Član
- Učlanjen(a)
- 16.08.2009
- Poruka
- 932
- U našoj kulturi postoji stereotip da normalna žena mora da želi dete. Da li je baš tako?
Strah od porođaja, usporavanje karijere, gojenje i loši materijalni uslovi samo su neki od razloga zbog kojih se žene odriču potomstva. Na osnovu svog bogatog terapeutskog iskustva, dr Marina Tumovska, psiholog, napravila je listu razloga zbog kojih jedan deo ličnosti žene ima otpor prema materinstvu. Duhovito, ali bez uvijanja, ona je predstavila tok misli jedne žene koja se plaši da postane majka.
Neću prihvatiti dete
Smatram da je besmisleno rađati ako ne osećaš duboku ljubav prema deci. Kada to kažem, uvek dobijem odgovor da dete zavoliš kad ga dobiješ. To je nelogično. Ako vam se ne dopada crvena boja na kolima, nećete kupiti crveni auto u nadi da će vam se strašno svideti nešto što nikad niste voleli.
Materinstvo je odgovornost
Dete zahteva mnogo vremena. Da bi se neko odrekao trenutaka koje može da posveti samo sebi, morao bi istinski da želi da kuva i čisti, da sluša plakanje, da se igra žmurke? Dete nije hobi kojem možeš da se posvetiš kad ti padne na pamet. To je jedina veza predviđena da traje zauvek.
Dete ili karijera
Žene koje zamenjuju ovo ?ili? sa ?i? rizikuju sopstveno zdravlje. Budimo realni, one koje imaju decu moraju da odustanu od blistave karijere. Ne zavidim ženama koje su morale na posao nekoliko meseci posle porođaja, pa su unajmile dadilju. Kao prvo, nisu imale kontakt sa svojim detetom, a kao drugo, ko zna s kakvim su dadiljama imale posla. Zašto da rađam dete ako nisam u stanju da mu se posvetim?!
Strah od porođaja
Bojim se bola. Za mene je i odlazak zubaru ravan katastrofi. Porođaj ne mogu ni da zamislim. Mnoge žene su se porađale danima i prošle su Tantalove muke. Da ne govorim o raznim komplikacijama koje se dešavaju tokom porođaja.
Dete s hendikepom
Uvek postoji rizik da se rodi teško bolesno dete. Ne smem da mislim o tome kako izgleda posvetiti čitav život detetu kome ne možeš da pomogneš. To je nešto najstrašnije što može da zadesi ženu, a ipak se dešava.
Loši uslovi
Živimo u siromašnoj i nepouzdanoj zemlji. Cene su sve veće, plate su sve manje, a mi smo nemoćni. Nisam ni u šta sigurna i patim od osećanja bazične neizvesnosti. Ne želim da moje dete odrasta u takvoj atmosferi. Zašto bi?
Život je patnja
Život je neozbiljna stvar! Kao neslana šala. Mnogo je toga ružnog i mnogo ima nepravde. Nažalost, iz toga se život uglavnom i sastoji, osim ako ste nepopravljivi optimista.
Muškarci nisu oslonac
Kad je reč o muškarcima, statistika je poražavajuća: 93 odsto njih nema očinski instinkt. Potpuno je jasno zašto mnogi bez ikakve griže savesti odbijaju da plaćaju alimentaciju i godinama ne viđaju decu. Među ženama tako nešto gotovo da ne postoji, osim ako nije reč o teškoj patologiji. A oni očevi koji nežno ljuškaju svoju decu svako veče, pitate se vi? Postoje dva odgovora: ili spadaju u onih mizernih sedam odsto ili jako vole ženu s kojom imaju dete, pa vole i njega kao deo nje. Ali šta biva kad ih prođe ljubav prema ženi?
Deca su obično nezahvalna
Mnogi se odlučuju na roditeljstvo nadajući se da će im deca biti zahvalna i da će brinuti o njima. Varaju se. Koliko sam samo puta slušala stare ljude koji su sve žrtvovali za svoju decu, a ona ih sada tako stare i ne pogledaju. Normalno, ljudi koji su toliko mnogo dali ne mogu da ne osećaju gorčinu kad ne dobiju ništa zauzvrat. U najboljem slučaju deca vas zovu nekoliko puta nedeljno, a u najgorem ? samo kad im nešto treba. Tako, nažalost, najčešće biva.
Ja sam egoista
Život je kratak i prolazan. Trećinu prespavamo, trećinu provedemo na poslu, a samo trećina ostaje za nas. Kad odbijemo vreme koje provedemo na putu do posla, u prodavnici, peglanju, pranju i kuvanju i jelu, jedva da nam ostane četiri sata dnevno da napunimo baterije baveći se nečim što nam prija.
Tih četiri sata nestane onog momenta kad dobijete dete. Postajete apsolutni rob. Morate da udovoljavate šefu, mužu, deci, roditeljima... Svima, samo ne sebi.
