- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Deca i alergije
Alergično dete je ono koje reaguje na određene supstance koje ne zadaju probleme najvećem broju dece. Ove supstance mogu biti hranljive namirnice (pre svega kravlje mleko, jaja i riba), polen, grinje iz prašine, dlaka određenih životinja, buđ, otrov insekata i lekovi.
Alergija na hranu je najčešća vrsta alergije u prvoj godini života i može da izazove smetnje, najčešće na koži ili u crevima. Do dijagnoze se dolazi direktnim ispitivanjima i pažljivim posmatranjem deteta od strane pedijatra. Nemojte popustiti pred željom da detetu vratite u ishranu izbačene namirnice bez prethodne konsultacije sa vašim pedijatrom: trenutak i način ponovnog uvođenja ove hrane se moraju pažljivo odrediti.
Kada se jednom ustanovi supstanca na koju je dete alergično jedina pravilna terapija je izbacivanje te namirnice iz ishrane kao i svih onih koje je sadrže. Na primer, ako je vaše dete alergično na proteine iz kravljeg mleka (moguće samo ukoliko je hranjeno veštačkim mlekom) potrebno je uvesti određene predostrožnosti. Eliminisati iz ishrane, osim mleka, i sve mlečne proizvode. Pedijatar će preporučiti odgovarajuću zamenu kako bi se detetu i dalje osigurao unos kalcijuma, važnog za rast.
Neophodno je i pažljivo čitanje etiketa kako bi se eliminisali proizvodi u kojima su prisutni proteini mleka.
U svakom slučaju, uvođenje jaja, ribe i paradajza savetuje se nakon 12-og meseca, a suvog voća nakon trećeg rođendana.
Alergija na mleko, srećom, nestaje i samo u retkim slučajevima se nastavlja posle 3-4 godine.
Najčešća pitanja:
“Da li se neko rađa ili postaje alergičan?”
Ne, niko se ne rađa alergičan već sa predispozicijom na alergiju. Razlika je važna jer su nasledni faktori u osnovi alergije ali stalan kontakt sa alergenom (supstancom koja izaziva alergiju) ima veoma važnu ulogu. Ukoliko u porodici niko nije alergičan dete ima 10% šansi da razvije neku alergiju ali taj procenat skače na 40% ako je jedan od roditelja alergičan i na 60% ako su oba roditelja sa alergijom.
“Ja sam mama sa alergijom, da li će i moje dete postati alergično?”
Dete koje se rodi sa ovom predispozicijom u porodici može razviti alergiju. To je još verovatnije ako se na ovu karakteristiku nadovežu i drugi faktori kao ambijent, na primer. Zagađenje, čak i ono u kući (dim!), kao i prevremen kontakt sa određenim namirnicama mogu favorizovati pojavu reakcija.
“Da li je moguće sprečiti alergije?”
Ne, to nije moguće ali je moguće umanjiti jačinu i odložiti pojavu simptoma preduzimanjem određenih koraka rezervisanim za decu “sa rizikom”, tj. za decu roditelja koji imaju neku vrstu alergije.
Saveti za dete koje spada u rizičnu grupu
Mnoge studije su pokazale da je moguće odložiti ispoljavanje alergije usvajanjem određenih preventivnih mera već od prve godine života.
Zbog ovoga, naročito u slučajevima alergija u porodici, savetuje se da:
U vezi ove tačke potrebno je nekoliko važnih informacija: pedijatri savetuju upotrebu hipoalergenskih mleka, takozvanih „HA mleka“. Radi se o mleku za prevenciju alergija.
Posebni tehnološki tretman (hidroliza) kojem se izlažu proteini kravljeg mleka omogućava da se oni modifikuju i tako smanji njihova alergijska moć. To, međutim, uopšte ne utiče na hranljivu vrednost proizvoda. Drugim rečima, HA mleko obezbeđuje sve hranljive elemente normalnog mleka uz prednost da smanjuje rizik od alergija.
Pažnja: ako je mališan već pokazao znake alergije, ovu vrstu mleka ne treba koristiti jer je njegova efikasnost samo preventivne prirode.
U tim slučajevima, pedijatar će savetovati takozvana „hidrolizovana mleka“ ili biljna mleka, kao što je sojino.
Alergično dete je ono koje reaguje na određene supstance koje ne zadaju probleme najvećem broju dece. Ove supstance mogu biti hranljive namirnice (pre svega kravlje mleko, jaja i riba), polen, grinje iz prašine, dlaka određenih životinja, buđ, otrov insekata i lekovi.
