i danas ima mnogo ljudi koji veruju da je on zaista postojao.
Doktor Haus kao Šerlok
Lik doktora Gregorija Hausa iz danas popularne serije „Doktor Haus" zasnovan je u velikoj meri na liku Šerloka Holmsa. On koristi Holmsovu deduktivnu tehniku da bi rešio bolest pacijenata na isti način na koji je Šerlok odgonetao mrežu zločina. Doktor Haus živi u stanu broj 221b, što je i londonska adresa Šerloka Holmsa u Bejker stritu. Dr Haus se druži sa doktorom Džejmsom Vilsonom što je odmah povuklo paralele Holms - Votson i Haus - Vilson. U pilot-epizodi serije pacijent doktora Hausa se preziva Adler, baš kao i velika ljubav Šerloka Holmsa Irena Adler.
Uticaj
Od Boba Roka do „Nindža kornjača"
l Bob Rok iz stripa „Alan Ford" ima ogrtač i kapu kao Šerlok Holms
l Šerlok Holms je prvi detektiv i jedan od prvih akcionih junaka koji je koristio kokain
l U američkoj kriminalističkoj seriji „Zakon i red", lik detektiva Roberta Gorena zasnovan je na Šerloku Holmsu
l Šerlok Holms i njegov smrtni neprijatelj profesor Morijarti pojavljuju se u crtanoj seriji „Nindža kornjače"
l U jednoj od epizoda forenzičarskog televizijskog hita „CSI", koja se zove „Ko je ubio Šerloka?", istražitelji se bave slučajem ubistva glumca koji igra Šerloka Holmsa
l Inspiracija za Šerlokovog najvećeg neprijatelja profesora Morijartija je Adam Vort, stvarni kriminalac iz tog vremena kojeg je Skotland Jard nazvao „Napoleonom zločina"
PRODUŽEN ŽIVOT
Zanimljivo je da je popularnost Holmsa bila toliko velika da, iako je ovaj junak istorijski smešten u viktorijansku Englesku, to nije smetalo režiserima da mu život produže do Drugog svetskog rata. Nacizam je bio opasan, Prle i Tihi su bili zauzeti u Beogradu, a ko bi mogao da pobedi Hitlera ako ne Šerlok Holms.
Branko Rosić
Detektiv koji se sukobio i sa Hitlerom
Šerloku Holmsu su londonska magla i ulice ponekad bile tesne pa se čak upuštao i u filmske sukobe s firerom. Njegove metode i imidž inspirisale su mnoge, od Matije Bećkovića do doktora Hausa, a i danas mnogi veruju da najčuveniji svetski detektiv nije izmišljeni lik
Šerlok Holms
Šerlok Holms odavno ne zauzima samo prostor u svojoj momačkoj sobi na adresi Bejker strit 221b. Čuveni detektiv s lulom, plaštom i kačketom, već dugo se nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda. U ovaj najprestižniji merač rekorda stigao je zahvaljujući podatku da predstavlja najčešće ekranizovani lik i to u više od 200 filmova. „Tajms" je 1964. godine objavio da je ukupna prodaja dela o Holmsu zauzela drugo mesto, i to odmah posle „Biblije".
Najpoznatiji fiktivni junak na svetu ne samo da je uspevao da razreši najveće misterije pod čađavim nebom viktorijanskog Londona i okoline, već je uspevao da bilo likom, bilo delom utiče i ujedini potpuno različite heroje. I to od doktora Hausa, preko Boba Roka, pa sve do Matije Bećkovića koji je nekoliko hladnih zimskih sezona tokom protekle decenije na glavi imao kapu ala Holms. Kad smo već kod te čuvene kape, treba reći da je u čuvenim prodavnicama šešira u Balkanskoj ulici u Beogradu tokom sedamdesetih godina u izlogu dugo stajao model kape pored koje je bilo ispisano „Šerlo Homs". Ni pravopisna greška dovitljivog prodavca nije zbunjivala kupce i obožavatelje slavnog detektiva koji su u doba socijalizma želeli da imaju takvu kapu. Ako je naš socijalizam bio dovoljno fleksibilan da bi mogao da propusti sve ono najpopularnije što je stizalo sa zapada, to se svakako nije moglo odnositi na zemlje tadašnje istočne Evrope gde su se anglosaksonski heroji odbijali o čeličnu zavesu i strogu cenzuru. Upravo je i tu Šerlok nalazio rupu kroz koju se provlačio poput dima iz njegove lule. Tako je u nekadašnjem Sovjetskom savezu patentirana moskovska verzija Šerloka Holmsa koga je tumačio Vasilij Livanov.
