- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
[h=1]Demistifikacija morfina[/h]Morfin je najjači lek protiv bolova, veoma je efikasan i relativno je jeftin. Međutim u Srbiji se, za razliku od zapadnih zemalja, izuzetno retko upotrebljava. Koji su razlozi za to i jesu li oni opravdani?
Piše: Prof. dr sc. med. Branislav Antić, neurohirurg / Bol.rs
U zapadnim zemljama, morfin (morfijum) se rutinski koristi za kontrolu umerenih i jakih bolova, kao što su bolovi kod infarkta srca, težih povreda ili malignih oboljenja, kao i kod neuropatskih i postoperativnih bolova. Štaviše, u jedinicama hirurške intenzivne nege, pacijenti pritiskom na taster sami sebi ubrizgavaju odgovarajuću dozu morfina u cilju kontrole postoperativnog bola.
Između ostalog, morfin se koristi za kontrolu bolova kod infarkta srca
Srpski lekari, međutim, neretko izbegavaju morfin. Glavni razlozi za to su strah od navikavanja (zavisnosti), strah od zloupotrebe i strah od teških, potencijalno smrtonosnih komplikacija. Premda se pomenute opasnosti u teoriji ne mogu osporiti, pitanje je da li su takvi strahovi potpuno opravdani u jednom iole uređenijem zdravstvenom sistemu, naročito ako se uzme u obzir koliko primena morfina može olakšati patnje pojedinim pacijentima…
Iako ovo jeste kompleksno pitanje, odmah mogu reći da je odgovor negativan! Uz pažljivu kontrolu od strane lekara i faramaceuta, kakva već postoji, kao i uz razumevanje i elementarnu meru zdravog razuma sa strane pacijenata, morfin zaslužuje značajnije mesto u srpskoj medicini. U pitanju je najjači analgetik, koji je uz to jeftin i veoma efikasno ispunjava svoj osnovni zadatak – smiruje patnje pacijenata sa umerenim i jakim bolovima.
[/h] Pre nego što nastavim priču o tome zašto su strahovi u vezi sa kontrolisanom primenom morfina često neopravdani, moramo razumeti osnovne efekte ovog leka na organizam. To su:
1. Analgetski efekat (smanjenje bola). Ovo je ujedno i najznačajniji efekat morfina. Lek ublažava bol na sledeće načine:
- menja emocionalnu reakciju na bol, otklanjajući osećaj straha i panike
- povećava prag osetljivosti na bol, što je značajno za primenu leka pre početka samog bola (na primer, pre hirurške intervencije)
- sedacija (smirivanje), pri kojoj se povećava prag nadražaja i „otupljuje“ bol
2. Promena ponašanja. Ovaj efekat se javlja kako kod zdravih osoba, tako i kod morfinskih zavisnika, ali u „obrnutom smeru“. Naime, kod zavisnika dolazi do euforije (dobro raspoloženje), a kod zdravih do disforije (loše rasploženje).
3. Promena funkcije želudčano-crevnog (gastrointestinalnog) trakta. U tom smisliu, mogu se javiti smanjenje pokretljivosti creva i zatvor, odnosno mučnina.
4. Ostala dejstva morfina:
- zaustavljanje kašlja
- sužavanje zenica (mioza)
- sužavanje bronhija (bronhospazam) i sniženje krvnog pritiska (do ovih efekata dolazi samo pri većim dozama)
[h=2]Uz kontrolu, strah od zavisnosti je nepotreban[/h] Nedvosmisleno, prilikom primene morfina mogu se javiti efekti tolerancije i zavisnosti. Tolerancija je termin kojim se opisuje privakavanje organizma na lek, tako da je vremenom potrebna sve veća doza za postizanje adekvatne kontrole bola. Morfin, pritom, izaziva i fizičku i psihičku zavisnost.
Međutim, važno je napomenuti da je zavisnost od opijata uopšte, pa i zavisnost od morfina, individualna kategorija, te da zavisi od više faktora. Preduslovi za nastanak zavisnosti su, pored same upotrebe morfina, i neki psihofizički, socijalni, emotivni i drugi faktori. Kontrolisanom primenom morfina ne može doći do zavisnosti! Zašto?
Zato što morfin spada u takozvane specifične antagoniste bola. To znači da, dok god postoji realan izvor bola, lek isključivo „napada bol“, vezujući se za odgovarajuće receptore (prijemnike) u moždanom stablu i mozgu. Tek po prestanku bola (bolnog nadražaja), vezuje se i za druge receptore, izazvajući i različite, pa i negativne efekte.
