LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Delimo pare koje nemamo
Pritisci za povećanje zarada su opravdani jer su plate male, ali je naša proizvodnja toliko niska da su i ovolike zarade na ivici izdržljivosti. – U čemu guverner ne razume preduzetnika
Kako pomiriti socijalnu pravdu i nejaku ekonomiju Foto Fonet
Sigurno da bi nas u sali Narodne banke bilo mnogo manje da se nismo okupili zbog raspodele para kojih nemamo. Ovim rečima moderatora otvoren je okrugli sto „Između socijalne pravde i ekonomske efikasnosti”. I zaista u zgradi u Nemanjinoj ulici nije bilo učesnika u socijalnom dijalogu koji se nije našao za okruglim stolom. Tema je okupila i predstavnike sindikata, koji se zalažu za povećanje zarada, ali i poslodavce koji bi taj višak sredstava za raspodelu trebalo da stvore, ali i državne zvaničnike, koji bi između suprotstavljenih zahteva trebalo da balansiraju.
– Nema alhemije niti čarobne formule kojom bi se vrednost stvorila ni iz čega – razbio je iluzije odmah na početku dijaloga guverner Dejan Šoškić. – Da ne bude zabune, pritisci za povećanje zarada su opravdani, i niko ne spori da su plate male i to je svima jasno. Ali ono što izgleda nije svima jasno jeste da je naša proizvodnja toliko niska da su i ovolike zarade na ivici izdržljivosti. Zaključak je jasan, možemo trošiti samo ono što stvaramo. Ako želimo da potrošimo više ili ćemo da prodamo ono što imamo, ili da se zadužimo. Imamo izbor ili da živimo na račun prethodnih, ili budućih generacija – kazao je guverner i upozorio da međugeneracijska solidarnost mora da postoji.
Zato, tek kada budemo više radili i kada poraste izvoz možemo da razgovaramo o povećanju zarada. U suprotnom, posledice bi bile vrlo ozbiljne, upozorio je Šoškić.
– Ako otpustimo taj ventil i popustimo pred zahtevima za povećanje plata prosvetarima onda će sigurno minus u državnoj kasi biti veći od 4,1 odsto koliko je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom. Može neko na to da kaže „vrlo važno ako se iskompromitujemo”, ali onog trenutaka kada država popusti jednima, opravdano će svi zahtevati povećanje zarada. Ti pritisci će se preliti na ceo javni sektor i penzionere, ali i na privatni sektor. Može neko za to da kaže da ga je baš briga, ali onda je pritisak na cene neizbežan. A ako kao zemlja budemo imali inflaciju doći će i do slabljenja dinara. To znači da stanovništvo i privredu čekaju veće rate za kredite koje su pozajmili. Uz sve to sigurno možemo da očekujemo pad bruto domaćeg proizvoda. Sve bi to pratilo i ogromno trošenje novca iz državnih rezervi, a konkurentnost domaćih privrednika na međunarodnom tržištu bila bi znatno smanjena – rekao je Šoškić i dodao da razume probleme sa kojima se privreda suočava.
Međutim, Milan Knežević, iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća ne misli tako. On je juče zamerio guverneru što je jednom prilikom poručio privrednicima da zbog niske tražnje ne mogu da povećavaju cene jer robu neće moći niko da im kupi.
– Ali, ja vam kažem da su pred nama dva izbora. Ili da ne povećavamo cene u skladu sa inflacijom i propadnemo bez osnovnog kapitala, ili da povećavamo cene i bankrotiramo ali sa očuvanom supstancom – kazao je Knežević koji je guverneru zamerio i to što kursne razlike pojedu profit preduzećima.
Guverner je još jednom ponovio zašto bi zakucavanje kursa bilo opasno i dodao da su sve zemlje koje su imale fiksni kurs na kraju zapale u krizu. Da li vam je toliko bitno to što evro raste kad uvozite sirovine, pitao je guverner Kneževića. Odgovor je bio potvrdan.
– Ako jeste onda biste morali da potražite domaćeg dobavljača – posavetovao je Šoškić svog sagovornika. On je dodao i to da koliko god da su neki skeptični, inflacija će do kraja godine ići nadole i nestabilnosti na tržištu neće biti, tako da nema ni razloga za poskupljenja.
Ranku Savić, predsednicu Asocijacije nezavisnih i samostalnih sindikata, interesovalo je ima li Narodna banka odgovor na sve učestalija poskupljenja osnovnih životnih namirnica.
– Mi ne posedujemo instrumente kojima možemo da smanjimo cenu litra mleka, kilograma pšenice ili kukuruza. Ali ono što možemo jeste da utičemo na ponudu novca na tržištu – objasnio je Šoškić.