Škotski lekar ser Artur Konan Dojl je prvu epizodu o avanturama slavnog detektiva objavio 1887. godine. Od tog prvog misterioznog slučaja koji će razrešiti Holms u sveščici „A Study in Scarlet", pa sve do poslednje avanture objavljene 1927, Dojl će od prosečnog doktora iz Edinburga postati jedan od najplaćenijih pisaca, dok će njegov junak prerasti u najpopularni fiktivni lik na planeti. Mnogi fanovi Šerloka Holmsa u svom obožavanju će sve manje imati obzira prema fikciji i trudiće se zapravo da stvarnost oponaša Dojlovu maštu. Tako će i ulica Bejker u kojoj se nalazi kuća Šerloka Holmsa dobiti čuvenu adresu 221b, koja pre nastanka Dojlovog junaka nije imala ovaj broj. U istoj ulici će se otvoriti Muzej Šerloka Holmsa u koji i danas pristižu horde ljubitelja detektiva sa lulom, a 1951. osnovaće se „Društvo Šerloka Holmsa" koje okuplja najveće njegove poštovaoce.
Šerlok Holms
Fenomen Šerloka Holmsa nije samo u njegovoj sada već viševekovnoj popularnosti i aktuelnosti, već u ogromnom značaju u svetskoj popularnoj kulturi. Nijedan fiktivni junak nije izvršio toliki uticaj na svet književnosti, filma i televizije. Holms je uticao na pojavu raznih drugih akcionih junaka od doktora Hausa, pa do danas megapopularnih američkih serija o forenzičarima. Jedna od najbitnijih osobina ovog junaka je s jedne strane njegova misterioznost, dok s druge strane imamo heroja koji vidi više nego drugi i kroz maglu obmana i tajni stiže nepogrešivo do istine. Holms je ličnost puna kontradikcija. U istragama do izražaja dolazi njegova sistematičnost izvedena do perfekcije. Njegovo precizno proučavanje mesta zločina na kojima traži male znake koji ga vode do krajnjeg rešenja danas se ističe kao veliki značaj na razvoj forenzičarske nauke. Istovremeno, njegov privatni život često se utapa u potpuni nered, a raspoloženja se menjaju od euforije do velike melanholije u kojoj je u svojoj sobi u Bejker stritu često konzumirao morfijum i kokain.
Sve ono što je krasilo literarnog Holmsa, počelo je da se prebacuje i na film. U prvoj američkoj filmskoj verziji iz 1916. godine popularnog detektiva je igrao Vilijam Džilet, a od 1939. godine ga tumači Bazil Retboun u čak 14 filmova.
Popularnost Holmsa bila je tolika da iako je ovaj junak istorijski smešten u viktorijansku Englesku, to nije smetalo režiserima da mu život produže do Drugog svetskog rata. Nacizam je bio opasan, Prle i Tihi su bili zauzeti u Beogradu, a ko bi mogao da pobedi Hitlera ako ne Šerlok Holms.
Sigurno je da je najveći pečat ekranizovanom liku dao engleski glumac Džeremi Bret koji je godinama pod lupom tražio tragove zločina u popularnoj TV seriji o slavnom detektivu, koja se godinama sa uspehom prikazivala i u Srbiji. Bret je bio tradicionalni Holms, tajanstven, elegantan, ciničan i filigranski precizan na mestu zločina, od kojeg se u pauzama odmarao uz sviranje violine i kokain. Njegov redovni inventar u Bejker stritu činili su lula, špric u fioci i slika Irene Adler na stolu, njegove najveće ljubavi, žene koja je jedina uspela da nadmudri Holmsa, i to u dva navrata.
Mnogi su mislili da je Bret tačka na Šerloka i da će retko kome uspeti da lik čuvenog detektiva transportuje na filmsko platno, a onda je sve fanove iznenadio film Gaja Ričija koji je umnogome transformisao uvreženu predstavu o najpoznatijem stanovniku ulice Bejker. Riči je ubrizgao džejmsbondovsku infuziju u lik tradicionalnog Holmsa. Ričijev Šerlok ne odriče se violine, Irene Adler, kokaina, ali odbacuje uzdržanost tradicionalnog Dojlovog junaka i slobodno vreme obogaćuje boksom u ilegalnim arenama.
Riči je ulogu najpoznatijeg narkomana među detektivima dodelio najpoznatijem glumcu među narkomanima - Robertu Dauniju Džunioru, vlasniku najkontroverznije holivudske biografije u kojoj sve puca od pištolja, izdržavanja zatvorskih kazni, tuča i odvaljivanja od alkohola i narkotika, što mu umalo nije zapečatilo karijeru. Ali to se nije dogodilo, i ovaj glumac još jednom to dokazuje kroz upravo dobijeni Zlatni globus za ulogu Holmsa. Dauni je kao Holms briljantan, a vrlo rizičan potez udaljavanja od klasičnog Šerlok imidža savlađuje bez greške. U Ričijevoj verziji, Holms ostaje bez čuvene kape, ali u zubima mu je i dalje lula. Više nije sterilno hladan već zubima otvara flašu vina, a jedino je kokain sveden na najmanju moguću meru.
