Krstajić: Kad je mogao Divac da se vrati mogu i ja
Posle punih devet godina ponovo je u svom Partizanu, klubu iz kojeg se davne 2000. preselio u Nemačku. Tokom devet godina igranja u Bundesligi za Verder i Šalke,
Mladen Krstajić je izgradio ime i te kako cenjeno u fudbalskom svetu. Iako je imao drugih, povoljnih, ponuda da ostane u Nemačkoj, sa svojih 35 godina, odlučio je da se vrati u Srbiju, da završi igračku karijeru, ali da pre toga pomogne mladom timu Partizana u pohodu na nove uspehe.
Krstajiću nisu bili nepoznati hotel Omorika i uslovi na Tari, srpskoj planinskoj lepotici gde su crno-beli odradili jedan deo priprema. Upravo je na tom mestu bio na poslednjim pripremama sa Partizanom pre odlaska u inostranstvo...
POGLEDAJTE VIDEO: Intervju Mladen Krstajić
- Baš mi je jedan navijač ovde pokazao sliku iz 1999. godine kada sam poslednji put bio na Tari sa Partizanom, posle toga nisam imao priliku ni turistički da dođem. Prošlo je deset godina - počeo je
Krstajić priču sa novinarima.
- Kada nešto prelomiš, kada odlučiš da negde nastaviš karijeru, sigurno da se informišeš o tom klubu. Raspitivao sam se kod drugara kakva je situacija u Partizanu. Videlo se i kroz rezultate i kroz sve što prati jedan sportski kolektiv da klub napreduje. Partizan dominira u srpskom fudbalu, to je pokazao osvajanjem dvostruke duple krune. Mogu reći da sam 90 odsto informacija o klubu imao na dlanu.
Kako vam izgleda drugi mandat u Partizanu?
- Imam ambicije da sa Partizanom napravim nešto više, mada je i ovo što je do sada urađeno veliko. Želim da se na sportskom planu dokazujem kao i kada sam imao 22 godine. Nalazim sebe kroz ove mlade momke, da sa njima treniram, da se borim, da jednostavno fiziku koju oni imaju i moje iskustvo spojimo u jednu celinu sa pozitivnom atmosferom.
Dve duple krune same po sebi govore da Partizan ima dobar tim. Dovođenjem pojačanja u ovom prelaznom roku stvorena je ekipa kakve dugo nije bio na ovim prostorima...
- Kada jedan klub osvoji zaredom dve duple krune, tu nema mnogo priče. Sa jedne strane možda je ljudima postalo i dosadno da kada god krene sezona Partizan istaknu kao glavnog favorita i daju mu najveće šanse za osvajanje titule. Nešto slično je i u Nemačkoj gde Bajernu uvek na početku daju 50-60 odsto da će da bude prvak. To je u neku ruku dobro, ali sa druge strane i velika obaveza za igrače jer je, ipak, lakše osvojiti nego odbraniti titulu, pogotovo sada kada idemo na treću vezanu duplu krunu. Postojeći igrački kadar i pojačanja koja su stigla daju nam za pravo da razmišljamo o koraku više. Mislim da su u Partizan došli igrači koji mogu da donesu prevagu, da poboljšaju igru i naprave dobru atmosferu.
Razlike i sličnosti Partizana i Šalkea...
- Teško je porediti Šalke i Partizan. Po kvalitetu svi igrači Partizana mogu da igraju Bundesligu. Pitanje je samo kako će se adaptirati na njihova pravila, uslove i koliko će im vremena biti potrebno za to. Razlika je u tome što u Šalke dolaze afirmisani igrači, dok se Partizan oslanja na talentovane fudbalere. Razlika je i u budžetima, ali to je već stvar države i sistema.
Prošle zime na pripremama u Španiji Krstajić se usmeno dogovorio sa tadašnjim direktorom Šalkea Andreasom Melerom da na kraju sezone potpiše novi, dvogodišnji ugovor. Meler i trener Ruten su u međuvremenu otpušteni, ali je srpski fudbaler dobio uverenje od predsednika kluba da će se dogovor sa bivšim direktorom realizovati na kraju sezone. Iskusni igrač je prelomio i odlučio da se vrati u Partizan.
- Do sada sam u karijeri, na kraju sezone, uvek miran išao na odmor. Znao sam uvek u kom klubu ću da igram u sledećoj sezoni. Imao sam želju da karijeru završim u Šalkeu, međutim, Magat je rekao da o igračima neće da priča pre 30. juna. U klubu su hteli da produžimo saradnju, ali nisam imao sa kim konkretno da pričam. Iznenadio sam mnoge kada sam potpisao za Partizan. Magat je zvao mog menadžera, poručio mi da sačekam uz rečenicu „ja ga trebam", ali sam se zahvalio i rekao da sam već odlučio - kaže
Krstajić i dodaje:
- Istina je da sam iznenadio mnoge ali ne i sebe. Dva meseca sam bio u kontaktu sa ljudima iz Partizana, nikome nisam pričao, čak ni supruzi. Samo sam joj veče pred polazak za Beograd rekao "idem sutra da potišem za Partizan". Došao sam na Teleoptik, pričao dva sata sa Ivanom Tomićem, o svemu, samo ne o fudbalu. Na kraju smo se rukovali i dogovor je bio postignut. Bio sam na vezi sa Jokanom, Petrićem, Bjekovićem, verovao sam tim ljudima. Mislim da sam povukao pravi potez. Imam ambicije da napravim nešto sa Partizanom. Nijednog trenutka do sada nisam zažalio.
Činjenica da se poslednjih godina u Partizan vratio veliki broj bivših igrača je isto uticala da se Krstajić vrati u Humsku.
- Jedan od razloga povratka u Humsku bio je i taj što su tu moji prijatelji i bivši saigrači koji su napravili stabilan klub. To je velika stvar što se igrači vraćaju u Partizan, a motiv nije novac već želja da pomognu crno-belima. Ima i puno onih igrača koji nisu zvanično u klubu, nisu u javnosti, a opet pomažu. Partizan je za mene uvek bio broj jedan.
Posle devet godina provedenih u Nemačkoj, Krstajić je ispunio svoju želju i vratio se u Srbiju.
- To sam oduvek želeo. U Nemačkoj sam bio devet godina i da sam još toliko ostao bio bih još veći stranac. Nikada ne možeš da postaneš Nemac, jednostavno te ne žele. Izbegao sam sa 18 godina, oca nisam video dve godine dok je trajao rat. Bio je u Zenici i nije mogao da izađe. Počnem karijeru u Senti, Kikindi, a onda mi se desi da dođe Bjeković po mene, pređem u Partizan i ispunim dečački san. Fudbal mi je dao dosta, ali isto tako i oduzeo. Ne mogu da kažem da mi nije bilo lepo, ali odvojenost od porodice, nemogućnost da na prazničnim i porodičnim veseljima budem uz njih... I to su neki od razloga zašto sam se vratio. Kakvom je god smatrali, Srbija je moja zemlja! Rekao sam sebi kada može Divac da se vrati može i Krstajić.
Stameni defanzivac ima želju da se po okončanju karijere ozbiljno posveti treneskom poslu. Do tada ga sa Partizanom očekuju još dve godine na terenu i nova iskušenja...