Politika
Pritisci za povećanje zarada su opravdani jer su plate male, ali je naša proizvodnja toliko niska da su i ovolike zarade na ivici izdržljivosti. – U čemu guverner ne razume preduzetnika
Kako pomiriti socijalnu pravdu i nejaku ekonomiju Foto Fonet
Sigurno da bi nas u sali Narodne banke bilo mnogo manje da se nismo okupili zbog raspodele para kojih nemamo. Ovim rečima moderatora otvoren je okrugli sto „Između socijalne pravde i ekonomske efikasnosti”. I zaista u zgradi u Nemanjinoj ulici nije bilo učesnika u socijalnom dijalogu koji se nije našao za okruglim stolom. Tema je okupila i predstavnike sindikata, koji se zalažu za povećanje zarada, ali i poslodavce koji bi taj višak sredstava za raspodelu trebalo da stvore, ali i državne zvaničnike, koji bi između suprotstavljenih zahteva trebalo da balansiraju.
– Nema alhemije niti čarobne formule kojom bi se vrednost stvorila ni iz čega – razbio je iluzije odmah na početku dijaloga guverner Dejan Šoškić. – Da ne bude zabune, pritisci za povećanje zarada su opravdani, i niko ne spori da su plate male i to je svima jasno. Ali ono što izgleda nije svima jasno jeste da je naša proizvodnja toliko niska da su i ovolike zarade na ivici izdržljivosti. Zaključak je jasan, možemo trošiti samo ono što stvaramo. Ako želimo da potrošimo više ili ćemo da prodamo ono što imamo, ili da se zadužimo. Imamo izbor ili da živimo na račun prethodnih, ili budućih generacija – kazao je guverner i upozorio da međugeneracijska solidarnost mora da postoji.
Zato, tek kada budemo više radili i kada poraste izvoz možemo da razgovaramo o povećanju zarada. U suprotnom, posledice bi bile vrlo ozbiljne, upozorio je Šoškić.
– Ako otpustimo taj ventil i popustimo pred zahtevima za povećanje plata prosvetarima onda će sigurno minus u državnoj kasi biti veći od 4,1 odsto koliko je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom. Može neko na to da kaže „vrlo važno ako se iskompromitujemo”, ali onog trenutaka kada država popusti jednima, opravdano će svi zahtevati povećanje zarada. Ti pritisci će se preliti na ceo javni sektor i penzionere, ali i na privatni sektor. Može neko za to da kaže da ga je baš briga, ali onda je pritisak na cene neizbežan. A ako kao zemlja budemo imali inflaciju doći će i do slabljenja dinara. To znači da stanovništvo i privredu čekaju veće rate za kredite koje su pozajmili. Uz sve to sigurno možemo da očekujemo pad bruto domaćeg proizvoda. Sve bi to pratilo i ogromno trošenje novca iz državnih rezervi, a konkurentnost domaćih privrednika na međunarodnom tržištu bila bi znatno smanjena – rekao je Šoškić i dodao da razume probleme sa kojima se privreda suočava.
Međutim, Milan Knežević, iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća ne misli tako. On je juče zamerio guverneru što je jednom prilikom poručio privrednicima da zbog niske tražnje ne mogu da povećavaju cene jer robu neće moći niko da im kupi.
– Ali, ja vam kažem da su pred nama dva izbora. Ili da ne povećavamo cene u skladu sa inflacijom i propadnemo bez osnovnog kapitala, ili da povećavamo cene i bankrotiramo ali sa očuvanom supstancom – kazao je Knežević koji je guverneru zamerio i to što kursne razlike pojedu profit preduzećima.
Guverner je još jednom ponovio zašto bi zakucavanje kursa bilo opasno i dodao da su sve zemlje koje su imale fiksni kurs na kraju zapale u krizu. Da li vam je toliko bitno to što evro raste kad uvozite sirovine, pitao je guverner Kneževića. Odgovor je bio potvrdan.
– Ako jeste onda biste morali da potražite domaćeg dobavljača – posavetovao je Šoškić svog sagovornika. On je dodao i to da koliko god da su neki skeptični, inflacija će do kraja godine ići nadole i nestabilnosti na tržištu neće biti, tako da nema ni razloga za poskupljenja.
Ranku Savić, predsednicu Asocijacije nezavisnih i samostalnih sindikata, interesovalo je ima li Narodna banka odgovor na sve učestalija poskupljenja osnovnih životnih namirnica.
– Mi ne posedujemo instrumente kojima možemo da smanjimo cenu litra mleka, kilograma pšenice ili kukuruza. Ali ono što možemo jeste da utičemo na ponudu novca na tržištu – objasnio je Šoškić.
Politika