Alergija na hranu je najčešća vrsta alergije u prvoj godini života i može da izazove smetnje, najčešće na koži ili u crevima. Do dijagnoze se dolazi direktnim ispitivanjima i pažljivim posmatranjem deteta od strane pedijatra. Nemojte popustiti pred željom da detetu vratite u ishranu izbačene namirnice bez prethodne konsultacije sa vašim pedijatrom: trenutak i način ponovnog uvođenja ove hrane se moraju pažljivo odrediti.
Kada se jednom ustanovi supstanca na koju je dete alergično jedina pravilna terapija je izbacivanje te namirnice iz ishrane kao i svih onih koje je sadrže. Na primer, ako je vaše dete alergično na proteine iz kravljeg mleka (moguće samo ukoliko je hranjeno veštačkim mlekom) potrebno je uvesti određene predostrožnosti. Eliminisati iz ishrane, osim mleka, i sve mlečne proizvode. Pedijatar će preporučiti odgovarajuću zamenu kako bi se detetu i dalje osigurao unos kalcijuma, važnog za rast.
Neophodno je i pažljivo čitanje etiketa kako bi se eliminisali proizvodi u kojima su prisutni proteini mleka.
U svakom slučaju, uvođenje jaja, ribe i paradajza savetuje se nakon 12-og meseca, a suvog voća nakon trećeg rođendana.
Alergija na mleko, srećom, nestaje i samo u retkim slučajevima se nastavlja posle 3-4 godine.
Najčešća pitanja:
“Da li se neko rađa ili postaje alergičan?”
Ne, niko se ne rađa alergičan već sa predispozicijom na alergiju. Razlika je važna jer su nasledni faktori u osnovi alergije ali stalan kontakt sa alergenom (supstancom koja izaziva alergiju) ima veoma važnu ulogu. Ukoliko u porodici niko nije alergičan dete ima 10% šansi da razvije neku alergiju ali taj procenat skače na 40% ako je jedan od roditelja alergičan i na 60% ako su oba roditelja sa alergijom.
“Ja sam mama sa alergijom, da li će i moje dete postati alergično?”
Dete koje se rodi sa ovom predispozicijom u porodici može razviti alergiju. To je još verovatnije ako se na ovu karakteristiku nadovežu i drugi faktori kao ambijent, na primer. Zagađenje, čak i ono u kući (dim!), kao i prevremen kontakt sa određenim namirnicama mogu favorizovati pojavu reakcija.
“Da li je moguće sprečiti alergije?”
Ne, to nije moguće ali je moguće umanjiti jačinu i odložiti pojavu simptoma preduzimanjem određenih koraka rezervisanim za decu “sa rizikom”, tj. za decu roditelja koji imaju neku vrstu alergije.
Saveti za dete koje spada u rizičnu grupu
Mnoge studije su pokazale da je moguće odložiti ispoljavanje alergije usvajanjem određenih preventivnih mera već od prve godine života.
Zbog ovoga, naročito u slučajevima alergija u porodici, savetuje se da:
- Dojite dete što duže moguće, najmanje prvih šest meseci života.
- U nedostatku majčinog mleka, vaš pedijatar će, uzimajući u obzir i visinu rizika na genetskoj bazi, proceniti koju formulu treba dati detetu.
U vezi ove tačke potrebno je nekoliko važnih informacija: pedijatri savetuju upotrebu hipoalergenskih mleka, takozvanih „HA mleka“. Radi se o mleku za prevenciju alergija.
Posebni tehnološki tretman (hidroliza) kojem se izlažu proteini kravljeg mleka omogućava da se oni modifikuju i tako smanji njihova alergijska moć. To, međutim, uopšte ne utiče na hranljivu vrednost proizvoda. Drugim rečima, HA mleko obezbeđuje sve hranljive elemente normalnog mleka uz prednost da smanjuje rizik od alergija.
Pažnja: ako je mališan već pokazao znake alergije, ovu vrstu mleka ne treba koristiti jer je njegova efikasnost samo preventivne prirode.
U tim slučajevima, pedijatar će savetovati takozvana „hidrolizovana mleka“ ili biljna mleka, kao što je sojino.
- Uvođenje čvrste hrane počnite tek nakon 6 meseci, po uputstvima pedijatra.
- Ne dajte kravlje mleko pre 12-og meseca.
- Odložite uvođenje potencijalnih alergena kao što su jaja, paradajz, riba, citrusi do napunjene 1 godine.
- Izbegavajte pušenje u prostorijama u kojima boravi dete.
- Održavajte higijenu bebine sobice (eliminisanjem dušeka i jastuka od vune, zavesa, etisona i plišanih igračaka u kojima je moguće skupljanje prašine).
- Ako je to moguće, izbegnite domaće životinje u kući a ukoliko ih već imate strogo održavajte higijenu i zdravlje.
