Delfini imaju izvanredne sposobnosti, blistavo pamćenje, snagu i inteligenciju, naglašenu radoznalost, umiljatost i veliku privrženost čoveku. Simbolizuju sreću, radost i slobodu
Delfini su poznati po tome što pomažu brodolomcima i brodovima u prelasku preko opasnih i stenovitih područja, štite i upozoravaju plivače na morske pse, pomažu ljudima i igraju se s njima. Jato delfina je navodno spaslo i jedan ribarski čamac - nakon što su osetili podvodna komešanja za vreme cunamija iz 2004. godine, ovi sisari su čamac odvratili od plovidbe na pučinu. Pošto je primećeno da druženje i sama blizina delfina imaju na ljude izrazito pozitivno, štaviše lekovito delovanje, u svetu, a naročito u Americi, otvorene su brojne klinike koje su u lečenju dece i odraslih obolelih od smrtonosnih bolesti primenjivale terapijsko plivanje s delfinima.
Evolucija i anatomija
Delfini se smatraju potomcima kopnenih sisara, najverovatnije iz reda artiodaktila. Skelet današnjih delfina ima dve pelvične kosti u obliku štapa, za koje se misli da su ostaci nogu. Ušli su u vodu pre oko 50 miliona godina. Delfini imaju telo prilagođeno za brzo plivanje. Neke vrste imaju zakrivljena usta koja podsećaju na osmeh. Mogu imati do 250 zuba. Mozak delfina je veliki, sa visoko strukturiranom moždanom korom, što se često koristi kao argument za njihovu visoku inteligenciju. Zubi su im raspoređeni u niz, tako da funkcionišu kao antena koja sabira dolazeći zvuk. Osnovna boja im je siva, različitih nijansi, sa svetlim donjim delom tela.
Jezik delfina
Naučnici su nedavno otkrili da svaki delfin ima svoj karakterističan zvižduk koga drugi delfini prepoznaju čak i kada ga čuju reprodukovanog preko zvučnika. Ovo ukazuje da zvižduk prepoznaju kao ime.
Delfini koriste imena u komunikaciji, npr. prilikom sakupljanja grupe, onda kada ne mogu da vide jedni druge ili tokom organizovanja kretanja u lovu, koje je kod delfina veoma složeno. Sporazumevanje među delfinima praćeno je na grupi delfina koji žive na obali kraj Floride, gde su dobro proučeni i snimljeni individualni zvižduci svakog delfina. Naučnici su kreirali veštačku verziju specijalnog zvižduka svakog delfina. Zatim su specifičan zvižduk jednog od delfina puštali ostalim delfinima iz grupe, delfini su se okretali prema zvučniku kada su čuli zvižduk nekog bliskog rođaka, a ostajali ravnodušni kada su čuli zvuk nekog nepoznatog delfina.
Delfini u popularnoj kulturi
Popularna televizijska serija bila je Fliper, sa istoimenim glavnim junakom delfinom.
U Autostoperskomvodiču kroz galaksiju delfini su druga vrsta po inteligenciji na Zemlji, posle najinteligentnijih miševa, a ispred ljudi. U knjizi Podizanje zvezdane plime Dejvida Brina, neodelfini (genetskim inženjeringom izmenjeni delfini) predstavljaju jednu od tri zemaljske rase na svemirskom brodu u priči o vrtoglavom begu kroz svemir. Jednom od svemiroplovaca ime je Akeakamai, u čast stvarnog delfina iz projekta Luisa Hermana o istraživanju životinjskog jezika.
Izvor:Stil magazin