Strah od porođaja, usporavanje karijere, gojenje i loši materijalni uslovi samo su neki od razloga zbog kojih se žene odriču potomstva. Na osnovu svog bogatog terapeutskog iskustva, dr Marina Tumovska, psiholog, napravila je listu razloga zbog kojih jedan deo ličnosti žene ima otpor prema materinstvu. Duhovito, ali bez uvijanja, ona je predstavila tok misli jedne žene koja se plaši da postane majka.
Neću prihvatiti dete
Smatram da je besmisleno rađati ako ne osećaš duboku ljubav prema deci. Kada to kažem, uvek dobijem odgovor da dete zavoliš kad ga dobiješ. To je nelogično. Ako vam se ne dopada crvena boja na kolima, nećete kupiti crveni auto u nadi da će vam se strašno svideti nešto što nikad niste voleli.
Materinstvo je odgovornost
Dete zahteva mnogo vremena. Da bi se neko odrekao trenutaka koje može da posveti samo sebi, morao bi istinski da želi da kuva i čisti, da sluša plakanje, da se igra žmurke? Dete nije hobi kojem možeš da se posvetiš kad ti padne na pamet. To je jedina veza predviđena da traje zauvek.
Dete ili karijera
Žene koje zamenjuju ovo ?ili? sa ?i? rizikuju sopstveno zdravlje. Budimo realni, one koje imaju decu moraju da odustanu od blistave karijere. Ne zavidim ženama koje su morale na posao nekoliko meseci posle porođaja, pa su unajmile dadilju. Kao prvo, nisu imale kontakt sa svojim detetom, a kao drugo, ko zna s kakvim su dadiljama imale posla. Zašto da rađam dete ako nisam u stanju da mu se posvetim?!
Strah od porođaja
Bojim se bola. Za mene je i odlazak zubaru ravan katastrofi. Porođaj ne mogu ni da zamislim. Mnoge žene su se porađale danima i prošle su Tantalove muke. Da ne govorim o raznim komplikacijama koje se dešavaju tokom porođaja.
Dete s hendikepom
Uvek postoji rizik da se rodi teško bolesno dete. Ne smem da mislim o tome kako izgleda posvetiti čitav život detetu kome ne možeš da pomogneš. To je nešto najstrašnije što može da zadesi ženu, a ipak se dešava.
Loši uslovi
Živimo u siromašnoj i nepouzdanoj zemlji. Cene su sve veće, plate su sve manje, a mi smo nemoćni. Nisam ni u šta sigurna i patim od osećanja bazične neizvesnosti. Ne želim da moje dete odrasta u takvoj atmosferi. Zašto bi?
Život je patnja
Život je neozbiljna stvar! Kao neslana šala. Mnogo je toga ružnog i mnogo ima nepravde. Nažalost, iz toga se život uglavnom i sastoji, osim ako ste nepopravljivi optimista.
Muškarci nisu oslonac
Kad je reč o muškarcima, statistika je poražavajuća: 93 odsto njih nema očinski instinkt. Potpuno je jasno zašto mnogi bez ikakve griže savesti odbijaju da plaćaju alimentaciju i godinama ne viđaju decu. Među ženama tako nešto gotovo da ne postoji, osim ako nije reč o teškoj patologiji. A oni očevi koji nežno ljuškaju svoju decu svako veče, pitate se vi? Postoje dva odgovora: ili spadaju u onih mizernih sedam odsto ili jako vole ženu s kojom imaju dete, pa vole i njega kao deo nje. Ali šta biva kad ih prođe ljubav prema ženi?
Deca su obično nezahvalna
Mnogi se odlučuju na roditeljstvo nadajući se da će im deca biti zahvalna i da će brinuti o njima. Varaju se. Koliko sam samo puta slušala stare ljude koji su sve žrtvovali za svoju decu, a ona ih sada tako stare i ne pogledaju. Normalno, ljudi koji su toliko mnogo dali ne mogu da ne osećaju gorčinu kad ne dobiju ništa zauzvrat. U najboljem slučaju deca vas zovu nekoliko puta nedeljno, a u najgorem ? samo kad im nešto treba. Tako, nažalost, najčešće biva.
Ja sam egoista
Život je kratak i prolazan. Trećinu prespavamo, trećinu provedemo na poslu, a samo trećina ostaje za nas. Kad odbijemo vreme koje provedemo na putu do posla, u prodavnici, peglanju, pranju i kuvanju i jelu, jedva da nam ostane četiri sata dnevno da napunimo baterije baveći se nečim što nam prija.
Tih četiri sata nestane onog momenta kad dobijete dete. Postajete apsolutni rob. Morate da udovoljavate šefu, mužu, deci, roditeljima... Svima, samo ne sebi.