U jeku slave u kojoj uživa novi filmski Šerlok, a zbog jedne Daunijeve izjave, upravo se oglasilo „Društvo Šerloka Holmsa" koje, pored izdavanja knjiga, časopisa, kao i organizovanja ekskurzija za sve poštovaoce londonskog detektiva, pomno prati sve ono što falsifikuje „pravi" život Holmsa ili pokušava da uprlja obraz i karirani ogrtač njihovog ljubimca. Tako je i nedavna šala glumca Roberta Daunija Džuniora, tokom gostovanja u popularnom televizijskom šouu „Late Show with David Letterman", da je verenica dr Votsona samo paravan za homoseksualni odnos između dvojice junaka, naterala „Društvo Šerloka Holmsa" da se oglasi i da upozori Daunija da pazi šta priča, a režisera Gaja Ričija da se drži „istorijskih" činjenica po kojima je detektiv pod plaštom već svetski poznat.
- Originalni Šerlok Holms je viktorijanski detektiv koji je suštinski aseksualan, lišen erotskog zanimanja za žene, dok je njegov pajtaš dr Votson ljubitelj žena, ali veran svojoj supruzi - stoji u saopštenju „Društva Šerloka Holmsa", koje je potpisao Rodžer Džonson.
Istovremeno je i Andrea Planket, vlasnica prava na dela Artura Konana Dojla, izrazila nezadovoljstvo zbog izjava Roberta Daunija Džuniora o mogućem koketiranju s gej stranom Šerloka Holmsa.
- Nadam se da je to samo Daunijev smisao za humor. Ukoliko bi režiser dozvolio nešto tako drastično, bila bih primorana da povučem dozvolu za snimanje filma o Šerloku Holmsu. Jedini razlog zbog kojeg bih to učinila nije homofobija, već pogrešno prikazivanje događaja i odstupanje od istine i prave priče - rekla je Andrea.
Na kraju, najbolju definiciju večne popularnosti Šerloka Holmsa dao je upravo Robert Dauni Džunior:
- Šerlok je prvi pravi superheroj. On je jedna od najprepoznatljivijih ikona na zemlji. Njegov značaj je toliko velik da o tome možda najbolje govori činjenica da i danas ima mnogo ljudi koji veruju da je on zaista postojao.
Doktor Haus kao Šerlok
Lik doktora Gregorija Hausa iz danas popularne serije „Doktor Haus" zasnovan je u velikoj meri na liku Šerloka Holmsa. On koristi Holmsovu deduktivnu tehniku da bi rešio bolest pacijenata na isti način na koji je Šerlok odgonetao mrežu zločina. Doktor Haus živi u stanu broj 221b, što je i londonska adresa Šerloka Holmsa u Bejker stritu. Dr Haus se druži sa doktorom Džejmsom Vilsonom što je odmah povuklo paralele Holms - Votson i Haus - Vilson. U pilot-epizodi serije pacijent doktora Hausa se preziva Adler, baš kao i velika ljubav Šerloka Holmsa Irena Adler.
Uticaj
Od Boba Roka do „Nindža kornjača"
l Bob Rok iz stripa „Alan Ford" ima ogrtač i kapu kao Šerlok Holms
l Šerlok Holms je prvi detektiv i jedan od prvih akcionih junaka koji je koristio kokain
l U američkoj kriminalističkoj seriji „Zakon i red", lik detektiva Roberta Gorena zasnovan je na Šerloku Holmsu
l Šerlok Holms i njegov smrtni neprijatelj profesor Morijarti pojavljuju se u crtanoj seriji „Nindža kornjače"
l U jednoj od epizoda forenzičarskog televizijskog hita „CSI", koja se zove „Ko je ubio Šerloka?", istražitelji se bave slučajem ubistva glumca koji igra Šerloka Holmsa
l Inspiracija za Šerlokovog najvećeg neprijatelja profesora Morijartija je Adam Vort, stvarni kriminalac iz tog vremena kojeg je Skotland Jard nazvao „Napoleonom zločina"
PRODUŽEN ŽIVOT
Zanimljivo je da je popularnost Holmsa bila toliko velika da, iako je ovaj junak istorijski smešten u viktorijansku Englesku, to nije smetalo režiserima da mu život produže do Drugog svetskog rata. Nacizam je bio opasan, Prle i Tihi su bili zauzeti u Beogradu, a ko bi mogao da pobedi Hitlera ako ne Šerlok Holms.
Branko Rosić