Zavisnost, kao i drugi neželjeni efekti morfina, ne javljaju se dok kod pacijenta postoji bol!
Preciznije, opasnost od zavisnosti je minimalna ukoliko se morfinska terapija prekine neposredno po otklanjanju bola. Štaviše, u situacijama kada bol naglo prestane, nastavak terapije može čak dovesti do i akutnog trovanja morfinom i ozbiljnog ugrožavanja zdravlja! Zato je od izuzetne važnosti da se morfin koristi kontrolisano, u fazama kada postoji realan osećaj bola.
[h=2]Strah od zloupotrebe[/h] U Srbiji se morfin upotrebljava na strogo kontrolisan način – izdaju se tzv. dupli recepti, koji se zavode u knjigu narkotika, a uz to se podrazumeva i propisivanje minimalne potrebne količine leka, te davanje preciznog upustva za upotrebu.
Morfin je najjači analgetik, uz to i jeftin, ali se njegova primena mora kontrolisati
Lek se izdaje lično pacijentu, uz legitimisanje i evidenciju podataka! Ampulirani oblici se upotrebljavaju isključivo u bolničkim uslovima, opet po posebnoj, kontrolisanoj proceduri. Ovakve mere predostrožnosti značajno umanjuju mogućnost zloupotrebe morfina, pa se može reći da je u našoj zemlji neuporedivo više prisutan problem zloupotrebe drugih, „benignijih“ lekova protiv bolova.
[h=2]Strah od komplikacija[/h] Najteže komplikacije koje morfin može izazvati, pored zavisnosti, jesu slabost (insuficijencija) ili prestanak disanja, pad krvnog pritiska i izražena opstipacija (zatvor). Ostale, lakše komplikacije su manje-više slične komplikacijama koje nastaju primenom većine ostalih lekova.
Pomenute, najteže komplikacije morfinske terapije, dešavaju se veoma retko, i to uglavnom u slučajevima predoziranja morfinom. Dakle, kontrolisana primena, koja podrazumeva otpočinjanje terapije sa minamalnim dozama, te postepeno povećavanje do pune terapijske (doza koja deluje na bol), znatno smanjuje opasnost od teških komplikacija, praktično do zanemarljive mere.
B92
Piše: Prof. dr sc. med. Branislav Antić, neurohirurg / Bol.rs
U zapadnim zemljama, morfin (morfijum) se rutinski koristi za kontrolu umerenih i jakih bolova, kao što su bolovi kod infarkta srca, težih povreda ili malignih oboljenja, kao i kod neuropatskih i postoperativnih bolova. Štaviše, u jedinicama hirurške intenzivne nege, pacijenti pritiskom na taster sami sebi ubrizgavaju odgovarajuću dozu morfina u cilju kontrole postoperativnog bola.
Između ostalog, morfin se koristi za kontrolu bolova kod infarkta srca
Srpski lekari, međutim, neretko izbegavaju morfin. Glavni razlozi za to su strah od navikavanja (zavisnosti), strah od zloupotrebe i strah od teških, potencijalno smrtonosnih komplikacija. Premda se pomenute opasnosti u teoriji ne mogu osporiti, pitanje je da li su takvi strahovi potpuno opravdani u jednom iole uređenijem zdravstvenom sistemu, naročito ako se uzme u obzir koliko primena morfina može olakšati patnje pojedinim pacijentima…
Iako ovo jeste kompleksno pitanje, odmah mogu reći da je odgovor negativan! Uz pažljivu kontrolu od strane lekara i faramaceuta, kakva već postoji, kao i uz razumevanje i elementarnu meru zdravog razuma sa strane pacijenata, morfin zaslužuje značajnije mesto u srpskoj medicini. U pitanju je najjači analgetik, koji je uz to jeftin i veoma efikasno ispunjava svoj osnovni zadatak – smiruje patnje pacijenata sa umerenim i jakim bolovima.
[h=2]Kako morfin deluje na organizam?
[/h] Pre nego što nastavim priču o tome zašto su strahovi u vezi sa kontrolisanom primenom morfina često neopravdani, moramo razumeti osnovne efekte ovog leka na organizam. To su:
1. Analgetski efekat (smanjenje bola). Ovo je ujedno i najznačajniji efekat morfina. Lek ublažava bol na sledeće načine:
- menja emocionalnu reakciju na bol, otklanjajući osećaj straha i panike
- povećava prag osetljivosti na bol, što je značajno za primenu leka pre početka samog bola (na primer, pre hirurške intervencije)
- sedacija (smirivanje), pri kojoj se povećava prag nadražaja i „otupljuje“ bol
2. Promena ponašanja. Ovaj efekat se javlja kako kod zdravih osoba, tako i kod morfinskih zavisnika, ali u „obrnutom smeru“. Naime, kod zavisnika dolazi do euforije (dobro raspoloženje), a kod zdravih do disforije (loše rasploženje).
3. Promena funkcije želudčano-crevnog (gastrointestinalnog) trakta. U tom smisliu, mogu se javiti smanjenje pokretljivosti creva i zatvor, odnosno mučnina.
4. Ostala dejstva morfina:
- zaustavljanje kašlja
- sužavanje zenica (mioza)
- sužavanje bronhija (bronhospazam) i sniženje krvnog pritiska (do ovih efekata dolazi samo pri većim dozama)
[h=2]Uz kontrolu, strah od zavisnosti je nepotreban[/h] Nedvosmisleno, prilikom primene morfina mogu se javiti efekti tolerancije i zavisnosti. Tolerancija je termin kojim se opisuje privakavanje organizma na lek, tako da je vremenom potrebna sve veća doza za postizanje adekvatne kontrole bola. Morfin, pritom, izaziva i fizičku i psihičku zavisnost.
Međutim, važno je napomenuti da je zavisnost od opijata uopšte, pa i zavisnost od morfina, individualna kategorija, te da zavisi od više faktora. Preduslovi za nastanak zavisnosti su, pored same upotrebe morfina, i neki psihofizički, socijalni, emotivni i drugi faktori. Kontrolisanom primenom morfina ne može doći do zavisnosti! Zašto?
Zato što morfin spada u takozvane specifične antagoniste bola. To znači da, dok god postoji realan izvor bola, lek isključivo „napada bol“, vezujući se za odgovarajuće receptore (prijemnike) u moždanom stablu i mozgu. Tek po prestanku bola (bolnog nadražaja), vezuje se i za druge receptore, izazvajući i različite, pa i negativne efekte.
Zavisnost, kao i drugi neželjeni efekti morfina, ne javljaju se dok kod pacijenta postoji bol!
Preciznije, opasnost od zavisnosti je minimalna ukoliko se morfinska terapija prekine neposredno po otklanjanju bola. Štaviše, u situacijama kada bol naglo prestane, nastavak terapije može čak dovesti do i akutnog trovanja morfinom i ozbiljnog ugrožavanja zdravlja! Zato je od izuzetne važnosti da se morfin koristi kontrolisano, u fazama kada postoji realan osećaj bola.
[h=2]Strah od zloupotrebe[/h] U Srbiji se morfin upotrebljava na strogo kontrolisan način – izdaju se tzv. dupli recepti, koji se zavode u knjigu narkotika, a uz to se podrazumeva i propisivanje minimalne potrebne količine leka, te davanje preciznog upustva za upotrebu.
Morfin je najjači analgetik, uz to i jeftin, ali se njegova primena mora kontrolisati
Lek se izdaje lično pacijentu, uz legitimisanje i evidenciju podataka! Ampulirani oblici se upotrebljavaju isključivo u bolničkim uslovima, opet po posebnoj, kontrolisanoj proceduri. Ovakve mere predostrožnosti značajno umanjuju mogućnost zloupotrebe morfina, pa se može reći da je u našoj zemlji neuporedivo više prisutan problem zloupotrebe drugih, „benignijih“ lekova protiv bolova.
[h=2]Strah od komplikacija[/h] Najteže komplikacije koje morfin može izazvati, pored zavisnosti, jesu slabost (insuficijencija) ili prestanak disanja, pad krvnog pritiska i izražena opstipacija (zatvor). Ostale, lakše komplikacije su manje-više slične komplikacijama koje nastaju primenom većine ostalih lekova.
Pomenute, najteže komplikacije morfinske terapije, dešavaju se veoma retko, i to uglavnom u slučajevima predoziranja morfinom. Dakle, kontrolisana primena, koja podrazumeva otpočinjanje terapije sa minamalnim dozama, te postepeno povećavanje do pune terapijske (doza koja deluje na bol), znatno smanjuje opasnost od teških komplikacija, praktično do zanemarljive mere.
B92